Banke i fintek funkcionisaće u simbiozi - Šta koči razvoj otvorenog bankarstva?
Izvor: eKapija
Utorak, 07.06.2022.
15:58
Komentari
Sa leva na desno: Robert Eirfjell, Nikola Mehandžić, Hajdi Ćenan, Ivan Rebrović i Miodrag Mirčetić (Foto: Srđana Maričić)
Direktor Payoneer Srbija Nikola Mehandžić smatra da fintek ne može da se razvija bez banaka kao ni banke bez finteka.
- Kompanija iz koje ja dolazim radi u sektoru globalne digitalne ekonomije i smatram da moramo da sarađujemo sa bankama na lokalnom nivou. Mi smo između digitalne ekonomije i banaka i uzimamo najbolje od oba sveta – navodi on.
Izrazio je nadu da će ove godine pokazati kako ta saradnja deluje u stvarnosti.
- Fintek je "iskočio" i pokazao nove vrste biznisa koje su se razvile. Nova vrsta poslova u obliku finteka navikava se na sredinu i sredina ima koristi od tog poslovanja. Sada tražimo kako da inkorporiramo fintek u bankarski sistem i druge procese – kaže Miodrag Mirčetić, partner osnivač iPay Srbija.
Govoreći o daljem razvoju finteka, Mirčetić naglašava da neki fintek neće preživeti kretanja na tržištu i to je prirodan proces.
- Ako banke otkriju vrednost simbioze sa fintekom, onda će preživeti – napominje on.
Menadžer za razvoj u Monry Payments Hrvatska Ivan Rebrović mišljenja je da fintek pruža brzinu, tehnološki razvoj, i da su banke već počele da implementiraju neke od ovih prednosti u svoje poslovanje.
Fintek nije samo plaćanje – Fintek su i podaci, a podaci su sveti gral
- Mi pokazujemo bankama vrednost podataka sa kojima one raspolažu kroz transkacije. Transakcioni podaci su veoma važni ako želite da vidite ponašanje korisnika i na kraju i da predvidite njegovo ponašanje – naglašava Hajdi Ćenan, suosnivač i CEO Airt Hrvatska.
Kako ona napominje, sada imamo samo delove podataka o navikama korisnika i to područje je još jako nepoznato.
- Morate da uložite mnogo vremena i energije da dođete do podataka o navikama potrošača, na osnovu kojih možete da razvijete veliku verovatnoću pogotka i predviđanja. A to je krucijalno, jer ponašanje korisnika može da se promeni preko noći. Na taj način su se razvili neki od poznatih globalnih biznisa – ističe Ćenan.
Šta usporava proces razvoja otvorenog bankarstva?
Govoreći o tome kako razviti otvoreno bankarstvo, Miodrag Mirčetić je naglasio da taj proces usporava činjenica da je u pitanju uvođenje izazovne tehnologije, što sam proces čini kompleksnim.
- Nemoguće je da se te promene sprovedu brzo, jer proces zahteva visoko umeće i organizaciju poslova. A institucije to ne prate – podvlači on.
Nikola Mehandžić je mišljenja da je proces prelaska na fintek usporen, "jer sistem još nije spreman".
- Bitne su dve stvari od kojih je prva sigurnost. To znači da morate da delite podatke kojima raspolažete, a ljudi se u tim uslovima ne osećaju sigurno. Druga stvar je što, verujem da "konzjumeri" još nisu spremni da koriste prednosti finteka. Imate ljude i mojih godina kojima je komplikovano da koriste aplikaciju za više računa i žele da to bude jednostavno – ističe Mehandžić.
Prema rečima Ivana Rebrovića, banke se plaše da će ih, ukoliko nešto krene kako ne bi trebalo, to izbaciti iz koloseka. On napominje da se još čeka na standardizaciju otvorenog bankarstva.
Šta raditi kako bi fintek došao do izražaja?
Mirčetić navodi da je jedan od faktora za prihvatanje finteka taj što ne postoji dovoljno veliki broj ljudi koji će to prihvatiti i sprovoditi.
- Ne postoje pravi resursi u regulatorima i njima je za taj deo potrebna pomoć. U međuvremenu, možemo da prihvatimo dokazane šablone i malim koracima stvorimo prostor za fintek – napominje on.
Mirčetić navodi da kod nas nema više finteka jer još uvek nema tržišta za to.
- Kad tržište bude otvoreno, onda ćemo u budućnosti to imati i ovde – naglašava on.
Iako su kriptovalute i e-novčanici već na tržištu, banke se i dalje najviše oslanjaju na troškove.
- Kada predstavimo projekat banakama, one će sprovesti istraživanje troškova. Onda imate možda pokazatelje koji ukazuju na malu zaradu i oni odustaju. Zakonodavni sistem traži da mu pokažete vaše analize i onda će da uvede promene. Imamo primer gde je u korona periodu plaćanje karticom poraslo 300% i taj sektor će rasti u budućnosti. Ali ukoliko korisnik treba da plati tu novu stvar koju mu predstavljamo, onda nailazimo na problem – pojašnjava Rebrović.
Saradnja sa zemljama u regionu kao moguće rešenje
- Za svaki posao posebno u fintek biznisu brojke su veoma važne. Naše zemlje imaju sličan broj ljudi i male su razlike i već postoji politički nivo razgovora u okviru Otvorenog Balkana, a primena "finansijskih pasoša" je tri puta lakša od primene putničkih pasoša – navodi moguće rešenje Mirčetić.
Prema mišljenju Rebrovića, već se radilo na saradnji u toj oblasti između Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine, ali dosta toga ostaje da se uradi na regulaciji.
- Banke će inkorporirati fintek koliko god budu mogle. One to već rade u jednom delu, ali mislim da neće izumreti. Banke neće postati fintek, samo će koristiti neke prednosti finteka. Koegzistiraće sa fintekom – zaključuje Rebrović.
Sa njim se složio Mirčetić koji je naglasio da smatra da će će banke transformisati.
- Banke moraju da imaju fokus na finteku. Neke banke će preživeti, a neke će umreti. Isti slučaj je i sa fintek kompanijama. Treba da se fokusirate da budete dobri u poslu i da sarađujete sa nekim nakon toga – navodi Mirčetić.
Sponzor panela bio je Aircash, a medijski partner konferencije, između ostalih, bila je eKapija.
S. Maričić
Tagovi:
Payoneer Srbija
iPay Srbija
Monry Payments Hrvatska
Airt Hrvatska
Aircash
Ivan Rebrović
Nikola Mehandžić
Miodrag Mirčetić
Hajdi Ćenan
budućnost finteka
uvođenje finteka na tržište
uticaj banaka na razvoj finteka
bankarsko poslovanje
elektronsko bankarstvo
transakcioni podaci
navike potrošača
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.