Ruski leteći tanjiri, budućnost koja tek dolazi?

Projekti novih inovativnih letelica se aktivno razvijaju u Rusiji. Očekuje da će se ove letelice u dogledno vreme pojaviti na nebu i iznenaditi čovečanstvo mogućnošću da prevezu desetine, pa čak i stotine tona tereta. Ove letelice mogu da lete uprkos vetru jačine do 35 m/s, imaju domet veći od 5.000 km, a njihova projektovana brzina je od 100 do 250 km/h.

Projekti transportnih letelica koje mogu da ponesu veliko opterećenje se aktivno razvijaju u različitim zemljama. Inovativni projekti kao što su Airlander – 10 (HAV), LMH – 1 (Lockheed Martin), LCA60T (Fliing Vhale), Varialifter, Voliris (NATAC) su već dobro poznati. Takođe se razvijaju i projekti visoko-tehnoloških letelica, koje razvijaju i ruski inženjeri.

Aeroplatforme u budućnosti ne moraju da imaju infrastrukturu na zemlji. One će moći da rade u logističkoj šemi "od vrata do vrata".

To znači da će novi koncept vazdušnog saobraćaja kao što su aeroplatforme, biti veoma konkurentan i odgovaraće aktuelnim ekološkim programima "zelenih standarda".

Pokušavajući da održi korak sa svetskim trendovima, ruski inženjerski tim Airship Initiative Aerosmena (AIDBA) već proaktivno nudi investitorima projekte letelica nove generacije. To je linija multifunkcionalnih aeroplatformi Aerosmena.

Najveća letelica projekta Aerosmena, koju razvojni inženjeri AIDBA nazivaju "aeroplatforma", moći će da nosi 600 tona tereta. Prečnik omotača ove letelice biće oko 220 metara, visine veće od 50 metara. Dizajn ovakvog "letećeg tanjira" vam omogućava da bez zaustavljanja pređete rastojanje od 8.000 km brzinom od 250 km/h. Odnosno, za jedan 32-časovni let od Vašingtona do Moskve 5.000 ljudi bi komotno moglo da se preveze, o čemu danas možemo samo da sanjamo.

Istorija projekta Aerosmena započela je 1993. godine, kada je tim inženjera Moskovskog vazduhoplovnog instituta pokrenuo čuveni ruski projekat Termoplan. Prototip letećeg broda sa prečnika 40 metara proizveden je u avio fabrici Ulyanovsk. Međutim, letelica nije mogla da leti zbog lošeg dizajna. Prilikom prvog terenskog testiranja, ova letelica je deformisana, a ubrzo nakon tog incidenta ovaj projekat je otkazan.

Međutim, jedan broj inženjera projekta Termoplan se ubrzo ponovo sastao 2005. godine, u okviru projekta brenda Locomoski, kako bi razvili letelicu nosivosti 600 tona za isporuku mini-postrojenja za LNG na udaljena nalazišta ugljovodonika. Razvojni inženjeri projekta Lokomoski su završili istraživanje i razvoj, pa su čak testirali model letelice oblika NLO u aerotunelu TsAGI (Centralni institut za aerohidrodinamiku u Rusiji). Tom prilikom su koristili kompjutersku simulaciju u laboratorijama MAI (Moskovskog vazduhoplovnog instituta).

Tokom 2007. i 2009. godine, makete ove letelice su bile izložene na Međunarodnom vazduhoplovnom i svemirskom salonu MAKS. Kasnije 2009. godine, ruski predsednik je na posebnom sastanku vlade nazvao projekat Lokomoski obećavajućim i briljantnim primerom inovacije. Međutim, već 2010. godine projekat je ponovo obustavljen.

U međuvremenu, deo razvojnog tima je nastavio da dizajnira pod vođstvom Orfeja Kozlova (umro od COVID-19 2020.), iskusnog inženjera letelica i njegovog kolege Sergeja Bendina, predavača aeronautike i entuzijaste LTA tehnologije .

LTA tehnologija (lighter-than-air) predstavlja tehnologiju letelica kao što su leteći baloni. Ove letelice su dizajnirane tako da u svojoj strukturi sadrže dovoljnu zapreminu koja, kada se napuni gasom lakšim od vazduha (zagrejani vazduh, vodonik ili helijum), istiskuju okolni vazduh i lebde.

Novi tim je 2015. godine dobio ime AIDBA. Strategija tima AIDBA se fokusirala na multi-funkcionalne letelice kako bi obezbedila konkurentnosti postojeće infrastrukture vazdušnog saobraćaja.

Letelica A20 je projektovana kao nosač tereta od 20 tona. Ovakvu pionirsku aero-platformu IKBD razmatra kao prototip za sledeću proizvodnju letelica porodice Aerosmena. A60 (nosivost 60 tona) je tip letelica ove klase koja se koristi za kratke relacije. A200 (nosivost 200 tona) je aero-platforma za srednje udaljenosti. A600 (nosivost 600 tona) – je tip aero-platforme za velike udaljenosti.
Četiri ključa uspeha ovih visoko-tehnoloških letelica


Koncept Aerosmena zasniva se na četiri ključna principa:

termostabilbnost,
pametni sistem kontrole na više nivoa
aerodinamičnost,
multifunkcionalnost.


Termostabilbnost

Upravljanje i spuštanje letelice u skladu sa kontrolisanjem zagrevanja vazduha u unutrašnjim šupljinama (struja vrućeg vazduha se dovodi iz izduvnih gasova helikopterskih motora u avionu), i kontrolom temperature u helijumskim "kesama" . Drugim rečima, tokom leta bilo koji teret na brodu se nosi toplim vazduhom i motorima.

