Obilne kiše zahtevaju novi sistem kanalizacije u Beogradu?

Obilne kiše koje su padale ovih dana i potopile određene delove Beograda ukazuju da se nešto u postojećem sistemu kišne kanalizacije, odnosno kanalizacije za odvođenje atmosferskih voda mora menjati.

Kako su rekli u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji, kod nas se poštuju postojeći evropski standardi, kada je reč o profilima cevi koje se koriste za odvod atmosferskih padavina, ali se polako razrađuju i planovi da se primenjuju neke nove metode.

- Beogradski kanalizacioni sistem ima 35.000 slivnika i oni se održavaju prema godišnjim planovima. Postoji, prema potrebama i prioritetima, redovno i vanredno održavanje. Trudimo se da slivnici budu u svakom trenutku u funkciji. Naše ekipe bile su na terenu i za vreme ovog nevremena i vrlo brzo su dovele sistem u stanje da opet može da radi, odnosno da prihvata vodu - kaže Marko Lazić, koordinator za kanalizacioni sistem u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji.

U prestonici postoje dva sistema odvoda kišne kanalizacije. Jedan je opšti koji podrazumeva da se u njega ulivaju i fekalna i kišna kanalizacija, a drugi je separacioni i isključivo je predviđen za odvod atmosferskih padavina.

- Uglavnom je uže gradsko jezgro kanalisano prema opštem sistemu jer se tako radilo ranije. To je princip koji se primenjuje u svim evropskim gradovima. Novi delovi grada rađeni su prema separacionom sistemu pa se posebno odvode fekalne vode, a posebno atmosferske - rekao je Lazić.

Ipak, kad nalete jaki pljuskovi kao što se to dešavalo ovih dana pa padne više od 20, a negde i po 100 litara kiše po metru kvadratnom i to za kratko vreme, izgleda da ovaj sistem poklekne. Nekada je možda bilo i prihvatljivo da se "istrpi" da sat-dva budemo potopljeni, ali se situacija menja, jer je broj takvih obilnih padavina poslednjih godina sve učestaliji. Zbog toga se opravdano postavlja pitanje da li su postojeće cevi dovoljne da prime ogromnu količinu vode koja se sruči na grad.

- Kada se projektuje kišna kanalizacija vodi se računa o određenim parametrima koji podrazumevaju verovatnoću pojave većih padavina u okviru dve godine. Kada padnu obilnije kiše od onih na koje je sistem dimenzionisan, u trenutku postojeća mreža taj udar ne može da primi. Ali čim prođe taj udar letnjih kiša koje traju petnaestak minuta, voda se brzo povuče. Ovo je standard koji ne primenjujemo mi, zato što smo tako odabrali. Ovo je evropski i svetski standard. Ali, pre neki dan se desilo da su pale ogromne količine kiše u veoma kratkom periodu i da to sistem u trenutku nije mogao da prihvati. Dodatni problem je to što te obilne padavine na rešetke slivnika nanesu ogromne količine različitog materijala, granja, šljunka, peska, blata i onemoguće fizički protok vode. Kada naši ljudi dođu i očiste to voda se relativno brzo povuče - objašnjava Lazić.

On ističe da upravljanje kišnim kanalima za odvod vode nije jednostavno i da je za promene na ovom polju potrebno vreme i dogovor.

- Poslednjih godina se menja način i pristup ovom problemu, posebno u urbanim sredinama. Postoji niz hidrotehničkih mera čiji je cilj da rasterete sistem za vreme tih udara. Planovi postoje, ali ne mogu baš brzo da se realizuju i jako puno koštaju. Neki od njih podrazumevaju da se parkovi pretvaraju u takozvane privremene retenzije, odnosno kao neku vrstu akumulacije koja će da primi višak vode, da se primene materijali poput poroznog asfalta, da se grade zeleni krovovi. Nekada, kada su građene zgrade, išlo se na to da se atmosferska voda usmeri u kišnu kanalizaciju. Sada se pristup menja pa se ide na to da se sve više vode vrati u svoj prirodni ciklus. Za to ima dosta načina, ali je rešavanje ove problematike relativno mlada grana i u okviru urbanih sredina i u Evropi - istakao je Lazić.