Srbija podiže 33 "atomske stražarnice" - Da li nam preti opasnost od nuklearnih akcidenata?

Tokom prethodnih šest meseci Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (Srbatom) intenzivno prati i analizira situaciju u Ukrajini, koja može imati eventualne posledice po nuklearnu i radijacionu sigurnost i bezbednost. Kako su naše automatske merne stanice deo Evrodep mreže (Evropske platforme za razmenu radioloških podataka), mi smo u mogućnosti da kroz ovaj sistem pratimo i rezultate merenja doze gama zračenja i nivoe radioaktivnosti u Evropi, uključujući i Ukrajinu. Ovde je posebno važno, u kontekstu oružanih dejstava u toj zemlji, naglasiti nadležnost Direktorata koja se odnosi na monitoring radioaktivnosti.

Mere zaštite stanovništva u slučaju potencijalnog akcidenta na nekoj od nuklearnih elektrana na teritoriji Ukrajine propisivale bi se na osnovu svih dostupnih informacija i prognoza razvoja akcidenta, količine radioaktivnih materija koje su oslobođene u životnu sredinu tokom akcidenta, kao i na osnovu meteoroloških parametara i drugih relevantnih podataka. Direktorat ima uspostavljene mehanizme delovanja i mera koji bi bili preduzeti da se stanovništvo naše zemlje adekvatno zaštiti. Preporuke mera zaštite stanovništva zavisile bi i od vrednosti doze gama zračenja u vazduhu i sadržaja radioaktivnih materija izmerenih u različitim uzorcima iz životne sredine na teritoriji naše zemlje, u vazduhu, padavinama, zemljištu, hrani i vodi za piće.

S obzirom na to da je udaljenost ukrajinskih nuklearnih elektrana od teritorije naše zemlje veća od 2.000 kilometara, očekivane mere zaštite za stanovništvo Srbije u situaciji potencijalnog nuklearnog akcidenta obuhvataju zabranu korišćenja pojedinih prehrambenih proizvoda, redovnu kontrolu uz ograničenu upotrebu određenih proizvoda, pojačanu kontrolu pojedine robe koja se uvozi iz Ukrajine ili zemalja u neposrednoj okolini Ukrajine koje mogu biti pogođene akcidentom. Ovo su, naravno, samo neke od mera koje mogu da se propišu kada postoji sumnja da zdravlje stanovništva može biti ugroženo.

Unapređenju kapaciteta u ovoj oblasti doprinosi i program za podršku JRODOS, koji je instaliran u našem direktoratu. On nam pruža mogućnost prognoze kretanja radioaktivnog oblaka, procene uticaja nuklearnog akcidenta na stanovništvo i životnu sredinu i procene efikasnosti planiranih mera zaštite. Reč je o softveru koji je razvijen u Karlsrue institutu za tehnologiju, u Nemačkoj. Koristi se za simulaciju kretanja radioaktivnih materija u životnoj sredini i za proračun doza koje bi stanovništvo primilo u nuklearnom akcidentu. Ima izuzetno značajnu ulogu i u izgradnji sistema zaštite i spasavanja, odnosno jačanju spremnosti za reagovanje na posledice nuklearnog akcidenta.

Valja istaći da je Direktorat kontakt tačka po Konvenciji o ranom obaveštavanju o nuklearnim nesrećama, preko sistema Međunarodne agencije za atomsku energiju. Kroz ovaj sistem komunikacije, Direktorat je jedini u mogućnosti da zajedno sa Sektorom za vanredne situacije dobija i razmenjuje informacije o vanrednim događajima sa zemljama potpisnicima ove konvencije. Ukoliko bi došlo do akcidenta na nekoj nuklearnoj elektrani i do oslobađanja radioaktivnih materija u životnu sredinu, Direktorat u skladu sa svojim nadležnostima i na osnovu svih raspoloživih informacija procenjuje situaciju i predlaže mere zaštite koje bi se sprovodile na teritoriji naše zemlje. Direktorat redovno obezbeđuje sprovođenje monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini, a godišnje izveštaje sa rezultatima objavljuje na svom sajtu. Monitoring radioaktivnosti u našoj zemlji obuhvata merenja doze gama zračenja u vazduhu sa automatskih mernih stanica koje su u nadležnosti Direktorata, kao i analize vazduha, padavina, površinskih voda, kao i hrane za ljudsku upotrebu i hrane za životinje koje vrše ovlašćene laboratorije. Merenja i analiza sprovode se u redovnim uslovima kao i u slučajevima sumnje na akcident, ili ukoliko je došlo do akcidenta.

