Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Voćnjaci će morati da se presele tamo gde klima naredi
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay / adege)
- Tek smo na početku sezone takvih oluja i neophodno je da se dobro prate prognoze i upozorenja, kako bi eventualne štete mogle da se smanje što je više moguće - rekla je Vukovićeva.
Objašnjavajući koje mere predostrožnosti bi mogle da se preduzmu, navela je da se recimo u voćarstvu i povrtarstvu već duže vreme preporučuju protivgradne mreže, bez kojih se ovim delatnostima veoma teško baviti.
- Oblast pod velikim rizikom od grada u Srbiji se toliko povećava da će u nekom trenutku, moguće već u sledećoj deceniji, šteta premašiti dobitak, i zato bi valjalo preduzeti mere zaštite - istakla je Vukovićeva.
Kada je o rejonizaciji reč, Vukovićeva je objasnila da ona zapravo predstavlja zoniranje pogodnih područja i da je kod nas urađena za vinogradarstvo.
- Definisani su regioni, urađene klimatske analize i tu se već video signal klimatskih promena za pomeranje reona. Zanimljivo je da se od prošlog veka do sada klima podigla za 200 metara nadmorske visine, što znači da su uslovi koji su bili u nizijama sada podignuti za 200 metara nadmorske visine - navela je ona.
Drugim rečima temperature koje su vladale u niziji sada su više, pa na primer ukoliko je u ravnici bilo 11 stepeni sada je toplije za dva stepena - 13 stepeni, što znači da se temperature iz ravničarskih krajeva sele, podižu i kreću ka brdskim i planinskim predelima.
Prof. Ana Vuković ističe za Dnevnik da, ukoliko se nastavi zagrevanje ovom brzinom, temperature iz nizije će se podići na nadmorsku visinu od 1.000 metara.
- Doći će do suptropske klime koja će preovladati u celoj Srbiji - kazala je sagovrnica novosadskog lista.
Ona je predočila da do kraja marta dogodine treba da bude završen Nacionalni adaptacioni program (NAP), gde će biti navedene procene rizika za sve grane poljoprivrede i preporučiti poljoprivrednicima da prilagode proizvodnju novim vremenskim uslovima.
- To znači da treba da menjaju sortimen i vrste kultura, jer nije uvek navodnjavanje rešenje, pošto ima predela gde vode nema dovoljno. Najbolje je da se bave sa više poljoprivrednih poslova - kazala je dr Vuković.
Ukazala je na to da nisu ugrožene samo rataraske kulture, već da problema imaju i voćari, ali ne samo zbog olujnih vetrova i suše, već zbog toplotnih talasa tokom zime i ranih prolećnih mrazeva.
Često tokom zime naiđu topliji dana i stabla voća krenu da pupe, a onda stignu hladniji dani i mrazevi, i voću koje je krenulo da cveta počnu da otpadaju cvetovi.
Dodala je da urađena voćarska rejonizacija za oko 15 vrsta voća i da bi bilo dobro da se ona uradi i za ostale podsektore.
Takođe i da se stalno obnavlja kako bi se imala slika o tome kakvi su uslovi i da se na osnovu toga daju preporuke za poljoprivrednike.
Sušna godina
Govoreći o tome da li obimne padavine u prethodnom periodu mogu da nadomeste prolećni nedostatak vlage, Vukovićeva je rekla da je situacija različita u različitim delovima Srbije.
Nedostatak negde može da se nadoknadi, ali ne i tamo gde su bile poplave, pa se vlaga nije lepo infiltrirala u zemljište već su samo napravljene velike akumulacije vode, objasnila je profesorka.
Prema njenim rečima, i pored velikih padavina u pojedinim delovima u poslednje vreme, ova godina se u dosadašnjem delu može smatrati sušnom.
Tagovi:
Ana Vuković
nevreme
oluje
protivgradne mreže
gradrejonizacija
voćarska rejonizacija
suptropska klima
Nacionalni adaptacioni program
NAP
procene rizika
rizik
prolećni mraz
vetar
suša
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.