Kako oporaviti biznis nakon pandemije? - Kriza otvorila nove šanse za zemlje regiona

Svaka kriza ujedno je i prilika, a pandemija koronavirusa pokazala je da su opstali i napredovali oni biznisi i preduzetnici koji su bili spremni da se menjaju i brzo prilagode novonastalim okolnostima, poručeno je sa panela "Kako oporaviti biznis nakon pandemije" koji je održan u okviru prve konferencije Žene od uticaja: Vrijeme je za preokret, koja je održana u Herceg Novom. Nakon pandemije, nastupila je i nova kriza izazvana ratom u Ukrajini usled koje brojne kompanije žele da izmeste proizvodnju u zemlje koje se nalaze na granicama Evropske unije. Upravo tu leži i šansa za zemlje našeg regiona. Pre toga, međutim, potrebno je stvoriti poslovni ambijent koji će biti privlačan za strane investitore.

- Činjenica je da se danas suočavamo sa brojnim izazovima. Najpre smo imali pandemiju, a sada i globalnu krizu koja se preliva i na Crnu Goru. Međutim, svaku krizu treba da vidimo i kao priliku. Naime, pandemija koronavirusa odvela nas je u pravcu menjanja koncepta naše ekonomije, fokusiranje na principe održivosti i uvođenje ekoloških i društveno-odgovornih standarda. To daje Crnoj Gori jednu dobru šansu, a na nama je da li ćemo je iskoristiti - poručila je Irena Radović, izvršna direktorka Investiciono-razvojnog fonda (IRF).

Kako je rekla, sama činjenica da je u pripremi nova Nacionalna digitalna strategija, te da je zeleno finansiranje uzelo maha u Crnoj Gori, ukazuju da idemo u pravcu strategija koje su mnogo održivije, ali i usmerene na neiskorišćene segmente, ali i populaciju koja ne učestvuje dovoljnoj mjeri.

- Govorim o ženama koje nisu brojnije samo u smislu stanovništva, već i kada govorimo o obrazovanom kadru u Crnoj Gori. Poražavajuća je činjenica da mi, izuzev IRF-a, u Crnoj Gori nemamo žene na čelu neke finansijske institucije, niti na čelu odbora direktora, a u 95% slučajeva nema ih čak ni u top menadžmentu. Alarmanto je da, kada analizirate bilo kompanije u većinski državnom vlasništvu, bilo one u privatnom sektoru, vi naiđete na podatak da je u upravnim odborima preduzeća gde se donose odluke svega 5,88% žena - rekla je Radović.

Investiciono-razvojni fond postoji već 30 godina, a Irena Radović prva je žena na njenom čelu. Za godinu i po dana, kako je kazala, uspjela je da, uz podršku kolega, u velikoj meri promeni menadžersku strukturu u ovoj instituciji.

- Danas smo došli do toga da je u top menadžmentu IRF-a 50% žena, dok je taj broj u srednjem menadžmentu i nešto viši. Trudimo se da svojim primerom pokažemo kako treba i budemo primer drugima - dodala je Radović.

Kako je navela, u IRF-u su kreirali i brojne linije za podršku ženama preduzetnicama, što je jako važno, naročito kada znamo da je jako teško dobiti kredit u bilo kojoj finansijskoj instituciji ukoliko nemate hipoteku ili nekoga da stane iza vas.

- Činjenica da je svega 4% nekretnina i 8% zemljišta u vlasništvu žena pokazuje koliko je to ženama dodatno otežano. Moram reći da su naši uslovi za žene višestruko povoljniji zato što smo odlučili da sa kamatama idemo na samu granicu, čak i ispod granice. Naime, prepolovili smo kamatne stope za sve kreditne linije za žene, pa su on danas na 1,5% u dominantnom broju opština. U onim opštinama u kojima su blago više, za svega 50 baznih poena, tamo imamo situaciju da se zapošljavanjem tri osobe dodatno redukuje stopa za taj iznos, pa se nalaze na nivou 1,5%, uz mnogo fleksibilnije uslovi. Potrudili smo se i da u saradnji sa inostranim partnerima radimo na nizu povoljnosti i stvaranju uslova da u narednom periodu bude i više bespovratnih sredstava. Potencijala puno ima, samo je na nama da ih iskoristimo - rekla je direktorica IRF-a.

Podsetila je i na kampanju Ona pokreće biznis koji je IRF pokrenuo krajem prošle godina, a kroz koju su hteli da dodatno stimulišu one žene koje su tokom pandemije imale snagu i hraborst da se upuste u nove poduhvate.

Važna brzina prilagođavanja promenama

Nakon pandemije koronavirusa mnoge stvari više nisu i neće biti iste, poručila je Branislava Simanić, direktorka Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije (PKS). Prema njenim rečima, određene delatnosti su u uslovima krize doživele ozbiljne probleme, dok su druge, pak, pronašle svoju šansu i doživele procvat.

