Soc od kafe kao kompostni materijal i kako ga još iskoristiti

Sve više organskih proizvođača i baštovana se odlučuje za pravljenje svog komposta, pa je i sve češće pitanje kako napraviti kompost i šta se može ubaciti u kompostnu gomilu. S obzirom da je kod nas kultura ispijanja kafe tradicionalna i da trošimo velike količine kafe na mesečnom nivou, postavlja se pitanje da li soc može da se iskoristi.

Soc od kafe kao đubrivo

Različita svojstva karakterišu soc od kafe kada se njime obogaćuje kompostna smeša i onda kada se koristi za direktno đubrenje useva. Naime, iako se soc od kafe odlaže i direktno na zemljište kao đubrivo, treba imati na umu da to neće momentalno obogatiti tlo azotom kao što je to slučaj kada se soc od kafe prethodno kompostira.

Koristi od njegove upotrebe kao đubriva ogledaju se u tome što se zemljište obogaćuje organskom materijom, poboljšava se drenaža tla, zadržava vode u zemljištu i pospešuje njegova aeracija. Takođe, soc od kafe pomaže korisnim mikroorganizmima da se umnožavaju a privlači i gliste i crve. Takođe, za prihranu biljaka se može koristiti i kompostni čaj.

Postoji uverenje da soc od kafe snižava pH vrednost zemljišta odnosno da podiže nivo njegove kiselosti. Međutim, samo sveža mlevena kafa je kisela dok u dodiru sa vodom u postupku kuvanja, ostaci od kafe po svojim svojstvima postaju neutralni, sa pH vrednošću od oko 6.5.

Dodatna primena soca od kafe

Svoju primenu u baštama, soc od kafe nalazi i kao malč podloga. Neretko se koristi i kao sredstvo za odvraćanje običnih puževa kao i puževa golaća od biljaka. Naime, primećeno je da kofein kao sastojak kafe ima negativan uticaj na štetočine te da oni izbegavaju zemljište na kojem postoje tragovi kafe. Takođe, soc od kafe je koristan repelent i za mačke koje njime bivaju odvraćene od prakse da cveće i krevetiće sa povrćem u bašti koriste kao prostor za vršenje nužde. Soc od kafe privlači crve i gliste koji se njime hrane što je od koristi u proizvodnji glistenjaka.
Upotreba sveže kafe

Iako generalno nije preporučljivo, u određenim situacijama je moguće koristiti i svežu kafu za različite namene u bašti. Biljkama koje vole kiselo zemljište, poput borovnica, ljiljana, azaleja i hortenzija, može se posuti kafa u neposrednoj okolini. Iako većina povrtarskih kultura voli blago kiselo zemljište, paradajz uobičajeno loše reaguje na đubrenje kafom. Sa druge strane, korenastom povrću poput rotkvica, rotkvi i šargarepa, veoma godi dodavanje kafe, pogotovu ako se ona prilikom sadnje pomeša sa zemljom.

Svežom mlevenom kafom moguće je suzbijati i korove a primećeno je da uništava i određene gljivice.

Baš kao i slučaju soca od kafe, posipanje sveže kafe po bašti imaće za efekat odvraćanje pojedinih štetočina kao i puževa, zečeva i mačaka, zahvaljujući sadržaju kofeina.

Ipak, visok nivo kofeina u nekuvanoj kafi može imati štetne efekte na različite kulture, te je preporučljivo koristiti ili dekofeiniziranu kafu ili običnu mlevenu kafu, upotrebljavati u bašti u minimalnim količinama.

pravljenje komposta

organska proizvodnja

kompostna gomila

upotreba soca od kafe za kompostiranje

zeleni kompostni materijal

đubrenje useva

malč podloga