Da li će kriza poremetiti planirane infrastrukturne projekte u Srbiji?

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kazao je za "Politiku" da se država bori za svaki projekat, ali neće dozvoliti da se na bilo koji način ugrozi makroekonomska stabilnost zemlje. Prema njegovim rečima nastavlja se realizacija svih infrastrukturnih projekata, ali ćemo, napominje, kao i celi svet, posebnu pažnju posvetiti praćenju kretanja na globalnom tržištu kapitala, promenama u lancima snabdevanja i održavanju energetske stabilnosti Srbije.

– Nama je svaki projekat važan, od brze pruge od Novog Sada ka Budimpešti, Moravskog koridora kroz centralnu Srbiju, preko auto-puta do Požege i dalje ka Arilju, Ivanjici, Sjenici i granici sa Crnom Gorom. Radovi su aktivni i na Dunavskom koridoru na istoku zemlje, na tunelu "Iriški venac" i novom mostu u Novom Sadu u sklopu Fruškogorskog koridora, kao i na svim ekološkim projektima. Do kraja godine ćemo sasvim sigurno završiti prvih 300 kilometara kanalizacione mreže i prva četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru projekta "Čista Srbija" – rekao je Momirović.

Ivan Nikolić, direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta smatra da je najavljeno povećanje plata i penzija shodno inflaciji i nalazi se u okvirima koji su održivi. Svakako ćemo imati dvocifrenu inflaciju i rast BDP-a od oko četiri odsto, za koji je nagovešteno da ga je moguće održati do kraja ove godine. Porast plata u javnom sektoru od oko 12 odsto nije nešto što bitno narušava makroekonomski okvir. To je potvrđeno i usaglašeno sa MMF, koji je čuvar naše stabilnosti.

– To nije ni u kom slučaju rizično, niti nešto o čemu u ovom trenutku treba da razmišljamo kao o problemu – naveo je Nikolić.

Prema njegovim rečima problem je u vezi sa mnogo većim eksternim obavezama za nabavku energenata. Struja je drastično uvećana i juče je trgovano sa više od 500 evra za megavat-čas što nikada nije u istoriji zabeleženo. U letnjim mesecima prethodnih godina cena je bila desetostruko niža.

To je samo električna energija.

– Treba da nabavimo gas, naftu i naftne derivate koje nemamo. Odatle potiče alternativa u vezi sa odustajanjem od infrastrukturnih projekata. To je izlazna strategija i poslednja mogućnost koja ostaje raspoloživa za izlazak iz teškoća koje mogu nastati. Ne možemo u ovom trenutku da procenimo zbog visokih rizika kako će stvari ići od jeseni i na zimu. Smanjenje investicija je nagovešteno kao jedna od mogućnosti koja ima svojih negativnih posledica. Infrastrukturni projekti direktno doprinose realnom povećanju bruto domaćeg proizvoda – kazao je Nikolić.

U Srbiji infrastrukturni projekti učestvuju šest do sedam odsto u BDP-u, što je iznad dugoročnog cilja i iznad proseka zemalja uporedivih sa nama.

– Najčešće smo govorili o optimalnoj meri od pet odsto. Sada je više, što znači da smo na taj način kompenzovali pritiske koji su dolazili od kovida i negativnih efekata pandemije i to je instrument kojim se pravi balans. Kada imate manju tražnju možete na taj način da podignete aktivnost, što je dobro i održivo. Sada je pitanje kratkoročnog preživljavanja. To nije opcija o kojoj se razmišlja na srednji rok ili dugoročno. To je opcija pukog premošćavanja tekućeg problema i eventualno likvidnosti. Mada je to daleko i po svim parametrima nema ni naznake. Ali ovaj nivo cena preko leta nagoveštava da će problem biti veći kada dođe hladno vreme, po tom osnovu takva jedna zadrška i razmišljanje je apsolutno opravdano – rekao je Nikolić.

Ekonomski Institut a.d. Beograd

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

Tomislav Momirović

Ivan Nikolić

inflacija

povećanje plata i penzija

infrastrukturni projekti

energenti