- Kada su žene u pitanju, a kada govorimo o pandemiji koronavirusa, moram da kažem da su naše preduzetnice pokazale da su vrlo brzo uspele da se prilagode novonastalim uslovima. Dosta njih je prešlo na onlajn poslovanje, na neke digitalne platforme, pronašle su alternativne modele poslovanja i upravo ta sposobnost da se brže prilagođavaju novonastalim uslovima tržišta pomogla im je da što lakše prevaziđu potencijalne probleme. Za razliku od njih, one koje nisu uspele brzo da se prilagode, doživele su dosta problema - ukazala je Simanić.

Kako je rekla, Srbija je pokrenula čitav niz finansijskih programa kako bi pomogla privredi da prevaziđe sve probleme izazvane pandemijom.

- Takođe, intezivno radimo na ekonomskom osnaživanju žena i prepoznali smo žensko preduzetništvo kao snažan resurs novog zapošljavanja. I to nam je bila ideja vodilja. Usvojili smo i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čitav ambijent išao je ka tome da podstaknemo što veći broj žena da pokrenu svoje biznise - dodala je.

Upravo je iz tog razloga i u okviru PKS formirana sekcija za žensko preduzetništvo koja okuplja preduzetnice iz čitave Srbije.

- U PKS podstičemo žene i na taj način što pružamo veliki broj besplatnih usluga koje su im podrška u poslovanju. Organizujemo B2B sastanke, pomažemo im da izađu na međunarodna tržišta, sajmove... Dakle, pružamo čitav besplatan paket usluga, podstičemo ih da budu inovativniji i rade na digitalizaciji, a značajan segment je i sama edukacija, naročito kada su žene u biznisu u pitanju - rekla je Simanić.

A da li nas su nas prethodne dve godine naučile da spremnije reagujemo na neku novu krizu? Simanić kaže da su ljudi uplašeni od svega što se desilo.

- Sada imamo i novu krizu u Ukrajini, tako da su privrednici, naučeni i poučeni ovim primerima svesni da moraju jako brzo da reaguju. Moć transformacije i prilagođavanja ključni su kada je poslovanje u uslovima krize u pitanju, a iskustvo sa pandemijom koronavirusa je to i pokazalo - istakla je.

Tri profila preduzetnica

U Alter Modusu žene čine oko 50% klijenata i ujedno 50% kreditnog portfolija i kreditnog plasmana, kazala je na panelu Ana Kentera, izvršna direktorka ove mikrokreditne finansijske institucije.

- U našem portfoliju profilisale su se tri kategorije klijentkinja. Prve su one preduzetnice koje imaju viziu i koje zapravo žive za tu svoju ideju. Druge su one žene koje su pokrenule biznis jer su bile prinuđene na to zbog egzistencije i jer nisu našle ništa drugo što bi mogle da rade. Sada imamo i novu kategoriju preduzetnica, a to su naslednice, koje su biznise naslijedile od svojih majki ili baka - kazala je Kentera.

Prema njenim rečima, svaka od ovih preduzetnica se na različite načine nosi sa izazovima i poslovanjem u uslovima krize.

- Žene koje imaju viziju na jako se dobro snalaze, kako u redovnim, tako i u vanrednim okolnostima. Druge dve vrste preduzetnica suočene su sa brojnim izazovima, manje su spremne na rizike jer traže određenu dozu sigurnosti, često im fali podrška, a često su i u raskoraku kada je reč o onome šta žele da rade, a šta se od njih očekuje - dodala je.

Kada je reč o vrsti biznisa, u Alter modusu su u najvećoj meri zastupljene klijentkinje koje se bave uslužnim delatnostima - oko 52%, trgovina je zastupljena oko 18%, poljoprivreda i stočarstvo oko 15%, dok se ostalo odnosi na proizvodnju.

Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju preduzetnice, pronalazak početnog kapitala jedan je od najvećih, rekla je Kentera. Međutim, ukazala je i na problem edukacije.

- Edukacija za obavljane delatnosti i za sam biznis segment te delatnosti, kako plasirati proizvode, kako naći tržište i obezbediti jedan protočan poslovni ciklus u bilo kojoj delatnosti jeste izazov i to je ono na čemu moramo da radimo - zaključila je.

Krizu shvatiti kao šansu

Žene imaju mnogo više iskustva u upravljanju, poručio je izvršni direktor NLB Banke u Podgorici Martin Leberle. Kako je rekao, upravljaju najpre kućom i domaćinstvima, poslom...

- To znači da su žene veoma kvalifikovane u svim onim izazovima koje nosi upravljanje. Stoga sam sam ponosan na veliki broj žena u našoj banci i mislim da je to ključ našeg uspeha - rekao je Leberle ističući da je u NLB banci zaposleno oko 64% žena.

Tokom krize, kako je istakao, naučili smo da moramo i možemo biti veoma fleksibilni, što je jako dobro za biznis. Iako je, na samom početku pandemije bilo mnogo straha i neizvesnosti, realnost je pokazala da je ekonomija dosta otporna i da se relativno brzo oporavlja.

Govoreći o mogućnostima za razvoj Crne Gore, Leberle je rekao da značajan potencijal prepoznaje u razvoju poljoprivrede, jer poseduje značajne prirodne resurse. Osim toga, smatra da bi Crna Gora bila odlična destinacija za razvoj glampinga - luksuznog kampovanja.

