Svetska banka revidirala procenu ovogodišnjeg privrednog rasta Srbije sa 4,4 na 3,2%
Komentari
Ilustracija (Foto: PORTRAIT IMAGES ASIA BY NONWARIT/shutterstock.com)
Svetska banka je upozorila da se posledice rata u Ukrajini negativno odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma, uz predviđanje da će Srbija držati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u 2022.
- Inflacija je već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama istočne Evrope, usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu", ukazuje se u Izveštaju koji prenosi FoNet.
Fiskalni deficit bi, kako se dodaje, mogao biti viši od projektovanog zbog usporavanja privrednog rasta i potrebe za većom javnom potrošnjom u formi subvencija i garancija kao podrške preduzećima iz sektora električne energije i gasa koja su pogođena krizom.
- Očekuje se da će privreda Srbije na srednji rok ostvarivati stabilan rast od oko tri odsto godišnje, što je slično stopi rasta zabeleženoj pre pandemije - rekao je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.
Ti izgledi, prema njegovim rečima, prevashodno zavise od spoljašnjih činilaca, kao što su rat u Ukrajini i globalna energetska kriza, ali i od brzine kojom Srbija bude sprovodila unutrašnje reforme sa ciljem finansijske konsolidacije svojih javnih preduzeća.
Slična prognoza i za privrede regiona
Slično kao i u slučaju Srbije, projekcije rasta korigovane su i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana, a prema novim analizama, stopa rasta će u regionu u 2022. iznositi 3,1%.
- Uprkos snažnom oporavku od pandemije, Zapadni Balkan se sada suočava sa novim izazovima čiji uticaj dodatno otežava rat u Ukrajini, a među njima su rast cena energenata i hrane, visoka inflacija i usporavanje trgovinske razmene i investicija - rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda van Gelder.
Ocenila je da će zemljama Zapadnog Balkana biti potrebna pažljivo promišljena podrška u vidu javnih politika koje će im omogućiti da nađu izlaz iz tih kriza i zaštite značajne rezultate ostvarene tokom 2021, između ostalog i na polju smanjenja siromaštva.
U izveštaju se navodi da na Zapadnom Balkanu ne može biti održivog rasta bez strukturnih reformi u cilju podizanja produktivnosti, jačanja konkurencije, ulaganja u ljudski kapital i unapređenja upravljanja.
- U ovom neizvesnom okruženju, privredni rast podstakle bi mere za smanjenje regulatornih troškova za privredu, povećanje tržišne konkurencije, podršku učešću svih građana na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija - zaključak je Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan Svetske banke.
Firme:
Svetska Banka-WB Beograd
Tagovi:
Nikola Pontara
Linda van Gelder
Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni balkan
privredni rast
prognoza
revizija
smanjenje
kovid 19
kriza u Ukrajini
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.