Zašto Kina manje ulaže u inicijativu "Pojas i put"?

Kineska inicijativa "Pojas i put" i dalje predstavlja ekonomski projekat bez presedana. Sredstava koja su do sada izdvojena i koja se i dalje izdvajaju nisu viđena u praksi. Podaci pokazuju da je vrhunac kineskih ulaganja u apsolutnom iznosu dostignut 2016. i 2017. godine, i da od tada nivo investicija opada, kaže za Politiku Katarina Zakić, naučna saradnica i načelnica Centra za studije "Pojasa i puta" u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, povodom vesti da su kineska ulaganja u ovu inicijativu opala od početka godine.

Prema njenim rečima postoji više razloga za ovakav silazni trend. Pre svega tu je zatvaranje tržišta EU za kineske investicije (to jest uvođenje skrininga inostranih investicija u EU), pored toga pogoršani politički i ekonomski odnosi sa SAD i Australijom i usled toga smanjenje ulaganja u tim državama.

– Manjim delom su razlog bile i neuspešne kineske investicije u pojedinim zemljama, neke države imaju i probleme sa vraćanjem duga Kini, a na sve to su se nadovezali pandemija kovida 19 i sukob u Ukrajini. Prema tome, ni političke ni ekonomske okolnosti ne idu naruku ni Kini, ni drugim zemljama, jer se ekonomska kriza zahuktava, a u takvoj situaciji države gledaju da smanje zaduživanja u vidu zajmova a da povećaju strane direktne investicije - kaže ona.

Sa druge strane, ekonomske promene u samoj Kini, i nov 14. plan razvoja, ukazuju da će više snage i sredstava koncentrisati na razvijanje sopstvenog tržišta. Smanjenje obima investicija nije bilo iznenadno, to se na neki način i očekivalo – objašnjava Zakićeva. Naša sagovornica naglašava da je usled svih ovih razloga Kina morala ozbiljno da sagleda na koji način želi da nastavi sa inicijativom i koji su prioriteti za ulaganja.

I dalje se najviše investira u infrastrukturu i energetiku, ali se neki trendovi i u ovoj oblasti menjaju. Pre svega destinacije za ulaganja su se promenile i Kina sada najveći broj investicija ima u Azijsko-pacifičkom regionu, na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi, a ranije je najveći deo ulaganja odlazio u Evropu.

Zbog većeg i ozbiljnijeg rada na smanjenju emisije ugljen-dioksida, jer je predsednik Si obećao da će do 2060. godine Kina biti karbonski neutralna, ova zemlja je smanjila ulaganja kako u Kini tako i inostranstvu u tradicionalne izvore energije, i sve više finansira zelene energetske projekte.

Pored toga, sve više ulaže u oblast telekomunikacija i informacionih tehnologija, sektore zdravstva i biomedicine, sektor industrije (pre svega lake), nekretnine i turizam, ali ulaže i u takozvani Polarni put svile.

Trend investiranja za sada je u silaznoj putanji, jer su svetske okolnosti takve. Verovatno će se tokom narednih godina on ustaliti i održavati na jednom nivou, koji neće biti više visok kao ranije, ali neće ni opadati – navodi Zakićeva. Povodom činjenice da je Srbija jedna od malobrojnih zemalja u kojoj Kina ne smanjuje ulaganja naša sagovornica kaže da Kina sada znatno pažljivije bira zemlje i delatnosti u koje će investirati i trudi se da izbegne nepotrebne rizike. Njena saradnja sa Srbijom je i sada, kao i ranije, bila dobra te nema razloga da se u tom smislu nešto menja. Srbija sada prema njenim rečima ima više mogućnosti da sistemski usmeri napore na privlačenje investicija iz Kine u strateškim oblastima koje ona odabere.

- Već je primetan trend porasta kineskih ulaganja u auto-industriju, i to može i dalje da se nastavi, pogotovo imajući u vidu situaciju kod nas u toj oblasti. Pored toga, prema istraživanju tima iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kineska ulaganja mogu da se usmere i u sektor pametne poljoprivrede (dronovi, navodnjavanje, prehrana bilja itd.), jer bi Srbija imala od toga puno koristi, a mogla bi takve tehnologije i sisteme nakon zadovoljenja domaćih potreba, dalje da izvozi. Ovo su samo neki od naših predloga, ali je generalan zaključak bio da je najbitnije da kineske investicije budu u sektorima industrije sa visokom dodatnom vrednošću, koji su pogodni za izvoz na tržište EU, i da se pri tome vodi računa o ekološkom aspektu njihovog rada. Taj zaključak važi i za ulaganja iz drugih zemalja – napominje Zakićeva.

Prema podacima Narodne banke Srbije tokom prvog tromesečja 2022. iz Kine (uključujući Hongkong, Tajvan i Makao) uložena su 243,4 mil EUR (40% svih stranih direktnih investicija u Srbiji), što predstavlja rast priliva stranih ulaganja iz Kine u odnosu na isti period prethodne godine, kada je investiran 241,1 mil EUR. Tako da je i ove godine Kina ostala na prvom mestu po visini ulaganja. Najveći deo kineskih investicija usmeren je ka prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Rekordan priliv ulaganja iz Kine ostvaren je tokom 2021. kada su one iznosile 774 mil EUR, što je za 46,5% više u odnosu na 2020. godinu. U periodu od 2010. do prvog tromesečja 2022. zabeležen je priliv investicija iz Kine u iznosu od 3,1 mlrd EUR.

– Posebno je važno naglasiti da se od 2016. investicije iz Kine ubrzavaju i da su od 2016. do prvog tromesečja 2022. one iznosile 2,9 mlrd EUR. Kada se ovaj podatak posmatra kao učešće u ukupnim stranim investicijama u Srbiji, od 2016. do prvog tromesečja 2022. ulaganja iz Kine su u proseku iznosila 17,7% ukupnih stranih direktnih investicija – navode iz NBS-a, prenosi Politika.