Logistika se bori sa problemima i traži rešenja - Da li su očekivanja realna?

Logistika utiče na sve industrije i danas ona pokreće sve. Međutim, osim uvećanja cena i manjka skladišta, ovaj sektor bori se i sa manjkom radne snage. Kako za eKapiju kaže direktor logistike u kompaniji Intereuropa Nebojša Danilović, koliko god da postoji visok stepen automatizacije, radnici su veoma važni.

Očekuje dodatnu eskalaciju po pitanju nestašice sirovina i ostalih dobara, ali i da će se sve vratiti u normalu, samo ne na onaj nivo koji je bio pre velikih skokova.

Navodi i da se situacija u automobilskoj industriji popravlja, kada je reč o isporukama, ali i da je, govoreći o farmaciji, veoma teško naći skladište koje ispunjava sve potrebne zahteve.

- Pojavom pandemije promenjen je ceo svet, pa samim tim i logistika. Logistika utiče na sve industrije i danas ona pokreće sve. Ono što mnogi logističari očekuju u ovom trenutku je da će se situacija koja je bila pre pojave pandemije vratiti. Nažalost, sada kada malo bolje razmislimo, treba postaviti pitanje da li su naša očekivanja realna? Došlo je do značajne inflacije, a samim tim i do uvećanja cena transportnih usluga, počevši od avio, brodskog i drumskog saobraćaja koje su prouzrokovane rastom cena svih energenata.

Takođe, borimo se i sa problemom manjka radne snage koji je evidentan u svim sferama logistike. Trenutno pokušavamo da implementiramo nove načine rada po najsavremenijim metodama, a otežavajuća okolnost jeste što je nedovoljno dostupna tehnologija i obrazovanje koje je potrebno. Sigurno će doći do smirivanja situacije na tržištu i uravnoteženja novčanih tokova i smanjenja cena, ali sam siguran da to neće biti tako brzo.

Rast cena energenata prouzrokovao je eksploziju cena i transporta i opštih usluga logistike, tako da sada nemamo samo problem logističara koji ne mogu adekvatno da naplate svoje usluge, već i kupaca - naših klijenata, koji su veliki uvoznici roba sa drugih kontinenata, a koji zbog čitave situacije podižu svoje cene. Na kraju, sama finalna cena koju plaća potrošač, daleko je viša nego pre.

- Očekujem dodatnu eskalaciju po pitanju nestašice sirovina i ostalih dobara. Dešavanja u Rusiji i Ukrajini predstavljaju problem za Evropu, ali ne toliko za druge kontinente, jer su oni u većoj meri samoodrživi. Evropa je zavisna i od ruskih energenata, od nafte i gasa. Dešavanja na političkom planu, na prostorima Evrope, odnosno između Rusije i Ukrajine, utiču na veliki porast cena.

Možemo pogledati neke ekonomske pokazatelje - električna energija je porasla za 30%, nafta za 18%, usluge za 30%, gvožđe za 40%. Ovo je prouzrokovalo povećanje svih ostalih cena. Kada govorimo o uticaju ovih poskupljenja, mi to gledamo kroz logističke usluge. Koristimo regale koji se prave od metala. Taj metal u znatnoj meri dolazi iz Rusije i Ukrajine. Veoma je teško doći do tih sirovina, a i ako dođete do njih, one su mnogo skuplje nego ranije. To ne možemo da promenimo, već samo da se prilagodimo postojećoj situaciji.

Sada se postavlja pitanje koliko logistika može da naplati uslugu. Ekonomski razlog za povećanje cena postoji. Na primer, povećana je cena nafte. U celoj ovoj ekonomskoj situaciji, uvoznici dižu svoje cene, tako i proizvođači i transporteri dižu svoje, dok su brodari na prvom mestu. Kako mi, kao sektor logistike da adekvatno podignemo cene koje će nam dati pružiti stabilnost?

Ono što je važno naglasiti jeste da nisu cene brodskog i avio transporta porasle sada. One su porasle mnogo ranije. Velika globalna priča stoji iza toga i to je sve doprinelo da dobijemo skuplji proizvod na polici, odnosno da dobijemo dodatno opterećenje kao krajni potrošači.

- Kia je na prvom mestu naš dugogodišnji krovni partner, mi ih poštujemo i održavamo dobre poslovne odnose sa njima. Zašto oni imaju, a drugi nemaju vozila na lageru? Zato što je većina proizvođača zatvorila svoje fabrike. Evropska auto industrija je doživela nešto što je dugo godina sama i kreirala. Oslanjali su se na jeftine delove, pretežno sa područja Kine.

Razvoj same automobilske industrije je uslovio promene, ne samo dizajna, već i da se sada u automobilima nalazi više elektro delova nego mehaničkih. Upravo zato je i došlo do ove situacije. Kineski proizvođači nisu radili zbog problema sa koronom, bili su i zatvarani, a određenim političkim stavovima i ekonomskim programom Kina je naložila da isporuke svih delova budu samo za njihove kompanije.

Međutim, situacija se popravlja u poslednje vreme. Od trenutka kada se situacija sa kovidom smirila u Kini, automobilska industrija počinje ponovo da radi. Krenule su isporuke, vidimo da i drugi brendovi počinju da isporučuju na naše tržište. S obzirom na to da su imali zastoj od godinu i po dana, veliki broj fabrika nije radio, a to će opet uticati na troškove tih kompanija koje će to preneti na krajnje potrošače, povećavajući cene svojih vozila.