- Takođe, Crna Gora ima značajan potencijal za razvoj IT industrije. Međutim, tu dolazimo do već pomenutog problema edukacije. Moramo da učimo više i brže, kako bismo prevazišli te izazove - kazao je Leberle.

Rat u Ukrajini, kako je rekao, promenio je mnogo toga.

- Ukrajina je zemlja sa veoma razvijenom IT industrijom, te proizvodnjom delova za automobilsku industriju. Rat u toj zemlji doveo je do toga da brojne automobilske kompanije traže tržišta na koja bi mogli da izmeste svoju proizvodnju, a to je sada jedna nova prilika za zemlje na samoj granici sa EU, kao što su Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina. Ovaj region ima značajne ljudske resurse i kadar koji se može edukovati za relativno kratak vremenski period i smatram da je to odlična prilika za Crnu Goru - kazao je Leberle.

Međutim, dodao je, za to je potrebno stvoriti uslove za dolazak stranih investitora. Sa njim se složila i direktorika Investiciono-razvojnog fonda Irena Radović.

- Činjenica je da kompanije sve više izmeštaju svoje proizvodnje na obode Evropske unije i mi tu imamo šansu. Ono što je, međutim, nephodno da uradimo, a bez čega ne možemo ići napred, jeste stvaranje uslova za dolazak novih investicija. To znači dobro postavljen sistem, kvalitetna vladavina prava i politička stabilnost. Govorimo, dakle, o stvaranju kompletnog ambijenta koji će biti privlačan za strane investitore i koji će omogućiti svima onima koji imaju kvalitetnu ideju i koji žele da se bave biznisom da to i rade - rekla je Radović.

________________________________

Više od 100 žena na konferenciji u Herceg Novom

Konferencija "Žene od uticaja: Vrijeme je za preokret" okupila je više od 100 žena iz celog regiona. Kako je rekla organizatorka konferencije Sanja Milosavljević, direktorka Impact instituta i osnivačica mreže Žene od uticaja, cilj konferencije bio je okupljanje najuspešnijih žena sa Zapadnog Balkana, razmena ideja i iskustava, ali i konkretnih načina kako razvijati i unaprediti biznise u potpunom ili delimičnom vlasništvu žena.

- Portal Žene od uticaja postoji tek nešto više od godinu dana, a za to vreme izazvao je jako veliko interesovanje, što je usmerilo mene i moju partnerku da radimo na umrežavanju žena iz celog regiona. Jako mi je drago što smo uspele da okupimo najuspešnije žene iz celog regiona. Nadam se da ćemo se sledeće godine na konferenciji videti u nekom drugom gradu i nekoj drugoj državi - rekla je Sanja Milosavljević.

Partnerka projekta i koorganizatorka konferencije Jelena Vuletić, kouč iz kompanije Business2Balance, poručila je da pravo vreme za sve žene tek dolazi.

- Svim ženama ne samo Crne Gore i regiona, već celog svijeta, želimo da snažimo jedna drugu, da razmenjujemo znanja, iskustva, da naučimo kako da čuvamo sebe, te kako da poštujemo i sebe i druge. Važno je da se vratimo balansu i svim onim vrednostima koje smo, uz sve one izazove kroz koje smo prolazile, stavljale sa strane. Sada je pravo vreme za preokret i mislim da pravo vreme za sve žene tek dolazi - rekla je Jelena Vuletić.

________________________________

Dodala je i da Crna Gora mora da sledi primer Srbije i dodatno motiviše svoje preuzetnike da budu izvozno orijentisani.

- A da bi to bili nije potrebno samo da zadovolje regulatorne i pravne parametre, već je potrebno i da zadovolje standarde, a to je nešto na čemu ceo sistem mora da radi. Neophodna je i digitalizacija, jer nas čeka obaveza koja je pred nama, a to je zaokruživanje jedinstvenog regionalnog tržišta koje će biti uspostavljeno 2024. godine - podsjetila je.

To će, kako je kazala, značiti brisanja granica između šest država Zapadnog Balkana, kada ćemo imati slobodan protok ljudi, kapitala, roba i usluga pod istim uslovima za sve zemlje regiona.

- Privrednici iz šest zemalja pomeraće svoje biznise tamo gde regulatorno bude više povlastica, a sistem će biti isti. Da biste mogli da funkcionišete u takvom sistemu zaista morate da budete konkurentni. To znači da ćete, da biste bili dovoljni dobri, morati da budete najbolji - zaključila je Irena Radović.

D. Obradović

Investiciono razvojni fond

IRF

NLB banka

Alter Modus

Privredna komora Srbije

PKS

Vlada Srbije

Impact Institut

Business2Balance

Žene od uticaja

Irena Radović

Branislava Simanić

Ana Kentera

Martin Leberle

Sanja Milosavljević

Jelena Vuletić

pandemija koronavirusa

žensko preduzetništvo

žene u biznisu

Žene od uticaja Vrijeme je za preokret

oporavak biznisa

žene preduzetnice