Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Prepakivanje srpske šljive - Nemci traže kartonske kutije?
Komentari
Ilustracija (Foto: nada54/shutterstock)
Na račun ide i dnevnica za berače, u proseku, 3.500 dinara, a put do evropskog tržišta je, uz ispunjavanje "Global gap standarda", jednostavniji nego do ruskog kupca usled ukrajinske krize, ali ove godine Nemci žele šljivu u malim kartonskim pakovanjima umesto gajbi.
Zoran Maksimović iz sela Čumić kaže da se uzgoj šljive isplati, ali da zahtevi za manjim pakovanjem otežavaju posao.
- Četrdeset do četrdeset pet nadnica nam ode za kamion kako bismo sve spakovali po kilogram i dva - rekao je Maksimović za RTS.
Kako je navedeno, izvozi se najviše stenlej sorta koja stiže na branje. Čačanska rodna i lepotica su mahom obrane, na redu su italijanske i nešto kasnije sorte. Osim skupog transporta do inostranih marketa na putu šljive stoji i činjenica da se poslednjih godina traže krupniji plodovi, što je teško postići u sušnim godinama. Naučnici, istovremeno, rade na novim sortama.
Ivan Glišić sa Poljoprivrednog fakulteta u Čačku navodi da se od dominantno novih sorti šire čačanska nada sa Instituta za voćarstvo, a od stranih grose felicija.
- Ali moramo reći da se stare sorte zadržavaju i sve više vraćaju - istakako je Glišić.
Tradicionalna podela na konzumne i plodove za preradu pada u vodu pred mršavom otkupnom cenom. U jednačini sa više nepoznatih, izvesno je jedino da spakovani u teglice i flaše svi plodovi više vrede.
Goran Gačić iz Čumića navodi da su se porizvođači šljive iz tog sela organizovali i osnovali zadrugu kako bi je "stavili u flašu".
- Sad smo na početku. Prošle godine smo od Ministarstva dobili sredstva za opremu, polako krećemo u proizvodnju - kaže Gačić.
Za suvu šljivu se interesuju kupci od istoka do zapada, a prostora ima i na domaćem tržištu.
Zoran i Dušan Maksimović iz istog sela ukazuju na to prolazi i mekša, oštećena šljiva.
Naposletku, ostaju koštice. Primera radi, na dvadeset vagona šljive, dva su puna otpada na koji se može grejati.
- Isti je princip kao za pelet samo da se promeni ulaz jer je koštica malo krupnija od peleta da se ubaci u kotao - objašnjava Momčilo Vujović iz Kotraže.
Ako za vek šljivu tri puta oberu sa zaradom pobedili su, kažu voćari. Iako ove godine gube trku, najvažnije je sačuvati zasade i da ima šljive ko da bere.
Firme:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Agronomski fakultet Čačak
Tagovi:
Global gap standard
Zoran Maksimović
Ivan Glišić
Goran Gačić
Momčilo Vujović
uzgoj šljive
otkup šljive
Čačanska rodna
lepotica
stenlej
grose felicija
čačanska nada
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.