Ne jenjava kriza u proizvodnji šarana - Izostaje pomoć države, proizvođači apeluju na nužne mere

Aleksandar Stajčić, direktor DTD ribarstva i potpredsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije napominje da je paradoks da riba iz domaće proizvodnje ima bolji kvalitet od one koja do nas stiže iz centralne Evrope, ali da je to trenutno naša realnost. Na čelu je domaće firme koja je trenutno i najveći investitor u proizvodnji ribe u Srbiji i već godinama ukazuju na probleme. Dodaje da jednostavno nemaju nikakvu pomoć ni odgovor da naša država ima interes da zaustavi propadanje ove grane poljoprivrede.

– Sada se više govori o tom problemu. Evidentno je da neprekidno beležimo pad proizvodnje šarana i u poslednjih osam godina je ona prepolovljena. Glavni razlog što se nalazimo u ovakvoj situaciji je to da ne postoji razumevanje države, podrška, a plaćamo ogromne troškove i namete koji su neuporedivo veći u odnosu na proizvođače iz Evrope – kaže Stajčić.

Kriza u proizvodnji šarana, koji je i najprodavanija vrsta ribe na našem tržištu, posebno se produbila tokom korone. Tada je konzumna riba, spremna za prodaju, zbog zatvorenih radnji i vanrednog stanja, silom prilika ponovo vraćena u proizvodni ciklus što je pogubno za ribarstvo. Nova proizvodnja uglavnom nije zasnovana. I tada, a i više puta u prethodnom periodu Grupacija za ribarstvo uputila je inicijative Ministarstvu finansija za ukidanje vodnog doprinosa po svim osnovama kao što je urađeno u Češkoj i Hrvatskoj, što bi doprinelo očuvanju ove grane privrede, ali na žalost i dalje država nema rešenje za to.

– Pojavilo se niz faktora tehnoloških i ekonomskih zbog koga sada nema šarana iz domaće proizvodnje. Stalno tražimo pomoć i nemam objašnjenje zašto država nema interes da održi ovu proizvodnju. Svedočimo nelikvidnosti velikih ribnjaka i proizvođača koji su od početka pandemije dovedeni do ivice, prodata je recimo Ečka, a novi vlasnici su procenili da je proizvodnja neisplativa. Od jedne velike šanse u poljoprivredi Srbije došlo se do toga da uvozimo ribu iz Mađarske i Češke i drugih zemalja – objašnjava Aleksandar Stajčić.

Upitan šta u ovom trenutku može da se učini, odgovara da nedostaje mala pomoć da se revitalizuje proizvodnja i da se pre svega zaustavi propadanje. Na proizvođačima je da zadrže kvalitet domaće ribe, jer naši kupci već sada plaćaju visoku cenu toga što nemamo svoju proizvodnju.

– Ukidanje vodoprivrednih dozvola ili redukcija tih troškova bi značila mnogo. Mi imamo subvencije od države od oko 10 dinara po prodatom kilogramu, ali to nije dovoljno da bi se zastavio negativan trend proizvodnje. EU svojim proizvođačima daje indirektne subvencije i maksimalno podržava ovu vrstu proizvodnje – navodi naš sagovornik iz PKS-a.

Pad proizvodnje beleži se u poslednjoj deceniji, a samo tokom 2021. godine u našoj zemlji je proizvedeno za 30 odsto manje ribe nego u 2020. Nekada je pod ribnjacima bilo i do 15.000 hektara. Sada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoji 8.690 hektara šaranskih ribnjaka. Procenjuje se da pastrmskih ribnjaka ima na nekih 14 hektara i to u brdsko-planinskim područjima centralne Srbije. Prema podacima PKS-a više od polovine uvezene ribe je u konzervi, sledi zamrznuta, riblji fileti i na kraju sveža. Uvozimo sa Tajlanda, iz Hrvatske, Španije, Vijetnama, ali i zemalja u regionu.

DTD Ribarstvo d.o.o. Bački Jarak

Privredna komora Srbije

PKS

Aleksandar Stajčić

proizvodnja šarana

pad proizvodnje ribe

uzgoj ribe

uvoz ribe

pomoć države

revitalizacija proizvodnje

ukidanje vodoprivednih dozvola