Tokom operacija utovara/istovara, temperatura toplog vazduha se reguliše pomoću CSS-a.

Ako je letelica sletela (na primer da bi se parkirala, boravila na zemlji ili tokom perioda oluje), onda ga CSS čini težim od vazduha, ispuštajući unutrašnji vreli vazduh u atmosferu. Inače, unutrašnji topli vazduh nema negativan uticaj na životnu sredinu.

CŠ je zasnovan na visoko-tehnološkim rešenjima koja se koriste u aktuelnoj vazduhoplovnoj industriji. CSS je kao živi organizam, obezbeđuje interakciju i regulaciju različitih sistema za izvršenje ciljanog letačkog zadatka.

Aerodinamički procesi, obrada podataka o letu, analiza podataka komunikacione opreme, energetske sisteme – sve to kontroliše CŠ. Ugrađeni CŠ "mozak" je zaštićen dobrim bezbednosnim alatima i obezbeđen je rezervnim kopijama baze podataka.

Regulisanjem režima rada motora i balansa toplog vazduha u unutrašnjim šupljinama CŠ obezbeđuje visoku pouzdanost u letu. Ako tokom letačke misije jak vetar ili opasan tok vazduha odbace aeroplatformu sa kursa, onda CŠ komanduje da obezbedi smanjenje ove opasnosti pomoću opcija upravljanja specijalnim motorima, zajedno sa balansiranjem toplog vazduha.

Oblik trupa podrazumeva odličan aerodinamički kvalitet. Omotač aeroplatforme savršeno se kreće u bilo kom smeru strujanja vazduha. To znači da takva aeroplatforma ima visoku manevarsku sposobnost.

Multifunkcionalnost je obezbeđena brzom promenom funkcionalnih modula za različite specifične zadatke.

Za rešavanje širokog spektra transportnih i logističkih problema razvijeni su projekti modula različitih specifikacija: za gašenje požara, za prevoz putnika, za prevoz tereta velike tonaže, za spasilačke operacije itd..

Neki od modela su: A20, A60, A200, A600..

Za gašenje velikih površina ili džinovskih požara najbolje je koristiti aeroplatforme A60 i A200. U posebnim situacijama, A600 može biti uključen (npr. veliki kvadrat šumskog požara).

A200 je u stanju da napuni rezervoare iz bilo kog rezervoara za vodu čak i u režimu lebdenja tokom 40-60 minuta. Tako će tokom jednog letenja moći da ugasi plamen na 1ha šumskog požara, pokrivajući čitavu površinu vodenim "slojem" od pet centimetara.

Brzi rast pomorskog i kopnenog kontejnerskog transporta, očigledno, zahtevaće intenzivnu implementaciju aeroplatformi teških nosača. Treba napomenuti da će transport kontejnera, kao i bilo kog drugog korisnog tereta, na vazdušnom brodu Aerosmena imati prednost zbog jeftinih troškova prevoza i eliminisanja dodatnih logističkih troškova, jer se teret može isporučiti po šemi od vrata do vrata. Dakle, od pošiljaoca do primaoca – direktno, bez posredovanja drugog transporta i skladišta. Letelica je u stanju da opsluži bilo koji teretni morski brod koji prevozi kontejnere daleko od morske obale.

Kao perspektivna implementacija Aerosmena aeroplatforme za transport tereta i putnika sigurno će uticati na globalno tržište transportnih i logističkih usluga, identifikujući ciljane niše za takve prenosne letelice. Najverovatnije će takve niše biti povezane sa mestima udaljenim od privrednih centara, u velikim okeanskim i morskim prostranstvima, kao i u divljim visokoplaninskim oblastima. Pretpostavka je da će se glavni zadaci odnositi na prevoz velikih tonaža i superteških tereta, kao i teretno-putnički prevoz čarter tipa.

Prognoza je da cena izgradnje jedne jedinice aeroplatforme A20 neće preći 45, eventualno, 50 mil USD. Pojedinačni troškovi izgradnje takvog uređaja u seriji biće oko 40 miliona.

Cena izgradnje prve verzije A60 mogla bi da bude 65 do 70 mil USD. Troškovi serijske proizvodnje svake jedinice biće 55 miliona (moguće jeftinije).

Eksperimentalna kopija A200 koštaće 70 do 75 mil USD, a za seriju – proizveden dirižabl ne više od 60 miliona za uređaj (sa mogućnošću niže cene).

Za izgradnju prvog vazdušnog broda A600 biće potrebno 100 do 110 mil USD. Uz serijsku proizvodnju, takva aeroplatforma koštaće 75 miliona, ili nešto jeftinije.

Ovaj startap je već privukao pažnju nekih potencijalnih kupaca, koji bi želeli da kupe "leteće tanjire" kao gotov proizvod, ali u potpunosti odbijaju da finansiraju faze projekta Aerosmena, jer tri godine razvoja projekta danas cene kao dugoročnu investiciju. Ako zamislimo idealu situaciju finansiranja, to bi značilo da će od 2024. godine prva aeroplatforma Aerosmena u obliku NLO letelice biti spremna za let.

Ipak, AIDBA tim trenutno već planira proizvodnju prvog prototipa.

Aerosmena

Orfej Kozlov

Sergej Bendin

Airlander 10 HAV

LMH 1 Lockheed Martin

LCA60T Fliing Vhale

Varialifter

Voliris NATAC

inovativne letelice

aeroplatforme

Airship Initiative Aerosmena

Termoplan