Kakve probleme donosi poskupljenje materijala i opreme za proizvodnju "zelene" energije

Iako su materijali i oprema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora višestruko poskupeli, zakonski okvir iz ove oblasti ukazuje nam da će Srbija krenuti ka zelenoj agendi, zaključak je panela "Cena električne energije & aukcijski sistem", održanog u okviru međunarodne konferencije "Energetika na Balkanu: Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i poboljšanje energetskih mreža".

Iako je zakonski paket koji je donet brzo, reformisao podsticajni sistem i bio široko prihvaćen i pozdravljen, ipak, nakon najave prvih aukcija 2021. godine, u jednom trenutku shvaćeno je da dolazi do razmimoilaženja između EPS-a i proizvođača po pitanju cena. Cene su zbog celokupnih dešavanja oko korona virusa, a kasnije i dešavanja sa Rusijom i Ukrajinom krenule da rastu, a još se ne zna šta će biti sa cenom struje nakon 30. juna.

- Katastrofa koju smo naslućivali zaista se i desila, samo u deset puta većem obimu. Cene koje su uspostavljene i po kojima se trguje putem "fjučers" ugovora su spremne za revidiranje. Vreme nas je pregazilo, kad su cene u pitanju, jer je sve poskupelo, čelik za 30%, pa je i cena po kojoj se trguje neodrživa – navodi Miloš Mladenović izvršni direktor Seepex AD Beograd.

Seepex je udružio svoje resurse sa Slovenijom, a govoreći o tržištu, Mladenović je naveo da bi trebalo otvoriti tržiše i uspostaviti unutardnevno tržište u Srbiji i za dve do tri godine ne bi trebalo da bude problema sa likvidnošću.

Prema rečima Miloša Colića, direktora New Energy Solutions, kad je u pitanju trgovina električnom energijom, doneta je odluka da se uvede dvostrana premija i od tog momenta je zabeležena stagnacija.

- Mi nismo protiv toga da se sve vrati na stranu proizvođača, ali u okolnostima kad za to postoji realna situacija. To je izvodljivo u situaciji ako imamo likvidno unutardnevno tržište koje je konektovano, što kod nas još uvek nije slučaj – napomenuo je Colić.

Govoreći o razvoju projekata, Colić je istakao da je vreme koje je potrebno da projekat dobije dozvolu otprilike do godinu dana, dok je izgradnju elektrane potrebno opet godinu do dve dana. Podvukao je da prva elektrana može da bude na mreži do kraja 2024, ali je potrebno dosta stvari promeniti.

- Potrebno je, između ostalog, i da bankari promene "mindset" kako bi se obezbedile mogućnosti za investiranje, podvukao je on.

Prema rečima Nede Lazendić, direktora WV International Serbia, u Srbiji postoje investitori koji već dugo razvijaju vetroelektrane.

- Njihov razvoj traje od 2012. godine, a imamo i one koje su tek krenule u razvoj. Zavisimo od legislativnog okvira koji je usvojen 2021. godine, kad na sve to dodate i činjenicu da nas je i vreme sa najskorijim dešavanjima pregazilo, dođemo do situacije da je cena koja je najpre bila izvodljiva, sad neodrživa – navodi Lazendić.

Kako je istakla, proizvođači vetroturbina podižu cene na nedeljnom nivou, a troškovi za nabavku vetroturbina u projektima za vetroelektranu čine 65% celokupnih troškova. Kada se tome doda i skok cene od 30% veoma je teško naći formulu isplativnosti koju je moguće primeniti, zato bi aukcije na neki način mogle biti subvencija za zelenu energiju.

Dejan Popović predsednik Saveta Agencije za energetiku je naveo da se stvara fama da je sve u rukama regulatora.

- Regulator mora da radi u skladu sa zakonom. Usvojili smo sve primedbe i na osnovu toga doneli metodologiju. U skladu sa metodologijom odredili smo cenu od 55,68 evra. Takođe, balansna odgovornost prenesena je na garantnog proizvođača. U međuvremenu su se okolnosti u celom svetu promenile i sad je ta cena neadekvatna, a Zakon jasno kaže da agencija jednom godišnje ponovo sračunava cenu – naglasio je Popović.

