Porast broja nelikvidnih kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi

U sedam zemalja (Bugarska, Češka Republika, Mađarska, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka) je došlo do porasta broja nelikvidnih kompanija, dok je pet zemalja zabeležilo pad tog broja (Hrvatska, Estonija, Letonija, Srbija i Slovenija), saopštila je kompanija Coface koja je objavila publikaciju o nesolventnosti kompanija u Srednjoj i Istočnoj Evropi.

Očekuje se da će usled postepenog ukidanja mera finansijske podrške za prevazilaženje krize izazvane pandemijom COVID-a, kao i posledica rusko- ukrajinskog sukoba broj nelikvidnih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope porasti u narednim tromesečjima.

Različite privredne okolnosti, zatim mere finansijske pomoći, kao i promene u oblasti zakonodavstva su tokom poslednje dve godine uticale na kretanja u vezi sa nelikvidnošću na području Centralne i Istočne Evrope.

Pandemija izazvana virusom COVID je na pomenutom području prouzrokovala pad privrednog rasta od 4%. Iako je tokom ovog perioda smanjenih privrednih aktivnosti broj nelikvidnih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope opao, to je prevashodno bila posledica sveobuhvatnih mera finansijske pomoći koju su države uputila kako domaćinstvima tako i kompanijama.

- U 2021. godini na ovom području je zabeležen povećan privredni rast (5,5%), ali očekuje se da će ovaj zamah privrede u tekućoj godini jenjavati pri čemu će stopa privrednog rasta biti 3,2%. Sve zemlje Centralne i Istočne Evrope će verovatno osetiti kako direktne tako i indirektne posledice rusko-ukrajinskog sukoba. Baltičke zemlje su na putu da zabeleže najslabiju stopu privrednog rasta sve zbog svojih trgovinskih veza sa Rusijom - ističe Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak iz kompanije Coface za područje Centralne i Istočne Evrope.

U Srbiji pad broja nelikvidnih kompanija

Nakon pada broja nelikvidnih kompanija iz pomenutog regiona koji je usledio 2020. godine, broj stečajnih postupaka pokrenutih tokom 2021. se povećao i gotovo se vratio na vrednosti iz vremena pre pandemije. Ovaj nagli porast je bio očekivan, posebno ako se u obzir uzmu namere vlada država iz regiona da umanje razmere sredstava deljenih kroz mere finansijske pomoći.

Ponderisana prosečna vrednost BDP-a dobijena po uzimanju u obzir dinamike nelikvidnosti privrede datih zemalja je ukazala na porast nelikvidnosti od 34,7% tokom 2021. u poređenju sa odgovarajućim vrednostima iz 2020. (+1,5% rasta ne računajući Poljsku u kojoj je porast ukupnog broja stečajnih postupaka uglavnom usledio kao posledica novih zakonskih procedura).

Sedam zemalja je u poređenju sa prethodnom godinom zabeležilo rast broja nelikvidnih kompanija (Bugarska, Češka Republika, Mađarska, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka), dok je taj broj u pet zemalja opao (Hrvatska, Estonija, Letonija, Srbija i Slovenija).

U Poljskoj se broj stečajnih postupaka gotovo udvostručio što je u velikoj meri posledica uvećanog broja posebnih procedura sprovedenih sa ciljem da se pomogne kompanijama koje se suočavaju sa poteškoćama vezanim za likvidnost i prouzrokovanih pandemijom.

Međutim, uprkos svemu navedenom, stopa nelikvidnosti privrede u Poljskoj t.j. udeo ukupnog broja stečajnih postupaka u ukupnom broju aktivnih kompanija je dosegao vrednost od 0,06%, što znači da je samo 6 kompanija od ukupno of 10.000 kompanija u Poljskoj bilo podvrgnuto raspoloživim zvaničnim procedurama.

Mnogo više stope nelikvidnosti su zabeležene u onim zemljama u kojima je pribegavanje merama stečajnog postupka popularnije. (+1,61% u Hrvatskoj i +3,31% u Srbiji).

