Da li je uredba o dodeli podsticaja ustupak stranim poslodavcima

Novom vladinom Uredbom o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji predviđa se da novozaposleni radnik prima osnovnu zaradu u iznosu od najmanje 300.000 dinara.

Takav ugovor o radu, s punim radnim vremenom, poslodavac će mu potpisati na neodređeno, samo ako angažuje onoga koji u periodu od dve godine, od dana zaključenja ugovora, nije boravio na teritoriji Srbije više od 180 dana.

Zauzvrat, poslodavac će biti nagrađen državnim podsticajima koji se isplaćuju u visini 70% poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih novonastanjenih i 100% obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Stručnjaci za radno pravo ističu da takve vrste podsticaja nisu neuobičajene, kao i da za konkretnu uredbu postoji pravni osnov.

Mario Reljanović, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo, podseća da je za ove potrebe izmenjen Zakon o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, uvođenjem novog člana zakona. Ipak, priznaje, da mu sama primena tog dokumenta nije najjasnija.

– Vlada veruje da će se time popraviti demografska slika u Srbiji. Ako bude nekoliko stotina takvih zapošljavanja, to će biti dobro, ali čak ni time se neće promeniti demografska slika. Samo će strani direktori koji ionako imaju velike plate moći da prođu bez poreza i doprinosa – ističe prof. Reljanović i dodaje da mu je sama primena uredbe čudna, jer može da se odnosi samo na visoki menadžment i direktore stranih kompanija, tako da će država faktički njima refundirati dve trećine doprinosa, što je još jedan ustupak stranim poslodavcima.

– Teško da će domaći poslodavac zaposliti nekog stranca da bi mu onda on bio direktor. Od svega ovoga niko, sem stranih kompanija, neće imati koristi. Dakle, pretpostavljam da je neko izlobirao da mogu i direktori da ne plaćaju porez na zaradu – dodaje on.

Veoma mu je zanimljiv i detalj oko zarade od 300.000 dinara. Zapravo, objašnjava da je reč o osnovnoj zaradi koja toliko treba da iznosi.

– Osnovna zarada je ono što je propisano vrstom posla koji se obavlja i dužinom radnog vremena. Pošto se ovde govori isključivo o punom radnom vremenu, osnovna zarada je zaposlenom zagarantovana samo zato što dolazi na posao. Na to se nadograđuje zarada na radni učinak, uvećana zarada za rad neradnim danima, praznicima, prekovremeno i ostalo. Tu su i razna uvećanja kroz stimulacije koje se takođe nadograđuju, tako da ovde nije reč o zaradi od 300.000 dinara, nego o mnogo većoj sumi – objašnjava prof. Reljanović, dodajući da izuzetno mali broj ljudi u Srbiji mesečno toliko zarađuje.

– Siguran sam da je reč o promilima, pa se u samom startu postavlja pitanje ko može uopšte da bude obuhvaćen ovom uredbom. Pritom, uslov je da se taj neko ne nalazi na tržištu rada u Srbiji, ko nije boravio u našoj zemlji duže od 180 dana dve godine pre zasnivanja ugovora s poslodavcem. Dakle, traži se baš neko novi – dodaje on i podseća da kada bi se na slobodnom tržištu rada primenila ova uredba samo nekoliko stotina ljudi bi dobilo takav posao. Od toga, priznaje, većina nema koristi, već se samo dopunjavaju olakšice za neke investitore koji imaju strane direktore koji će zbog posla ostati neko duže vreme u Srbiji.

Da je država napravila ovakvu uredbu najviše zbog stranih investitora, kako bi ih zadržala, smatra i Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, posebno kada se zna da Srbija kuburi s nedostatkom kadrova sa stručnim i specifičnim znanjima i veštinama.

– Na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate su skočile i do 50%, čak se i udvostručile. Recimo, neki šef operativnog tima u IT sektoru više ne želi ovde da radi pod lošijim uslovima s većim obimom posla nego što je napolju, pa bira da ode van. Dodatan problem je i to što se državi sve više žale novi investitori koji ne mogu da nađu kadrove na domaćem tržištu rada. Kad su dolazili, njima je rečeno da Srbija ima obučenu i jeftiniju radnu snagu, a ispostavilo se da ta radna snaga više nije jeftina – objašnjava Rajić za Politiku.