Početna

Vesti

Finansijski sektor u Srbiji spremniji za recesiju nego u prethodnoj krizi

Izvor: Beta

Ponedeljak, 20.06.2022.

13:10

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: PureSolution/shutterstock.com)

Većina finansijskog sektora u Srbiji zabeležila je rast prethodne godine, a stručnjaci procenjuju da je ovo tržište daleko spremnije za eventualnu recesiju nego što je bilo u prethodnoj finansijskoj krizi, navedeno je u ediciji "Finansije TOP", u izdanju ekonomskog mesečnika "Biznis i finansije".

Kako je precizirano, bankarski sektor u Srbiji je u 2021. godini povećao ukupnu zaradu za petinu, na 49,3 milijarde dinara, ali se prinos na kapital od nepunih 7% teško može meriti sa poslovanjem u pretkriznom periodu.

Banke su prošle godine zabeležile neto prihod od kamata u visini od 129,1 milijardu dinara, što je manje u odnosu na isti pokazatelj ostvaren još 2015. godine (129,8 milijardi dinara) i ukazuje na ograničenja koja su banke imale u svom osnovnom poslovanju tokom dugogodišnjeg perioda niskih kamata.

Banke su, zato, iskoristile svoj dominantan položaj na tržištu Srbije da uvećaju neto prihod po osnovu naknada i provizija na rekordnih 55,7 milijardi dinara prethodne godine i tako poboljšaju ukupni rezultat, navedeno je u ediciji "Finansije TOP".

Kako je istaknuto, osiguravajuća društva u Srbiji su 2021. godine konačno ostvarila dugogodišnji cilj da ukupna premija na domaćem tržištu premaši 1 mlrd EUR.

Ukupna premija je porasla za 8,6%, na 119,41 milijardu dinara i nadmašila je rast premije u svetu koji je prema podacima Allianz Global Insurance Report-a iznosio 5,1% prethodne godine, navedeno je u godišnjoj ediciji magazina "Biznis i finansije".

Prošle godine su rasla i životna i neživotna osiguranja. Osiguranje života je ostvarilo premiju od 27,1 milijardu dinara, što je više za oko milijardu dinara ili za 3,7% u poređenju sa 2020. godinom.

Premija neživotnih osiguranja je porasla za 8,5 milijardi dinara, odnosno za 10,2%, dostigavši iznos od 92,3 milijarde dinara.

Među osiguranjima sa najvećim rastom je i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je prikupilo 1,5 milijardi dinara više premije za godinu dana, te ona sada iznosi 6,9 milijardi dinara, što je rast od 27,5%.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se sada, međutim, suočava sa problemima zbog negativnog uticaja inflacije na usluge u zdravstvenom sektoru.

Naime, dok su ranije osiguravači mogli da računaju da se cene zdravstvenih usluga neće menjati u periodu od godinu dana, koliko i traje polisa, sada se cene u privatnim zdravstvenim ustanovama menjaju tromesečno, istaknuto je u ediciji "Finansije TOP".

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je 2021. godine iznosila 550,4 mil EUR, što je rast od 35% u poređenju sa 2020. godinom i za 7,4% više u odnosu na pretkriznu 2019. godinu.

Rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila, a slede komercijalna i teretna vozila, mašine i oprema.

Ukupna vrednost imovine svih otvorenih fondova u Srbiji je 2021. godine iznosila 75,4 milijardi dinara ili oko 641 mil EUR, što je godišnji rast od 46%.

Kao i godinu ranije, u strukturi imovine prednjače novčani fondovi sa udelom od 88%, a fondovi su najviše ulagali u novčane depozite (75%) i potom u obveznice Republike Srbije (18%).

Prema procenama koje su u godišnjoj ediciji magazina "Biznis i finansije" izneli predstavnici finansijskog sektora, nadležni u republičkoj vladi i nezavisni ekonomski analitičari, finansijski sektor u Srbiji je stabilan uprkos poremećajima koje su izazvali pandemija i rat u Ukrajini.

Za razliku od prethodne finansijske krize, kada je država na saniranje posledica na finansijskom tržištu potrošila 900 mil EUR, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, saglasni su analitičari.

Stručnjaci su istakli da se u postojećem geopolitičkom i vojnom sukobu Srbija nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji.

Ukoliko Srbija ostane pri stavu da neće uvesti sankcije Rusiji i usled toga se značajnije pogoršaju njeni odnosi sa zapadnim zemljama, to bi uzrokovalo pad stranih investicija i izvoza, i otežalo zaduživanje države i privrede u inostranstvu.

Istovremeno, pogoršanje odnosa sa Rusijom bi takođe negativno uticalo na srpsku ekonomiju, pre svega preko visokog rasta cena gasa i mogućih nestašica, što bi se prelilo na rast troškova privrede i stanovništva, navedeno je u ediciji "Finansije TOP".

Tagovi:

Allianz Global Insurance Report

osiguravajuća društva

neživotna osiguranja

osiguranje života

dobrovoljno zdravstveno osiguranje

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Preko e-Agrara prijavljeno 267.000 poljoprivrednih gazdinstava Agro, Industrija

SET 2023: Cena goriva će 2026. biti toliko visoka, da će svi poželeti da voze električne automobile Energija, Industrija, Saobraćaj

Cene hrane gorući problem u Evropi - U Mađarskoj veće skoro 50%, neslavni rekord i u Portugalu Agro

Guverener Centralne banke BiH: Neće doći do recesije Finansije

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji uvode dodatne obabeze za investitore - Parkinzi i garaže će morati da imaju punjače za električne automobile Industrija, Saobraćaj

Ledolomci potrebni srpskom tržištu kapitala - Da li će se bankarska kriza u Americi odraziti na domaći bankarski sektor? Finansije

Investitor iz Švajcarske kaže da je spreman da uloži 2 mlrd EUR u Srbiju Finansije

U Srbiji posluje 20 društava za (re)osiguranje - Učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj premiji i dalje dominantno Finansije

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.

Finansijski sektor u Srbiji spremniji za recesiju nego u prethodnoj krizi

Naš izbor

Rubrike za dalje čitanje