Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Autoput od Baltika do Grčke zaobilazi Srbiju - Koliko nas povezuje, a koliko ugrožava "Via Karpatija" ?
Četvrtak, 18.11.2010.
14:39
Komentari
Plan da se putovanje na pravcu sever-jug kroz Istočnu Evropu skrati izgradnjom velikog evropskog autoputa, od nedavno dobija na zamahu. Zbog izuzetne važnosti ove trase, "eKapija" je prikupila neke detalje koji mogu da daju odgovore o povezanosti ili posledicama novog koridora po naš, Koridor 10, i druge planirane autoputeve kroz Srbiju.
Zaključke izvucite sami.
1. Projektu izgradnje međunarodnog autoputa preko istočnog dela Evropske unije, nazvanog "Inicijativa Via Karpatija", 22.oktobra 2010.godine pridružile su se još tri zemlje: Bugarska, Rumunija i Grčka, saopšteno je na sastanku ministara saobraćaja i infrastrukture u poljskom gradu Lancut.
2. Plan kojim će se skratiti putovanje od severa prema jugu Evrope je 2006. pokrenula Poljska, a projektu su se zatim pridružile Litvanija, Slovačka i Mađarska, prenela je agencija AP.
3. Autoput, čija se izgradnja delimično finansira sredstvima Evropske unije, povezaće države na obali Baltičkog mora na severoistoku Evrope sa crnomorskim regionom i Grčkom na jugu kontinenta, a prelaziće preko nekih od najmanje razvijenih područja Unije.
4. U planu je da projekat "Via Karpatija" bude završen 2020. godine. Poljska je već uložila 7,4 milijarde dolara u izgradnju svoje deonice od oko 800 kilometara, pri čemu su neki delovi već završeni.
5. Litvanija je izgradila veći deo svoje deonice, dok je Mađarska realizovala polovinu. U Slovačkoj će do kraja 2010.godine biti završena trećina tamošnje deonice.
6. Novi put zaobilazi Srbiju, a naša zemlja će se preko "Koridora 11" povezati sa "Via Karpatijom" u Rumuniji kod Temišvara, a preko Koridora 10 trasom Niš-Dimitrovgrad-Sofija.
7. Ruta će početi u Litvaniji, (Kaunas) zatim nastaviti u Poljskoj između Bialystok - Lublin – Rzeszow, u Slovačkoj kroz Presov-Koszice i u Mađarskoj kroz Miskolc – Debrecen.
Na rumunskoj teritoriji, ruta će imati dva pravca, jedan prema Luci Konstanca, prolazeći kroz Oradea - Arad - Timisoara - Lugoj - Deva - Sibiu - Pitesti - Bucharest – Constanta, i druga prema bugarskoj granici, kroz budući most Calafat-Vidin preko Dunava.
Takođe, izlaskom na Crno more, kroz luke Konstanca i Burgas (Bugraska), novi koridor će biti povezan sa TRACEA koridorom, što predstavlja veliki tranzitni potenciajal za "Via Karpatiju". Očekuje se da Via Karpatija, prolazeći uz istočnu granicu EU, postane alternativni put od centralne Evrope prema Aziji, koji čine koridori iz zapadne Evrope prema Rusiji.
8. U Bugarskoj će ruta imati istu trasu kao Koridor 4, koji od Sofije ima dva pravca, jedan prema luci Salonica u Grčkoj i jedan prema Istanbulu. U Bugarskoj je predviđeno da trasa ima još pravac prema lukama na Crnom moru, što će omogućiti povezivanje sa TRACEA koridorom.
9. Očekuje se da most koji treba da poveže Vidin i Kalafat bude završen 2011-2012, nakon decenija odlaganja njegove izgradnje.
10. Direktan pristup kroz Crno more prema TRACECA, centralnoj Aziji i Dalekom istoku predstravljaće realnu alternative ka povezivanju Evrope sa Azijom bez prolaska kroz teritorije Rusije i omogućiti direktne koristi od rastuće evropsko-azijske trgovine.
11. Izgradnja "Via Karpatije" obezbediće i najkraću konekciju izmedju baltičkih i balkanskih zemalja. Modernizacija transportne rute od baltičkih zemalja prema Balkanu, prema TEN-T parametrima, treba da omogući briži ekonomski razvoj i saradnju u istočnim delovima EU.
12. Cilj potpisivanje deklaracije o razumevanju je uključivanje koridora "Via Karpatija" u Trans-evropsku transportnu mrežu (TENT), mrežu transportnih puteva finansirana od strane EU. Namera ovog projekta je i stimulisanje ekonomskog razvoja i saradnje između najmanje razvijenih regiona u istočnim delovima EU.
13. Za TEN-T program od 2007-2013. EU je odobrila 8 milijaradi evra kako bi podstakla studije I radove koji doprinose ciljevima TEN-T programa.