Gubitak EPS-a u prvih šest meseci ove godine 418 mil EUR
Izvor: Beta
Utorak, 23.08.2022.
11:53
Komentari
Ilustracija (Foto: Vereshchagin Dmitry/shutterstock.com)
EPS je od januara do kraja septembra 2021. godine ostvario dobit od 8,5 milijardi dinara (72 mil EUR), a od tada u narednih devet meseci, zaključno sa poslednjim danom juna napravljen je gubitak od oko 610 mil EUR.
U poslednjem kvartalu 2021. godine troškovi su premašili prihode za 185 mil EUR, a onda je u narednih šest meseci izgubljeno još 418 mil EUR.
Tako se finansijski efekti niza havarija i energetskog kolapsa iz prošle grejne sezone približavaju sumi od milijardu evra.
Ukupan finansijski dug najveće energetske kompanije u Srbiji 30. juna ove godine popeo se na 177 milijardi dinara ili 1,5 mlrd EUR, što je 30 milijardi dinara više nego na početku godine. Na kraju juna na računima EPS-a nalazilo se svega tridesetak miliona evra.
Najvažniji razlog za ovako loše poslovanje Elektroprivrede su manjkovi u proizvodnji struje. Proizvodnja električne energije u prvom polugodištu za 16% je manja nego u istom periodu 2021. godine.
Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora bila je manja od planirane za 56%, dok je proizvodnja struje u termoelektranama bila manja od prošlogodišnje za 9%.
Termoelektrane na ugalj su za 10% manje struje proizvele, ali je TE-TO Panonske elektrane za 56% više struje napravila nego u prvoj polovini prošle godine.
Za gas za proizvodnju struje u TE-TO potrošeno je 3,7 milijardi dinara, a za aditive i mazut za paljenje uglja u kotlovima potrošeno je za šest meseci 6,8 milijardi dinara.
Plan EPS-a je da se uveze što više kvalitetnijeg uglja iz okruženje, pre svega Crne Gore i da se mešanjem sa kolubarskim ugljem smanji potencijalni uvoz struje u zimskim mesecima, a podigne što više domaća proizvodnja struje.
Za uvezeni ugalj za termoelektrane potrošeno je 1,1 milijarda dinara. Drugi razlog za finansijsku katastrofu u EPS-u, usko povezan sa manjkom proizvodnje je povećan uvoz struje i to kako se navodi u izveštaju ove kompanije, po rekordnim cenama.
U prvom polugodištu ove godine kupljeno je na tržištu 2.356 GWh po prosečnoj ceni od 222,08 EUR po MWh, što je više od 520 mil EUR.
U junu ove godine EPS je kupovao električnu energiju po 236,79 EUR po MWh, a s druge strane privredi na komercijalnom rtžištu prodavao je za 67,52 EUR po MWh usled preporuke Vlade da se ograniči cena električne energije.
Situacija u energetici Evrope se pogoršava, pa je na primer u protekli petak u 12 sati, na berzi megavat koštao 547,78 EUR, a u centralnoj Evropi tek nešto manje, ali iznad 500 EUR.
Pročitajte još:
- Za uvoz struje i gasa Srbija potrošila 1,5 mlrd EUR - Do kraja marta potrebno još 3 milijarde za osiguranje energetske bezbednosti
- Mihajlović: Poskupljenje struje nije zbog gubitka EPS-a već zbog skupljih stavki za proizvodnju
- Otvaranje novog kopa Kostolac zapad za sigurno snabdevanje ugljem
- Nizak vodostaj oborio proizvodnju struje za trećinu?
- Mihajlović: Računi za struju sa poskupljenjem veći za 280 do 320 dinara
EPS je prethodnih godina, pored toga što je u zimskim mesecima uvozio struju, u drugom delu godine bio izvoznik.
Trošak za EPS zbog lošeg upravljanja, nepravovremenog iskopavanja uglja ne meri se samo troškovima uvoza skupe struje zbog manjka sopstvene proizvodnje, već i izgubljenom dobiti koju bi imao da je izvozio struju po tako visokim cenama na međunarodnom tržištu, navodi list.
Ipak, poslednje tri godine, od 2019. do 2021. prosečan godišnji izvoz EPS-a iznosio je oko 4.300 GWh. Prošle godine u Srbiju je, na primer, uvezeno 5.400 GWh, a izvezeno 4.800 GWh struje.
S obzirom da ove godine od izvoza nema ništa, osim struje koja je vraćena Elektroprivredi Republike Srpske (oko 20 mil EUR za prvih šest meseci prema bilansima EPS), postavlja se pitanje koliko bi novca zaradili da su termoelektrane radile uobičajenim kapacitetom kao prethodne tri godine.
Treba istaći i da na proizvodnju, posebno za izvoz utiče i rad hidroelektrana koje ove godine zbog suše ne rade punim kapacitetom.
Ilustracije radi, da EPS u 2022. izveze 4.300 GWh struje po prosečnoj ceni po kojoj je uvozio u prvoj polovini godine od 232,8 EUR po MWh, prihodovao bi ravno milijardu evra. Ovo ne znači da se struja ne bi uvozila, ali krajnji finansijski bilans bio bi svakako mnogo povoljniji i za EPS i za Srbiju, piše Danas.
Vlada Srbije je u julu odobrila povećanje naknade za OIE sa 0,437 dinara na 0,8 dinara po kWh.
Tagovi:
rezultati poslovanje
manjkovi u proizvodnji struje
proizvodnja struje
proizvodnja električne energije
izvoz struje
uvoz struje
izvoz električne energije
uvoz električne energije
proizvodnja struje iz obnovljivih izvora
ograničena cena struje
gubitak elektroprivreda
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.