UNICEF i Svetska banka: Za dugoročni prosperitet u Srbiji neophodne veće investicije u ljudski razvoj

Srbiji je potrebno više investicija da bi se povećala produktivnost i odgovorilo na brzo starenje stanovništva, rečano je danas na predstavljanju izveštaja UNICEF-a u Srbiji i Svetske banke "Izgradnja ljudskog kapitala za dugoročni prosperitet".

- Rreformisanje veličine, strukture i efikasnosti javnih rashoda moglo bi da pomogne Srbiji da prevaziđe izazove starenja, niske produktivnosti i nejednakosti. Ove reforme bi mogle da obezbede da se dosegne do sve dece i da im se pruži šansa, posebno deci koja žive u siromaštvu ili su u nekom drugom zaostatku za svojim vršnjacima. Važno je naglasiti da bi se obuhvat i kvalitet usluga za decu mogli poboljšati kroz uštede u postojećim izdvajanjima - kazala je direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova.

Naglasila je da su od velikog značaja uslovi života u kojima odrastaju deca i da sve što se dešava na početku života ima posebne posledice.

Kako je navela Kostadinova, samo 28% mladih u Srbiji koji žive u romskim naseljima nastavlja sa obrazovanjem i upisuje srednju školu.

Ona je ocenila da je potrebno više nastavnika kako bi obrazovanje bilo kvalitetnije i da je fokus u obrazovanju u Srbiji bio više na ocenama nego na kvalitetu učenja, kao i da u toku pandemije deca sa smetnjama u razvoju nisu imala adekvatno obrazovanje.

Prema njenom mišljenju, neki od programa i mere za suzbijanje siromaštva isključuju određene grupe ljudi zbog strogih kriterijuma.

- Starenje populacije u Srbiji zahteva povećanje produktivnosti radi podsticanja održivog ekonomskog rasta. Kao što ovaj izveštaj pokazuje, ulaganje u ljude i rešavanje pitanja nejednakosti ključni su aspekti politika čiji je cilj dostizanje dugoročnog prosperiteta u Srbiji. Sa takvim politikama, Srbija će moći brže da se približi standardu evropskih zemalja - rekao je direktor kancelarije Svetske banke za Srbiju Nikola Pontara.

Predsednica Upravnog odbora Saveza ekonomista Srbije Svetlana Kisić je rekla da je 23,4% stanovništva u Srbiji siromašno, među kojima je najviše mladih.

Ona je navela da su primanja stanovništva koje je u kategoriji apsolutnog siromaštva 12.500 dinara mesečno i da oni ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe.

Kisićeva je istakla povezanost siromaštva i obrazovanja, na kojem je fokus bio u ovogodišnjem izveštaju.

- Do 2030. godine budući zaposleni koji će se javiti na tržište rada, biće upravo iz ovih socijalno ugroženih kategorija - rekla je ona.

Ukazala je da se žene više školuju od muškaraca, ali da se manje zapošljavaju i da se smatra da bi, kada bi se zapošljivost među ženama povećala za 17% mogao da bude veći bruto domaći proizvod Srbije (BDP).

- Pitanje je i koliko naš obrazovni sistem odgovara potrebama tržišta rada. Kada se pogleda visokoobrazovano stanovništvo, 23% njih ne može da pronađe posao. Oni koji imaju od 25 do 29 godina se nalaze na tržištu rada i dalje - rekla je Kisićeva.