Kompleks aerodroma u Trebinju predviđen na više od 300 hektara - Očekuje se potpisivanje Memoranduma između Srbije i BiH

Aerodrom Trebinje je planiran za međunarodni i domaći javni avionski prevoz i jedan je od ne tako čestih projekata aerodroma sa referentnim kodom 4E u svetu. Za Aerodrome Srbije, ovo je svakako najznačajniji i najzahtjevniji od svih projekata koji se trenutno realizuju. Dodatan značaj mu daje to što je on regionalnog karaktera, što se sprovodi u susednoj državi i što je u funkciji povezivanja, kako unutar našeg regiona, tako i povezivanja regiona sa ostatkom Evrope i sveta, kažu za eKapiju iz preduzeća Aerodromi Srbije, koje je investitor u ovom projektu.

Još jedna specifičnost, kako navode, i retkost jeste to što se ovakav aerodrom gradi u potpunosti iz temelja i u zahtevnom prirodnom okruženju kakva je istočna Hercegovina.

Sve aktivnosti od značaja za izgradnju i rad aerodroma se sprovode paralelno - one koje su važne za izgradnju samih objekata, aktivnosti koje se tiču organizacije kompleksnog vazdušnog prostora iznad aerodroma i ostale.

- Na taj način želimo da postignemo da funkcionalne celine aerodroma budu zaokružene i uspostavljene istovremeno, da bi po izgradnji on odmah bio sertifikovan od strane nadležnih civilnih vazduhoplovnih vlasti BiH, Direkcije za civilno vazduhoplovstvo, i postigao punu operativnost - kažu iz Aerodroma Srbije.

Nedavno je u Narodnoj skupštini Republike Srpske usvojen Zoning plan područja posebne namene "Aerodrom Trebinje", a pozitivno mišljenje na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za Zoning plan aerodroma je izdalo resorno Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju. Tome su prethodile sve aktivnosti koje su propisane Zakonom i podzakonskim aktima – prikupljanje mišljenja institucija i organa Republike Srpske i BiH, stručna rasprava, javni uvid, javno izlaganje i javna rasprava, kao i druge propisane aktivnosti.

- Istražni radovi na lokaciji budućeg aerodroma su takođe završeni, što nije bilo nimalo jednostavno, s obzirom na to da je dominantan geomorfološki proces zastupljen na ovom području kraški.

U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije, a u postupku izrade je i dokumentacija potrebna za izdavanje ekološke dozvole.

- Ono što sledi i što je uz prethodno navedeno neophodno za izdavanje građevinske dozvole jeste rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu na kojem je planiran aerodrom. Po ishodovanju građevinske dozvole, krenuće izgradnja.

Kako su nam rekli u Aerodromima Srbije, još jedno od važnih pitanja za realizaciju ovog projekta je Memorandum o razumevanju i saradnji između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, čije se potpisivanje očekuje u najskorijem roku.

- Saradnja sa institucijama Republike Srpske i Bosne i Hercegovine je na visokom nivou, radimo zajednički na svim pitanjima, tako da, naravno, i od institucija u mnogome zavisi brzina realizacije ovog projekta - poručili su iz Aerodroma Srbije.

Kako se navodi u tekstu Elaborata uz Prethodnu procenu o uticaju na životnu sredinu, a koji je objavljen na sajtu Vlade RS, izgradnja aerodroma je planirana na lokaciji koja se nalazi oko 14 km zapadno od centra grada Trebinja, u blizini mesta Taleža. Nadmorska visina referentne tačke aerodroma je oko 272 m, a kompleks aerodroma treba da obuhvata oko 302 ha bez pristupnih saobraćajnica. Maksimalna dužina poletno-sletne staze je 3.500 m, dok njena širina iznosi 45 m.

Planirano je izmeštanje dela postojeće lokalne saobraćajne matrice i definisanje novih trasa s ciljem da saobraćajna matrica ostane funkcionalna, kako za postojeće, tako i za planirane sadržaje. Кako bi se ostvario pristup kompleksu Aerodroma Trebinje planirana je izgradnja priključka na magistralni put prema Dubrovniku sa novom oznakom MI-109 (stara oznaka M20), deonica Aleksina Međa – entiteska granica RS/FBiH (Radovan Ždrijelo).

Na osnovu situacionog rešenja, usvojenog od strane investitora, definisana je zona aerodroma. Neposredno uz zonu aerodroma određene su površine koje su direktno u vezi sa budućim funkcionisanjem aerodroma, a koje su podeljene u dve zone: zonu rezervisanu za sisteme i instalacije od značaja za aerodrom (zona zabrane gradnje) i zonu rezervisanu za budući razvoj aerodroma.

Jugozapadno od zone aerodroma planirana je zona privrednih sadržaja koji pripadaju tercijarnom i kvartarnom sektoru: turizam, trgovina, ugostiteljstvo, uslužne delatnosti, servisi, skladišta i drugo. Između privredne zone i zone aerodroma planirana je zona zelenih površina specijalne namene, odnosno pojas zaštitnog zelenila.

Postojeće zone individualnog stanovanja, koje su evidentirane kroz analizu postojećeg stanja, zadržane su i, tamo gde je to bilo potrebno, povezane su novim trasama saobraćajnica. Postojeće saobraćajnice su planirane za rekonstrukciju i proširenje do profila kojim je moguće ostvariti kvalitetan i bezbedan saobraćaj.

Evidentirane su dve zone groblja i one su zadržane u postojećem stanju. U severoistočnom delu obuhvata, uz postojeću zonu groblja planirana je mešovita zona u okviru koje je moguće graditi objekte društvenih delatnosti, kao i objekte i sadržaje iz oblasti sporta i rekreacije