Očekuje se rekordna proizvodnja meda u 2022. godini

Proizvodnja meda u 2022. godine biće rekordna s obzirom na povoljne uslove za cvetanje bagrema ove godine, a za dalji razvoj ovog sektora potreban je snažniji plasman na inostrana tržišta na kojima postoji sve veća potražnja za medom, ukazali su članovi Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore Srbije.

Uvoz meda za razliku od prethodnih godina intenzivno raste. U prva tri meseca 2022.godine uvezeno je 222 tone što je 28% više nego u istom periodu prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije i Novog Zelanda. Ukupan izvoz meda u prva tri meseca 2022. godine, iznosio je 554 tone u vrednosti od 3.497.400 EUR i za 31% je manji u odnosu na isti period prethodne godine, stoji u saopštenju PKS.

Med se u prva tri meseca ove godine najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Crnu Goru, kaže Srbislav Vidojević, predsednik Grupacije precizirajući da je u prva tri meseca 2022. godine izvoz u Italiju porastao za 51%, u Norvešku 28%, u Crnu Goru za 52%, dok je izvoz na nemačko tržište smanjen za 36% u odnosu na isti period prethodne godine.


Proizvođači meda ukazali su na izazove zbog neizvesne otkupne cene meda u 2022. godini s ozbirom na oscilacije na tržištu meda u 2021. godini. Ivan Grujić iz kompanije Cmana Krnjevo podsetio je da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, otkupna cena meda u maju prošle godine bila najniža i iznosila 330,25 dinara po kilogramu, a u julu je dostigla 543,69 dinara po kilogramu. U januaru ove godine otkupna cena meda iznosila je 588,17 dinara po kilogramu.

U 2021.godini prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 976.000 košnica, što je za 44% više nego 2014. godine i za četiri odsto manje nego prethodne godine. Pčelarska privreda procenjuje da će broj košnica u 2022. godini ostati na približno istom nivou.

Med se najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Nemačku. Uvoz meda za razliku od prethodnih godina intenzivno je rastao i u 2021. godini. Uvezeno je 548 tona meda, što je gotovo dvostruko više nego prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije, Ukrajine i Novog Zelanda.

Privredna komora Srbije

Republički zavod za statistiku

Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore Srbije

PKS

Cmana Krnjevo

Srbislav Vidojević

Mirjana Miščević

Ivan Grujić

med

rekord

bagrem

otkupna cena

subvencije

broj košnica

Pravilnik o pčelinjem otrovu