Naveo je da, ukoliko budu organizovane aukcije u trećem kvartalu, na osnovu novih inputa i primedbi, moguća je i korekcija cene.

- Solarni paneli čine 50 do 55% investicije, cena je povećana za 50% u odnosu na prošlu godinu. Da smo znali da će cena ići toliko napunili bismo magacine – ističe Miloš Kostić generalni direktor MT Komex-a.

Prema njegovim rečima, velike poteškoće stvara i transport, odnosno dostava naručenih materijala i opreme, jer ne stiže prema planiranoj dinamici.

- Bakar je takođe poskupeo i dostigao istorijski maksimum i to vam govori kako sad možemo da procenimo investiciona ulaganja i kako će to da utiče na cene gasa, struje, hrane. To se možda neće osetiti sad, ali u oktobru hoće – napominje on.

Govoreći o priključivanju proizvođača na sistem, Kostić je podvukao da pravilnik Elektrodistribucije po ovom pitanju još ne postoji, a trebalo bi upravljati velikim brojem malih proizvođača.

- Trebalo bi da postoji institucija koja će jasno reći koliko ima prostora na dalekovodima. Imamo neozbiljne investitore i one ozbiljnije koji zbog prvih često ne mogu da uđu u investiciju – kaže Kostić.

Za proizvodnju energije iz biogasa i biomase koristi se značajno drugačija tehnologija, a ni ovaj segment obnovljivih izvora u proteklom periodu nije prošao bez izazova.

Prema rečima Ane Gašparovski, člana Upravnog odbora Udruženja za biogas, kovid pandemija je bila "najveći kamen spoticanja".

- Vlada je donela odluku da privremeno ukine status povlašćenog proizvođača, pa iako je taj status kasnije produžen za period koliko je bio ukinut, svejedno su zabeleženi veliki troškovi, jer proces fermentacije ne možete da obustavite. Ta odluka nas je nažalost umnogome unazadila – ističe Gašparovski.

Nije zanemarljiv ni uticaj situacije sa Ukrajinom i Rusijom. Ona je napomenula da su i u ovom segmentu rezervni delovi poskupeli, a na celokupnu situaciju negativan efekat imala je i promenana situacije u agraru.

- Ukrajina je promenila razmišljanja poljoprivrednika i inputi su zabeležili višestruko uvećanje cene. Nedomaćinske mere uticale su na razmišljanja potencijalnih investitora kojima je potrebna sigurnost da svoj proizvod plasiraju po određenoj ceni, ali i da mogu da očekuju određenu zaradu – navodi ona.

O upotrebi biogasa moguće je razmišljati na nekoliko načina.

- Deponije su praktično minielektrane. Metan se ispušta u atmosferu i selekcijom otpada mogao bi da se koristi za proizvodnju električne energije, ali za to je najpre potrebno podići svest građana. Trebalo bi razmišljati o biometanu kao pogonskom gorivu – napominje Gašparovski.

Neke zemlje, koje su daleko ispred nas, poput Danske, pre 15 godina počele su da proizvode električnu energiju od obnovljivih izvora energije za električne automobile.

- Biogas sektor je prerano ušao u akcijski sistem i nismo bili spremni za to. Mislimo da je to namenjeno za razvijena tržišta, ali je svakako važno napomenuti da bi Ministarstvo trebalo da ima bolju komunikaciju sa sektorom. Mi smo produžena ruka države koja bi trebalo da ispuni određene parametre Evropske unije – zaključuje ona.

Učesnici su se složili da ove godine očekuju prve aukcije i neke nove ideje u ministarstvu uz oprezni optimizam.

Konferenciju, koja je održana u hotelu Mona Plaza u Beogradu, organizovali su Konfindustrija Srbija i Konfindustrija Est Europa (Istočna Evropa), u saradnji sa Konfindustrijom Italija, a uz podršku UniCredit Grupe.