Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Potencijali u lečenju - Bakterija u crevima proizvodi lek za Parkinsona
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay/luvqs)
Istraživači su stvorili bakteriju koja može sintetizovati lek u crevima pacijenta, a testovi na životinjama pokazali su da je sigurna i delotvorna.
Naravno, pre nego što je ovakva ideja spremna za kliničku upotrebu, potrebno je prevladati brojne prepreke. Jedna je stvar ponuditi pacijentu kontrolisane doze leka putem pilule, ali ograničavanje rasta živih mikroba dizajniranih da sintetizuju te iste terapijske molekule u ljudskom crevu je sasvim drugačiji izazov.
Novo istraživanje tima naučnika među kojima su istraživači Univerziteta u Džordžiji predstavilo je važan iskorak u izradi novog soja ljudskog probiotika E.coli Nissle 1917 koji je razvijen za kontinuiranu sintetizaciju leka za Parkinsonovu bolest poznatog kao L-DOPA.
L-DOPA je molekul koji deluje kao prekursor dopamina i već je decenijama zlatni standard za lečenje Parkinsonove bolesti. Lekari su otkrili da nakon otprilike pet godina lečenja L-DOPA pacijenti često razvijaju nuspojave poznate kao diskinezije. Smatra se da su te nuspojave povezane s nedostatkom kontinuiranog izvora leka u mozgu.
Kako bi se rešio ovaj problem, novo istraživanje je proučavalo mogu li bakterije koje proizvode L-DOPA u crevima da dovedu do dosledne isporuke leka u mozak. Pijuš Padhi, istraživač koji radi na projektu, rekao je da projektovane bakterije pojedu molekul zvani tirozin i "ispljunu" L-DOPA.
- Nakon nekoliko iteracija i poboljšanja tehnologije isporuke lekova temeljene na crevnom mikrobiomu, razvili smo probiotičke bakterije zdrave za creva koje mogu da proizvedu stabilne nivoe L-DOPA na način koji se može visoko podesiti da isporuči dozu potrebnu za svakog pacijenta - objasnio je Padhi.
Nekoliko studija na miševima pokazalo je da su projektovane bakterije rezultirale stabilnim, doslednim koncentracijama L-DOPA u krvi. Zatim su eksperimenti s životinjskim modelima Parkinsonove bolesti otkrili da je lečenje dovelo do poboljšanja motoričkih i kognitivnih funkcija, što ukazuje da su projektovane bakterije proizvodile terapeutski delotvorne količine leka.
Istraživači takođe tvrde da se nivoi L-DOPA koje proizvode bakterije mogu fino kontrolisati. To se može da se učini ograničavanjem dnevnih doza bakterija koje se konzumiraju u kapsulama ili moduliranjem potrošnje šećera zvanog Rhamnose. Ovaj redak šećer potreban je bakterijama za nastavak proizvodnje L-DOPA.
Anumanta Kantasami, još jedna istraživačica koja radi na projektu, rekla je da tim radi na prilagođavanju pristupa lečenju drugih bolesti koje zahtevaju stalne merene doze lekova. Sledeći korak je optimizacija projektovanih bakterija dok istraživanje na ljudima čeka.
- Trenutno istražujemo korišćenje ovog pristupa za pružanje tretmana za druga stanja kao što su Alchajmerova bolest i depresija i u procesu smo iniciranja odobrenja FDA za kliničko testiranje ove nove terapijske tehnologije crevnog mikrobioma - navodi Anumanta Kantasami.
Tagovi:
Američko društvo za farmakologiju i eksperimentalnu terapiju
Univerzitet u Džordžiji
Pijuš Padhi
Anumanta Kantasami
Parkinsonova bolest
Parkins
genetski modifikovana bakterija
creva
bakterije u crevima
ljudski probiotik
E coli Nissle 1917
L DOPA
tirozin
probiotičke bakterije
Rhamnose
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.