Dušan Sikimić, član IO Srpskog udruženja za razvoj franšizinga - Unovčavanje postojećeg biznisa

(Dušan Sikimić)

Franšizno poslovanje još jedna je od oblasti gde privreda Srbije zaostaje za okolnim državama. Kako bi se takva situacija promenila, u aprilu 2009. godine osnovano je Srpsko udruženje za razvoj franšizinga (SURF). O tome kako i zašto uzeti franšizu, kako postojeći biznis pretvoriti u franšizni i šta je doneo prvi sajam franšiza u Srbiji za "eKapiju" govori član izvršnog odbora SURF-a Dušan Sikimić.

eKapija: U Srbiji se o uslovima i standardima franšiznog poslovanja malo zna. Uočavate li pomak u razvoju privredne svesti od osnivanja SURF-a?

- Meni deluje da je povećana svest. U saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizovali smo oko 60 seminara, kojima je prisustvovalo više od 1.500 ljudi. Možda taj broj, u odnosu na ukupnu populaciju Srbije nije značajan, ali ako su ti ljudi uspeli da prenesu usvojeno znanje dalje, značaj naših aktivnosti je još veći.

Svest građana o franšizingu je viša, a dokaz tome je održavanje Prvog međunarodnog sajma franšizinga u Beogradu. Činjenica da su se premijer i nekoliko ministara pojavili na otvaranju takođe govori o pomaku u ovoj oblasti. Država je obratila pažnju na nas malo više i konačno tretira franšizing kao nešto što je značajno za privredu.

eKapija: Koje su najvažnije aktivnosti Srpskog udruženja za razvoj franšizinga?

- Mi smo osnovani prošle godine u aprilu, na inicijativu primaoca i davalaca franšize i Privredne komore Srbije. Tako je stvorena asocijacija nezavisna od svih političkih odluka bilo koje institucije, koja će zaista da zastupa interese industrije. Naša glavna aktivnost je standardizacija i kontrola franšiznih koncepata i približavanje tržištu pojma franšiza. Pri tome ne moramo izmišljati nikakvu "toplu vodu".

Naravno da Evropska franšizna federacija već ima određene standarde na koje mi pokušavamo da se oslonimo. Uostalom, uspostavljanje standarda vezujemo za Etički kodeks o franšizingu, koji ih veoma precizno definiše.

eKapija: Vodite se principima EU?

- Mi praktično samo pratimo razvijene franšizne sisteme. Možda to neće uticati na izmenu zakonskih regulativa u većoj meri, ali idemo ka tome da se tržište uredi i da se jednog dana dođe do zakona o franšiznom poslovanju. S obzirom na činjenicu da veći broj razvijenijih evropskih zemalja još nema taj zakon i nismo u nekom zaostatku.

eKapija: A šta konkretno SURF čini da bi dostigli nivo tih razvijenih franšiznih sistema?

- Prvenstvo naša misija je autoregulacija. Da se ispoštuju određeni standardi i da ne dođe do prevara u smislu da ljudi kupuju franšizne koncepte, a da ne znaju šta kupuju. Da privrednici ne dobiju nešto što nije franšiza, a predstavljeno je kao franšiza.

Drugi cilj je da pomognemo srpskim preduzetnicima da od svog biznisa, ako je uspešan, originalan i adekvatan naprave takve formate da mogu da se prodaju kao franšize. Ne mislim samo da postanu davaoci franšize u našem regionu nego i šire. Tako ćemo pospešiti i izvoz.

eKapija: Da li postoji dovoljno firmi koje bi mogle da postanu davaoci franšiza?

- Prvo sam mislio da nema. Međutim, kada smo prošli sve te seminare u mnogobrojnim gradovima upoznali smo ljude i kompanije koji zaista imaju dobre ideje, razrađene koncepte koji uspešno funkcionišu. Međutim, njima sada samo treba pomoć da nauče kako da to pretoče u vlasništvo franšize, da potpišu kooperativne ugovore, sastave grafičke standarde i onda, realno, imaju veliki potencijal da se prodaju bilo gde.

eKapija: Da li je u slučaju pretvaranja postojećeg posla u franšizni bitnija edukacija ili dodatna novčana ulaganja?

- Mislim da je edukacija tu ključ. Postoji nekoliko opcija: jedna je da neko za vas napravi franšizni koncept vašeg posla i onda to naravno morate platiti. To jeste skupo budući da je to obiman rad - treba proučiti procesni sistem, napraviti operativni priručnik, grafičke standarde...

Sa druge strane vi možete da ulažete u sopstvenu edukaciju i polako to sami uraditi uporedo sa stalnim poslovanjem. Dodatno možete da odete na neki seminar i tako naučite ono što ne znate. Vi možete platiti nekome 30.000 EUR da vam sve uradi ili platiti recimo 1.000 evra za učešće na edukativnom seminaru. Kod pretvaranja sopstvenog u franšizni posao ne pričamo o nekim velikim ulaganjima. Onoga trenutka kada imate operativna i grafička pravila, vi imate gotov proizvod, jer vi zapravo prodajete vaš "know how", vaše znanje "spakovano" u ta pravila.

eKapija: Koji je osnovni razlog zašto bi neko kupio franšizu?

- Glavni razlog zbog kog bi trebalo da kupite franšizu umesto da započinjete samostalan posao je što ćete rizik svesti na najmanju moguću meru i povećati izglede za uspeh. Činjenica je da 80% novootvorenih kompanija (nefranšiznih) propadne već u prvoj godini poslovanja. Osnovni razlog tako visoke stope neuspeha je taj što vlasnici moraju prvo da nauče da vode određeni tip poslovanja i metodom pokušaja i grešaka stiču svoja iskustva. Kod "franšiza" direktno dobijate to iskustvo. Zatim, finansijsko poslovanje franšize može se temeljno istražiti pre nego što se uđe u velike troškove.. Kada sami započinjete posao uvek poslujete "na slepo".

eKapija: Ko su članovi Udruženja i ko može da postane njegov deo?

Na osnivačkoj skupštini smo imali 17 kompanija, od kojih su sad punopravni članovi "E – Dućan", "Delta sport", "Diners Club International Beograd", "Delta Maxi", "Holiday Inn". Očekujemo da za godinu dana taj broj povećamo bar za još 20 kompanija. Naš sledeći korak je prijem u Evropsku franšiznu federaciju do proleća 2011. Kada dobijemo i taj legitimitet, i ostale kompanije sa osnivačke skupštine pristupiće SURF-u.

Članovi su kompanije davaoci i primaoci franšiza, ali imamo nameru da članovi da postanu i finansijske institucije, prvenstveno mislim na banke, koji bi svojim "start-ap" kreditima mogle da pomognu onima koji žele da pokrenu ili razviju posao. Takođe, članovi mogu biti konsultantske kuće i advokati koji se bave pravnim i, na primer, poreskim pitanjima.

J.Đ.