Velika tražnja za suncokretom - I umanjeni prinosi dovoljni za domaće tržište

Do koje mere je svetsko tržište turbulentno vidi se i iz podatka da je 2019. godine suncokret domaćim ratarima plaćan 31 dinar po kilogramu, a 2020. od 32 do 38 dinara na kraju žetve. Nestabilnost na svetskom tržištu suncokretovog ulja i dalje vlada mada je poznato da berzanska trgovina ovom uljaricom traje kratko, svega oko mesec i po dana. Očekivanja da će iz Ukrajine, posle istanbulskog sporazuma, na tržište stići veće zalihe žitarica – pa tako i suncokreta iz aktuelnog roda polako splašnjavaju.

Morski transport iz Odese i još dve crnomorske luke prilično je usporen jer brodarske kompanije nisu spremne da u većoj meri preuzmu rizik, a ujedno su opterećene i većim troškovima osiguranja. Trgovci su takođe oprezniji jer zbog opsežnih kontrola celokupna procedura traje previše dugo pa i njima rastu troškovi zakupa brodova. Ukrajina kao najveći proizvođač suncokretovog ulja gubi trku i teško da će u ovoj sezoni moći da bude pouzdan dobavljač jer veliki broj fabrika, prema ranije objavljenim informacijama, ili ne radi ili prerađuje sirovinu sa smanjenim kapacitetima.

Prema ranijoj analizi analitičara Branislava Gulana, suncokret se u svetu gaji na oko 24 miliona hektara. Najviše u Evropi (65 odsto), zatim u Aziji i Južnoj Americi. Kada se posmatraju države, najviše se gaji u Rusiji i Ukrajini. On naglašava da se relativno mali broj zemalja bavi kontinuirano proizvodnjom suncokreta i ulja pa je zato trgovina intenzivna.

Istovremeno najveće evropsko udruženje poljoprivrednika Kopa Kogeka, predviđalo je proteklog meseca prinos suncokreta od 32,1 milion tona u EU što je za 8,5 odsto više nego 2021. Prema ovim informacijama, poučeni prošlogodišnjim nestašicama, ratari u EU zasejali su za milion više hektara suncokreta nego protekle sezone.

Takođe je najavljeno da će evropska industrija ove godine preraditi oko 20 procenata više ulja od suncokreta, kako bi stabilizovala tržište, sprečila veće nestašice i smanjila zavisnost od zejtina iz Ukrajine. Cena ali i odgovor na pitanje da li će ulja biti dovoljno za sve još u velikoj meri zavisi od mogućnosti dobavljanja suncokretovog ulja i zrna iz ove zemlje a što će biti poznato tek posle žetve, najranije krajem septembra.

Uprkos suši koja je teško pogodila Evropu i Srbiju i oborila prinose suncokreta očekuje se da će fabrike koje posluju u našoj zemlji moći da proizvedu dovoljne količine i za izvoz i za domaću potrošnju koja je od 80.000 do 100.000 tona. Delimično je i zato u Srbiji suncokret posejan na većim površinama nego prošle godine.

Podsetimo, zbog i dalje velike nestabilnosti na tržištu i značaja ove namirnice za potrošače, Vlada Srbije pre nekoliko dana usvojila je Uredbu o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. kako bi se očuvala stabilnost dohotka proizvođača ove uljarice, kao i Uredbu o ograničenju visine razlike u otkupnoj ceni sa ciljem da se zaštiti tržište i spreče deformacije u formiranju cene suncokreta.

Finansijska podrška za poljoprivrednog proizvođača utvrđuje se u iznosu do 7,8 dinara po kilogramu isporučene, prodate količine roda 2022. godine pravnom licu ili preduzetniku koji se bavi preradom, skladištenjem odnosno izvozom suncokreta, a najviše za 200 tona. Pravo na finansijsku podršku poljoprivredni proizvođač ostvaruje podnošenjem zahteva a isplate se mogu očekivati do utroška sredstava obezbeđenih za sprovođenje ove uredbe.

Istovremeno, vlada je ograničila i razliku u otkupnoj ceni suncokreta ovogodišnjeg roda na maksimalni iznos od 2,60 dinara sa porezom na dodatu vrednost, po kilogramu, pri otkupu suncokreta od primarnih proizvođača, a koji se koristi za dalju prodaju prerađivačima. Ova uredba važi naredna dva meseca, a ko bude postupao suprotno njoj, snosiće novčanu kaznu.

Produktna Berza Novi Sad

Kopa Kogeka

Branislava Gulan

suncokret

žetva suncokreta

potražnja za suncokretom

cena po kilogramu

cena po toni

svetsko tržište

suša

prinos

ulje od suncokreta

prerada suncokreta