Iz žetve se prvo dugovi namiruju

Porodično gazdinstvo Marka i Ruže Ruski iz naselja Klisa, na Čantavirskom putu, na području grada Subotice, obrađuje sopstvenih 117 katastarskih jutara i još 40 jutara iz zakupa, a upravo svodi bilans žetve uljane repice, ječma i pšenice.

Na prvom mestu im je da se namire dugovi, tamo gde su se zaduživali, da bi se njive mogle obraditi i zasejati.

U setvenoj strukturi su još kukuruz i suncokret, koji su ovih dana ožedneli, željni kiše i osveženja, a povrh ratarstva pordica Ruski se bavi i tovom svinja.

- Pod ječmom je bilo oko 15 katastarskih jutara, prosečan rod je 2,2 tone po katastarskom jutru. Cena ječma je izuzetno mala. Ono što sam na početku žetve predavao bilo je po 36 dinara za kilogram, pa je pala na 34 dinara i svakim danom se smanjivala. Zbog toga smo bili u dilemi da li da robu lagerujemo u ambaru ili da je prodajemo. To je nama u vreme žetve uvek problem, što se nikada ne zna šta će nas snaći u vreme žetve - kaže Marko Ruski za Dnevnik.

On potseća da su ulaganja u ovogodišnju proizvodnju bila znatno veća nego ranije, zbog poskupljenja veštačkih đubriva, goriva i svega što treba dati usevima.

- Mi smo svi na neki način zaduženi. Dospevaju obaveze da platimo dugove prema bankama ili zadruzi za preuzeti repromaterijal. Naizgled dobijamo veću svotu para ali mi u suštini ne dobijamo ništa, najčešće ostajemo na nuli, ili idemo u minus - predočava Ruski.

Suša je uzela danak pa je uljana repica na parcelama gazdinstva Ruski rodila svega 1,2 tone po jutru, a i tu je cena ispod očekivanja.

- Ječam i uljanu repicu sam isporučio subotičkoj Zemljoradničkoj zadruzi "Salaš 024" jer sa njima sarađujem. Uvek tako praktikujem, da kada se ubere letina, gde sam dužan, tamo dajem robu. Jer, danas nikom više ne možeš verovati. Tamo gde sam dužan, ako mi i ne plate odmah, uvek se nađe način da se nekako iskusuramo - kaže Ruski.

Zbog suše podbacio je i rod hlebnog zrna na 70 jutara, pa prema računici Ruskog, svaka cena ispod 50 dinara po kilogramu, znači gubitak.

U gazdinstvu Ruski u turnusu tove 170 svinja, a kao i sve koji se bave sinjogojstvom, žale se da ih pogađa nestabilnost tržišta.

- Nikada ne znaš za koju cenu ćeš prodati tovljenike i to je veliki problem. Danas je ovako, sutra onako. Bili smo i veliki tovljači bikova, ali smo od toga dok sam živ, zanavek odustali. Za to imam razloga, jer smo imali problema sa bolesnom teladi koju smo dobili, pa je od 32 grla 11 uginulo. To je bilo veoma loše iskustvo koje nas je skupo koštalo. Pre dve godine smo se okrenuli tovu svinja jer je brži obrt sredstava, nekada se dobija, nekada je sa gubitkom, ali u jednom poljoprivrednom gazdinstvu dobro je oslanjati se i na stočarstvo. Međutim, mi koji imamo dosta sopstvene zemlje suočavamo se sa problemom, jer ne možemo da konkurišemo za zakup državne zemlje - ukazuje Ruski.

Zakup zemlje u ovom kraju je 200 do 250 evra po jutru ili ili 1,2 tone pšenice. Marko Ruski napominje da se i kod uzimanja zemlje u zakup nađe neka računica jer, kako veli, treba raditi i uvek se boriti, da se što više postigne.