Ovo je plan za najvažniji energetski projekat u Srbiji - Akumulacija Klak u okviru sistema buduće RHE Bistrica imaće zapreminu od 108 miliona kubnih metara

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene sistema reverzibilne hidroelektrane Bistrica i hidroelektrane Potpeć.

U dokumentu koji je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije navodi se da područje PPPN-a
obuhvata 13 katastarskih opština u opštinama Nova Varoš, Priboj i Prijepolje (Bistrica, Radoinja, Rutoši, Seništa, Čelice, Banja, Kalafati, Kratovo Mažići, Pribojske Čelice, Drenova, Kučin i Džurovo, na ukupno 271,83 km2.

Prostorni plan predstavlja planski osnov za obezbeđenje prostornih uslova za izgradnju i funkcionisanje sistema RHE Bistrica i HE Potpeć naizmeničnim zahvatanjem (odnosno ispuštanjem) vode iz planirane akumulacije Klak (koja će se formirati pregrađivanjem reke Uvac), i postojeće akumulacije Potpeć (koja je već formirana pregrađivanjem reke Lim).

Kako se ističe, planirani sistem transporta vode između ovih akumulacija obezbediće se izgradnjom tunela i cevovoda.

Sistem RHE Bistrica i HE Potpeć biće sastavljen iz sledećih delova: planirana brana i akumulacija Klak, ulazno/izlazna građevina u akumulaciji Klak, dovodno/odvodni betonski tunel sa čeličnim sifonom, diferencijalni vodostan, dovodno/odvodni čelični cevovod, mašinska zgrada, ulazno/izlazna građevina u akumulaciji Potpeć, priključno razvodno postrojenje sa priključnim dalekovodima za RHE Bistrica i postojeća brana, hidroelektrana i akumulacija Potpeć.

Prostorni plan predstavlja planski osnov i za povezivanje RHE Bistrica na prenosnu elektroenergetsku mrežu, odnosno uključivanje u sistem Transbalkanskih dalekovoda.

Kako je navedno u koncepciji tehničkog rešenja, brana akumulacije Klak je planirana na lokaciji gde je sužena dolina reke. Ograničenje za visinu brane je postojeća brana Radoinja i derivaciona hidroelektrana Bistrica, koje se nalaze uzvodno na oko 5 km od planirane lokacije brane. Građevinska visina brane je oko 90 m, dužina brane u kruni je 230 m, a širina krune brane 10 m.

U sastavu brane ili uz nju biće i prateći, odnosno pribranski objekti koji imaju funkciju da obezbede pouzdanu evakuaciju poplavnih voda, oticanje vode u toku gradnje i obezbede sigurnost objekta - bočni preliv sa brzotokom i slapištem, optočna galerija, ulazno izlazna građevina Klak sa pratećom zatvaračnicom i injekcioni radovi.

- Planirana akumulacija Klak pri KNU (kota normalnog uspora) 810 mnv ostvaruje zapreminu akumulacionog prostora od oko 108 miliona m³. Međutim, prostor u akumulaciji koji se ostavlja za smeštaj nanosa ("mrtva zapremina") iznosi 38 miliona m³. Toj zapremini odgovara kota minimalnog radnog nivoa od 780,0 mnv. Kota normalnog uspora je određena kao maksimalno moguća kota nivoa vode u akumulaciji Klak kojom ne dolazi do mešanja voda sa uzvodnom akumulacijom Radoinja i obezbeđuje se siguran rad HE Bistrica sa minimalnom radnom kotom 811 mnv u akumulaciji Radoinja – stoji u planu.

Za transport vode između akumulacije Klak i akumulacije Potpeć planirani su tunel i cevovodi. Projektovani tunel počinjaće na ulaznoj građevini akumulacije Klak do vodostanske zatvaračnice, nakon čega se račva na dva cevovoda koji će se prostirati sve do lokacije mašinske zgrade.

U cilju obezbeđenja garantovanog proticaja planirana je izgradnja cevovoda dužine oko 7.100 m koja će sprovoditi vodu iz uzvodne akumulacije Radoinja do korita reke Uvac nizvodno od brane Klak.

Ulazno/izlazna građevina betonskog tunela u akumulaciji Klak biće locirana na oko 2 km uzvodno od profila brane po rečnom toku.

Kako se ističe u planu, realizacijom planirane RHE Bistrica (instalisane snage 4 h 170 MW), povećali bi se raspoloživi kapaciteti za obezbeđenje rezerve i bilansiranje proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru u periodu do 2035. godine, što bi se povoljno odrazilo na sigurnost postojećeg sistema i stvorilo uslove za gradnju novih kapaciteta obnovljivih izvora energije (OIE).

Dodaje se da su pored realizacije RHE Bistrica, na delovima područja Prostornog plana zastupljene i druge posebne namene, kao što je realizacija sistema Transbalkanskih dalekovoda na zapadnom obodu područja (visokonaponski dalekovod interkonekcija 2 x 400 KV Republika Srbija (Bajina Bašta) - granica Crne Gore - granica Bosne i Hercegovine), i realizacija sistema gasovoda jugozapadne Srbije.

Navodi se da je za potonje u toku procedura donošenja odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene koji će se ukrštati sa planiranom akumulacijom Klak i planiranim tunelom/cevovodom za transport vode.

Takođe, stoji u dokumentu, plansko opredeljenje je da će turizam predstavljati alternativnu delatnost i vid kompenzacije lokalnom stanovništvu za različita ograničenja u razvoju koji nameću režimi sistema RHE Bistrica i HE Potpeć.

Podsetimo, Vlada Srbije proletos je donela odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene sistema RHE Bistrica i HE Potpeć.

Prethodno je, krajem prošle godine, raspisan tender za izradu idejnog projekta. Posao vredan 194,7 miliona dinara u maju je dodeljen firmama EKC doo Beograd i Enegrgoprojekt hidroinženjering ad Beograd.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uoči Nove godine izjavio da "za Srbiju ne postoji veći energetski interes od reverzibilne hidroelektrane Bistrica", i najavio da bi sistem mogao da bude na mreži 2025. godine.

B. P.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije Beograd

RHE Bistrica

HE Potpeć

brana Klak

akumulacija Klak

Prostorni plan područja posebne namene sistema reverzibilne hidroelektrane Bistrica i hidroelektrane Potpeć

Bistrica

Potpeć