Kao posledica globalnih ekonomskih prilika kompanije Centralne i Istočne Evrope su se tokom poslednje dve godine suočavale sa velikim brojem izazova. Privredni oporavak započet sredinom 2020. godine je bio brži od očekivanog i kao takav je prouzrokovao ogromnu potražnju, posebno od strane proizvodnog sektora. Cene energenata, prevoza zatim raznih metala kao i sirovina koje se koriste u proizvodnom procesu su naglo skočile. U nekim slučajevima nestašice sirovina su ograničile nivo proizvodnje.

Najiočigledniji primer predstavljaju poluprovodnici, čija nestašica je dovela do smanjivanja broja radnih smena kao i do privremenih zatvaranja fabrika automobila različitih robnih marki. Uvećane cene energenata i goriva zajedno sa povećanim troškovima sirovina umanjile su dobit kompanija. Ova svetska kretanja su se odrazila i na kompanije iz Centralne i Istočne Evrope i to zbog činjenice da su one bile uključene u razne probleme povezane sa lancem snabdevanja kao i zbog jakih privrednih veza tog područja sa Zapadnom Evropom.

Iz jedne u drugu krizu

Iako pandemija virusa korone još uvek traje, javlja se i jedna druga nedaća koja pogađa privredu i kompanije sa ovog područja: opšta invazija Rusije na Ukrajinu se brzo odrazila na vrtoglavi rast cena energenata tim pre što snabdevanje Evrope naftom, prirodnim gasom i ugljem i dalje zavisi od uvoza iz Rusije.

Osim toga, obe pomenute zemlje su veliki proizvođači i izvoznici poljoprivrednih proizvoda. Cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda su uslovljene i cenama đubriva, koje su takođe skočile, a područje Centralne i Istočne Evrope zavisi od đubriva uvezenog iz Rusije i Belorusije. Osim toga, ratom prouzrokovane više cene metala kao i njihova nestašica su dodatno pogoršale prekide u lancu snabdevanja. Pomenuti faktori su doprineli dodatnom povećanju cena energenata i sirovina za kompanije, uključujući i one iz Centralne i Istočne Evrope.

Povrh toga, opadanje kupovne moći stanovništva takođe predstavlja problem za njihove potencijalne klijente. Privreda zemalja iz Centralne i Istočne Evrope se suočava sa ubrzanim rastom inflacije uglavnom zbog viših cena energenata, ali i rastućim cenama prehrambenih proizvoda.

Očekuje se porast broja nelikvidnih kompanija u narednim tromesečjima

Rusija je i dalje važna trgovinska destinacija za zemlje iz Centralne i Istočne Evrope, naročito za baltičke zemlje. Ukupni iznos spoljnotrgovinske razmene koji je u 2021. godini Litvanija ostvarila sa Rusijom je u BDP-u te zemlje učestvovao sa 15,1%. Osim toga, ruska invazija na Ukrajinu je prouzrokovala humanitarnu krizu koj ostavlja i ekonomske posledice.

Uprkos očekivanjima da će zemlje Centralne i Istočne Evrope u 2022. godini zabeležiti niži stepen privrednog rasta u odnosu na vrednosti projektovane pre izbijanja sukoba, priliv ukrajinskih izbeglica bi mogao da omogući privredni rast tog područja bar na kratke staze.

- Uzimajući u obzir pomenute izazove, očekujemo da će broj nelikvidnih kompanija u narednim tromesečjima nastaviti da raste - objašnjava Jarosłav Javorski, regionalni izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu: - Posledice rusko-ukrajinskog sukoba će ubrzati ovaj rast, posebno ako se uzme u obzir da je malo verovatno da će države sprovoditi sveobuhvatne programe finansijske pomoći svojim kompanijama, kao što je to bio slučaj za vreme zaključavanja tokom pandemije virusa korona.