Internet budućnosti biće stvarniji od realnosti?

Zamislite da postoji mašina koja može da vam omogući simulirani život, u kome ćete imati samo prijatna iskustva i uživanja. Da li biste pristali da svoj mozak priključite na tu spravu i stvarni svet zamenite za takav vid postojanja?

Ovo pitanje je srž misaonog eksperimenta koji je još 1974. osmislio američki filozof Robert Nozik. Zahvaljujući razvoju informacionih tehnologija, hipotetička ponuda iz Nozikove "glavolomke" mogla bi da postane stvarna mogućnost izbora. Toj doglednoj budućnosti bila je posvećena tribina "Etika i digitalna proširena realnost".

Centar za promociju nauke i RTS organizovali su ovu tribinu u sklopu međunarodnog projekta TechEthos, koji se istovremeno realizuje u Švedskoj, Španiji, Rumuniji, Češkoj, Austriji i Srbiji.

U fokusu debate bio je metaverzum, iliti metaverse, koncept trodimenzionalnog virtuelnog sveta "stvarnijeg od realnosti", za čiju realizaciju su zainteresovani giganti poput Fejsbuka, Majkrosofta, Epla i Gugla.

- Ako internet zamislimo kao nešto dvodimenzionalno, čemu pristupamo spolja, onda za metaverse možemo reći da će biti doživljaj interneta iznutra, u koji ćemo biti uronjeni - kaže Filip Banković, izvršni direktor za razvoj tehnologija u IKT kompaniji Roaming Networks.

"Internet za sva čula" će na neuporedivo viši nivo realističnosti podići zabavu, druženje, kupovinu, zajednički rad ili obrazovanje. Pomoću specijalnih vizira, naočara ili nekog još naprednijeg pomagala, korisnici će imati maksimalno uverljiv doživljaj trodimenzionalnog okruženja. Kao da zaista sede u učionici ili ćaskaju s prijateljima u nekom ekskluzivnom restoranu, uživaju na koncertu ili zajedno prisustvuju sportskom događaju. A moći će i da "odlaze" na atraktivne turističke destinacije, koje u stvarnosti sebi ne bi mogli da priušte.

- Sve što radimo u opipljivom svetu biće moguće i u metaversu. Svaki korisnik će imati svog digitalnog dvojnika, avatara, koji će sa ostalima u metaversu moći da ostvaruje sve vrste interakcije, od ljubavnih sastanaka do sklapanja poslova i finansijskih transakcija - objašnjava Banković.

Za bitisanje u univerzumu interneta budućnosti biće nužna visoka digitalna pismenost, ukazuje dr Mašan Bogdanovski, profesor Filozofskog fakulteta BU, koji se bavi istraživanjima iz oblasti teorije saznanja.

- Zamislite da u metaverzumu dođete u kontakt s avatarom nalik plavuši iz reklame za jednu ovdašnju banku. I da na sva vaša pitanja u vezi s novčanim ulaganjima šarmantno i ubedljivo odgovori: "Može, može, može". Onda postupite po njenim sugestijama i – odoše vaše pare u nepovrat. Uvek morate imati na umu da vaš digitalni identitet može imati posla sa zlonamernim avatarima, a mogućnosti za sajber-prevare u metaversu biće neuporedivo brojnije - upozorava profesor Bogdanovski.

Sva je prilika da će u "viši rang interneta" biti preneti i komunikacioni defekti na društvenim mrežama, koji prečesto funkcionišu kao megafoni govora mržnje, dezinformacija i isključivosti svake vrste.

- Svedoci smo da je veliki broj mladih na društvenim mrežama izložen ponižavanju i omalovažavanju. Vršnjačko nasilje danas se primarno dešava na internetu, a ne u stvarnosti. U virtuelnom svetu visoke realističnosti takvi vidovi nasilja će se umnožavati i pojačavati - naglašava Banković.

Etičkih i pravnih izazova u sajber-budućnosti biće toliko da kao društvo nećemo sve stići da obradimo, ističe profesor Bogdanovski, dodajući da brojne moralne dileme postoje i u tehnološkoj sadašnjici.

- Uzmite na primer autonomna vozila, kojima umesto vozača upravlja veštačka inteligencija. Šta ako se takav automobil nađe pred odlukom: udariti dete koje je istrčalo na put ili naglo skrenuti i sudariti se s drugim vozilom, što takođe može da prouzrokuje žrtve? Šta će za veštačku inteligenciju biti etički prihvatljivija opcija - zapitao se Bogdanovski.

Učesnici debate "Etika i digitalna proširena realnost" složili su se da internet budućnosti, odnosno metaverzum, neće u potpunosti biti "tehnologija čistog zadovoljstva", poput mašine iz misaonog eksperimenta s početka teksta. Ipak, nema sumnje da će mnogi poželeti da iz realnog sveta neizvesnosti povremeno migriraju u iluziju digitalne savršenosti.

- U najmanju ruku, sajber-iskustva postaće jednako važna i vredna kao ona u opipljivom svetu. A svako će morati da sebi odgovori na pitanje kojoj stvarnosti će dati preimućstvo, koji svet će smatrati primarnim i svojim, a koji uzgrednim i nametnutim - zaključuje Filip Banković.