Vrste uzoraka, mesta gde se oni uzimaju ili vrše merenja, vremenski intervali uzorkovanja i vrste analiza zavise od toga da li se i kada dogodio akcident, kojim radioaktivnim materijama je kontaminirana životna sredina. U obzir se uzima i priroda kretanja radioaktivnih materija kroz životnu sredinu i drugi parametri. U slučaju akcidenta, povećava se broj i učestalost uzorkovanja i analiza.

Inače, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije formiran je 2018. godine, u skladu s prethodno donetim Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Ustanovljen je kao samostalno i funkcionalno nezavisno regulatorno telo koje vrši regulatorne, stručne i sa njima povezane izvršne poslove u ovoj oblasti. Pomenutim zakonom, poslovi regulatornog inspekcijskog nadzora su u celosti povereni Direktoratu.

Ranije važećim Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, donetim 2009, uređeno je formiranje Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja.

Međunarodno sadejstvo u borbi protiv pandemije

U proteklih 12 godina, Agencija, odnosno Direktorat izdali su gotovo 20.000 licenci – rešenja o korišćenju izvora zračenja, dozvola za promet i transport izvora zračenja i drugih dokumenata iz nadležnosti, učestvovali u izradi Zakona, pripremili ili izradili više od 40 podzakonskih akata, svakodnevno vršili monitoring radioaktivnosti u našoj zemlji, od 2018. do danas obavili 40 redovnih i 50 vanrednih inspekcijskih nadzora, obezbedili preko Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) realizaciju 21 nacionalnog projekta ukupne vrednosti od oko 9,2 mil EUR, uz učešće 99 predstavnika naših institucija, 97 regionalnih projekata uz učešće 669 predstavnika naše zemlje i 14 međuregionalnih projekata u kojima je učestvovalo 109 predstavnika Srbije. Vrednost regionalnih i međuregionalnih projekata i obuka naših predstavnika je oko 2 mil EUR. Istovremeno, Direktorat je učestvovao ili učestvuje u projektima EU u našoj zemlji u ovoj oblasti, ukupne vrednosti 4,3 mil EUR. Vrednost obuka naših stručnjaka realizovanih uz pomoć EU iznosi blizu 100.000 EUR.

Zalaganjem Direktorata, Srbija je od MAAE dobila pomoć u borbi s pandemijom virusa Kovid 19. Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", Naučni institut za veterinarstvo Novi Sad, Veterinarski specijalistički institut Kraljevo i Veterinarski specijalistički institut Niš, dobili su donaciju u vidu opremanja jedinice za RT-PCR testiranje ukupne vrednosti od gotovo 307.000 EUR.

Devet stanica u Srbiji

Srbija trenutno ima devet stanica za merenje doze radioaktivnog zračenja – u Beogradu, Vinči, Novom Sadu, Kladovu, Nišu, Vranju, Kosovskoj Mitrovici, na Paliću i Zlatiboru. Kada naredne godine bude završena realizacija međunarodnog projekta Evropske komisije za unapređenje sistema za rano upozoravanje na nuklearni ili radiološki akcident, naša zemlja će "atomske stražarnice" imati na 33 lokacije. To su: Bačka Topola, Bečej, Beograd (dve merne stanice), Odžaci, Crni vrh, Ćuprija, Dimitrovgrad, Kladovo, Knjaževac, Kikinda, Kopaonik, Kosovska Mitrovica, Kraljevo, Kruševac, Loznica, Negotin, Niš, Novi Kneževac, Novi Sad, Subotica, Šabac, Šid, Sjenica, Sombor, Topola, Valjevo, Veliko Gradište, Vranje, Vršac, Zlatibor, Zrenjanin, Zaječar.

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije

Agenija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije

Međunarodna agencija za atomsku energiju

Sektor za vanredne situacije

nuklearni akcidenti

nuklearna elektrana

atomske stražarnice

gama zračenje

JRODOS

monitoring radioaktivnosti