- U ovom trenutku nema dovoljno skladišnog prostora. Pretpostavljam da će ga uskoro biti, jer su mnoge kompanije koje se bave izgradnjom skladišnog prostora, krenule u izgradnju određenih logističkih parkova većih kvadratura. Najviše logističkih centara značajnih kapaciteta gradi se u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.

Okolina Beograda je već sada veoma popularna kod stranih investitora. Neki strani investitori su već došli u zemlju, neki su već nešto izgradili, neki su investirali dosta novca u zemljište. Plan je da se do četvrtog kvartala 2024. godine izgradi negde oko milion kvadratnih metara na teritoriji Beograda. U Nišu je znatno manje, ali i Novi Sad se sad otvorio kao jedna zanimljiva lokacija, tu se takođe grade velika skladišta.

Ono za šta sam siguran da će narednih godina biti problem jeste radna snaga - kvalitetni skladištari, kvalitetni viljuškaristi. Broj radnika na teritoriji Srbije, daleko je manji od potrebnog. Da li je to pitanje odnosa zarade i rada, da li su niske cene rada? Poslovi skladištara nisu toliko popularni kod mladih ljudi. U narednom periodu mislim da se to neće menjati na bolje. Iskreno, mislim da je to veći problem nego manjak skladišta. Ako nemate radnike, skladišta se neće sama napuniti. Koliko god da postoji visok stepen automatizacije, radnici su veoma, veoma važni.

- Nažalost, sama logistika skladišta nije prilagođena zahtevima, osim specijalizovanih skladišta, navešću na primer Hemofarm. To su visoki zahtevi. Farmacija ima visoke, specifične standarde, koji nisu samo primenjeni u Srbiji, nego u celom svetu. Postoje stroga pravila koja su postavljena, koja se ne smeju kršiti. To nije HASAP koji smo sami napravili da bismo smanjili mogućnost greške. Standardi su postavljeni od strane farmaceutske industrije, od strane ljudi koji se bave tom tematikom i to zahteva velika ulaganja.

Za razliku od Nemačke, Austrije, Italije, mislim da je u ovom trenutku veoma teško naći skladište koje ispunjava sve potrebne zahteve. Skladišta puno koštaju pri samoj izgradnji, oprema je strahovito skupa. Takođe, i skladišni metar koji se naplaćuje, odnosno paletna pozicija, je daleko skuplja od običnih paletnih pozicija koje se trenutno nude na tržištu Srbije.

Postoji transport lekova i transport obične robe. Uvek se više naplaćuje transport lekova. Potrebno je izgraditi par logističkih centara, par skladišta koja ispunjavaju visoke logističke standarde u pogledu farmaceutskih proizvoda, da bi Srbija mogla u budućnoti da ponudi nešto što se zove skladište za visokofarmaceutsku industriju. Trenutno u Srbiji rade uvoznici koji imaju mala priručna skladišta i koja imaju mesta za potrebne manje količine robe. Nijedna ozbiljna kompanija neće doći u skladište od 50.000 m² i krenuti da radi sopstvenu distribuciju, dok ne bude imala potrebne uslove.

- Kada sagledamo ekonomsku situaciju u svetu, vidimo da je sve teže i teže, da je manje hrane u opticaju, da je situacija sama po sebi komplikovana, a potrošnja povećana. Kontradiktornih situacija je mnogo. Neke ne možete ni da objasnite. Samo povećanje potrošnje u obimu povećava i količinu hrane koja dolazi na naše tržište. Ne govorim samo o Srbiji, govorim o celoj Evropi.

Rast stanovništa u Evropi, unutrašnje migracije sa drugih kontinenata, sa juga ka severu, pomeranje velikog broja stanovništva, sve to uslovljava potrebu za transportom. Nekada je teško naći potreban kamion po dva, tri dana, a kada pogledate broj registrovanih kamiona u Evropi, zapitate se šta se dešava, gde su ti kamioni? I pored toga što su skočile cene, roba se vrti i sve su veći i veći zahtevi ljudi. Bez obzira što su cene veće, nije došlo do pada, nego do povećanja potrošnje.

Sve će se vratiti u normalu, ali ne na onaj nivo koji je bio pre velikih skokova. To je nešto što je vidljivo, ekonomski dokazano u protekle dve godine. Manjak kamiona možda u Srbiji može da se reši u jednom trenutku, ako velike transportne kuće otvore svoje kompanije u našoj zemlji, ali to moramo malo sačekati. To nije tako jednostavan proces.

Poskupljenje nafte povećava problem, kao i trenutna kriza sa poskupljenjem dizela koji je pogonsko gorivo kamiona. Imaćemo problem sa likvidnošću kompanija. One će nekako doći do toga da tu uslugu i naplate, ali korisnik tog transporta će tu cenu ukalkulisati u krajnju cenu proizvoda, koji ćemo mi kao krajnji potrošači platiti. Cene neminovno idu gore i svi imaju ekonomsko opravdanje da je to zbog krize koja je trenutno u svetu, zbog ekonomske situacije, itd.