Sve više dostavljača na dvotočkašima - Koliko mogu da zarade u Novom Sadu

Na novosadskim ulicama sve je više dostavljača na dvotočkašima koji s velikim kockastim termo-torbama na leđima jure kako bi klijent na vreme dobio traženi proizvod.

Radno vreme i radne dane biraju sami. Prosečna dnevnica im je od 3.000 do 4.000 dinara, a ukoliko im radni dan traje 12 časova, mogu dnevno da zarade i do 7.000 dinara. Još jedna od prednosti je što ovaj posao omogućava zaposlenje i ljudima bez radnog iskustva.

Sagovornik Dnevnika Jovan Stojanović je dostavljač na biciklu dve godine. Prvo što ga je inspirisalo da se upusti u avanturu jeste dobra zarada, a potom i činjenica da nemaju fiksno radno vreme, te, kako kaže, radi kada i koliko hoće.

- Koliko radim toliko i zaradim – ističe Jovan - Plate dostavljača se kreću od 90 do 120 hiljada dinara. Ovim poslom sam počeo da se bavim na nagovor prijatelja koji je bio veoma zadovoljan uslovima rada. Retki su poslovi koji omogućavaju ovoliko visoke zarade, pa sam savet druga poslušao i postao deo Wolt ekipe.

Jedan od glavnih asocijacija kada je u pitanju ova profesije jesu problemi u saobraćaju. Vrlo često ih srećemo po gradu kako jure da bi ispoštovali vremenska ograničenja i porudžbinu dostavili na traženo mesto. Jovan nam otkriva da je imao mnogo neugodnih situacija u saobrađaju, pre svega sa pešacima koji prelaze ulice kao "muve bez glave".

- Na početku mi je bilo najteže da u vožnji izbegnem pešake, koji, ne gledajući levo i desno, iskaču na biciklističke staze – kaže Jovan. – Sličnih situacija vremenom je sve manje jer sam naučio da budem oprezniji. Osim toga, vozači automobila vrlo često ne usporavaju i ne koče pred biciklističkom stazom, ali me u takvim slučajevi uvek spasava kočnica. Tako sam jednom jednom prilikom iznenadno zakočio pred autom koji mi se približavao i preleteo preko volana svog bicikla sa sve torbom na leđima. Na sreću, sve se dobro završilo...

Kako svaki čovek u bilo kojoj profesiji ponekad pomisli da su stvari koje radi besmislene, tako i dostavljači vrlo često ispred sebe imaju zadatke koje ih zateknu, ali po njihovom rešavanju i nasmeju.

- Dešavalo se da iz centra grada prenosim jednu kafu na Telep – kaže naš sagovornik – U torbi ne bude ništa osim toga. Ponekad neko, na primer, poruči hamburger, a živi u istoj zgradi u kojoj je i hamburgerija. Tada ja dolazim iz sasvim drugog kraja grada, prelazim više kilometara da bih popeo hamburger za sprat više.

Premda su neprestano na biciklima i motorima ili skuterima, jasno je da su ovi dostavljači direktno izloženi svim vremenskim nepogodama, bilo da su to izuzetno visoke ili niske temperature, padavine ili vetar. Sagovornik Dnevnika otkriva da se prilagođava na sve vremenske nepogode i da mu, osim nekih iznenadnih okolnosti koje iskrsavaju svakodnevno, više ništa ne predstavlja nesavladivu prepreku.

U savladavanju takvih izazova, dostavljačima pomaže zaštitna oprema koju im omogućuje firma, ali troškove za nju, kao i za termo-torbu i alternativnu bateriju, snose sami. Nakon prestanka radnog odnosa, opremu mogu da zadrže. Osim toga, sami obezbeđuju i održavaju svoja vozila. To su najčešće različiti bicikli, motori ili skuteri. Neki ovaj posao obavljaju čak i pešice ili koriste javni prevoz.

Sastavni deo ove profesije jeste i svakodnevni kontakt s ljudima, a pošto status dostavljača zavisi od ocena koje od klijenata dobije, ovo vrlo često predstavlja veliki izazov. Jovan nam otkriva da su klijenti ponekad nervozni i teški za saradnju, ali im uz nekoliko prijatnih reči prenese svoju pozitivnu energiju. Takve situacije ne remete njegovo dobro raspoloženje jer, kako kaže, voli da radi i komunicira s ljudima.

Bez obzira na specifičnost profesije i izazove s kojima se dostavljači svakodnevno suočavaju, Jovan Stojanović ističe da je dobra volja suštinska stvar koja zaposlenog vezuje za posao.

- Dobra volja je presudna u ovom poslu – zaključuje Jovan. - Kada se umorim, napravim kratku pauzu. Kada su klijenti neraspoloženi, popravim to lepom rečju, a kad padne kiša, dođe i sunce. Za dve godine kako radim dostavu na biciklu nikada nisam ni pomislio da odustanem ili da se bavim nekim drugim poslom.