Šta sve talas ruske emigracije donosi Srbiji i njenoj privredi - Novi "beli" ili obični ekonomski nomadi?

Stručnjaci za intelektualni kapital i privredne analize za eKapiju kažu da će dugoročno od priliva Rusa u Srbiji koristi nesumnjivo biti, makar i samo zbog broja ljudi koji su ušli u zemlju.

- Prema našim procenama, za ovih 7 meseci u Srbiju se doselilo oko 25.000 građana Rusije, a do sada je osnovano približno 800 kompanija u većinskom ruskom vlasništvu, uglavnom za konsultantske usluge, IT i trgovinu, mada te firme ne zapošljavaju veći broj ljudi – navodi Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

Mihailo Paunović, stručni saradnik Instituta za ekonomske nauke, kaže da je svakako jasno da će ti ljudi koji u Srbiji imaju registrovane firme ovde plaćati porez, ali i trošiti novac koji zarade.

- Od toga, naravno, korist će imati i država, ali i bazična ekonomija. Međutim, oni su sobom doneli i obrazovanje, praktična znanja i kapital, oni će i zapošljavati naše ljude, pa će se benefiti vremenom umnožiti – navodi Paunović, dodajući da se očekuje i da se tržište nekretnina u oblasti rentiranja uskoro stabilizuje, "s obzirom da su za sada došli svi koji su mogli i mislili da dođu".

I Bojan Stanić smatra da, "u ovoj nesumnjivo velikoj geopolitičkoj tragediji", postoje svakako i ekonomske prilike i benefiti za našu zemlju, a među njima je i povećana potrošnja.

- Ljudi koji nam dolaze iz Rusije povećavaju ekonomsku aktivnost na nivou cele države, iako je to još uvek generalno malo. Ali je važno istaći da Srbija ima negativan demografski trend i da je to glavni unutrašnji rizik koji preti da ugrozi održivost privrede. U Evropi jednostavno nemate zemlju koja može održivo da se razvija i da raste, a da joj opada broj stanovnika. A kada odlaze ljudi, ne odlaze samo radnici, već i potrošači. Ako je unutrašnja potrošnja ključna komponenta BDP-a, a Rusi koji su pristigli su ujedno i potrošači, pritom i relativno pristojne kupovne moći, matematika je jasna – navodi Stanić za eKapiju.

On dodaje da gotovo sve zemlje Evrope beleže negativan prirodni priraštaj, ali da svoju populaciju nadomešćuju prilivom emigranata.

- Ako uzmemo u obzir da su Rusi evropsko stanovništvo, da se zbog toga lako se uključuju u društvo, i u poslovnom i u socijalnom smislu, to je za nas dodatni plus – kaže Stanić.

- Osim toga to su ljudi koji su visokoobrazovani i visokokvalifikovani, što opet znači za našu ekonomiju, jer to je ta razvojna komponenta koja podiže nivo privredne aktivnosti, dok istovremeno Rusiji to naravno predstavlja problem, taj odliv mladih mozgova koji sa sobom odnose know-how - ističe naš sagovornik.

Napominje da u Srbiji takva konkurencija našem IT kadru može biti samo pozitivna stvar, s obzirom da su naše kompanije dosta konkurentne u tom sektoru.

- Veliki je ovde broj firmi koji zapošljavaju IT stručnjake i crpe taj pul informacionih inženjera, pa je to ujedno šansa i za Ruse tih profila za sigurno zaposlenje u Srbiji, ali i za otvaranje ne samo ruskih, već i mešovitih kompanija – kaže Stanić.

Stanić podseća da je ovo čemu svedočimo poslednjih dana praktično već drugi talas doseljavanja Rusa u Srbiju, trenutno zbog delimične mobilizacije u Rusiji, ali je prema njegovoj oceni ključno to što će, čak i da se uskoro smiri ratna situacija, zategnuti odnosi između zapada i Rusije potrajati najmanje 10 godina, pa će se talas doseljavanja Rusa u Srbiju nastaviti i narednih godina.

- Možda manjeg intenziteta, ali dolaziće Rusi neminovno, jer oni imaju veliku demografsku bazu. A ako ništa drugo, Srbija im je atraktivna ne samo zbog nižih troškova života, nego i zato što nema rusofobije u vazduhu kao na Zapadu – kaže sagovornik eKapije.

Povrh toga, smatra, razvojna komponenta koju bismo videli, mogla bi da dobije i jednu drugu, veću dimenziju, ukoliko usledi selidba ne samo ljudi iz Rusije, već i industrije, posebno u vlasništvu zapadnih kompanija:

- Videli smo relativno skoro da je jedna Tojota, nakon višemesečnog opiranja, po proglašenju mobilizacije ipak odlučila da zatvori fabriku u Rusiji posle 15 godina. To je jedan vrlo negativan znak za rusku ekonomiju, ali i pokazatelj mogućeg razvoja situacije u narednom periodu.

Rusko tržište je veoma veliko, a ekonomija racionalna, kaže Stanić i dodaje da je vrlo verovatno da zapadne kompanije, kad stane ova politička kriza, neće odustati od evropskog tržišta.

- A pošto će odnosi s Rusijom biti zategnuti, a govori se i o tome da treba skraćivati lance snabdevanja (tzv. nearshoring), onda bi jedan deo tih fabrika trebalo da se premesti u region Zapadnog Balkana, konkretno i u Srbiju. Tu mi vidimo šansu jer imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom i bilo bi vrlo značajno da se taj sporazom očuva, kako bi zapadne kompanije mogle odavde za izvoze u Rusiju koja bi zbog smanjenog uvoza iz EU povećala uvoz sa ovih prostora, naravno ako bi to bilo politički izvodnjivo – smatra Stanić. To bi, dodaje, povuklo i ljude koji su radili u tim fabrikama u Rusiji, što bi bio novi priliv Rusa ovamo, na konto industrije, i to u dugoročnoj perspektivi privreda očekuje, a imalo bi jak efekat na povećanje privredne aktivnosti.

Praveći paralalu sa nekadašnjim belim Rusima, o kojoj je, zanimljivo, kako kaže nedavno govorio i za jedan ugledni italijanski medij, Stanić ističe da siutacija te 1918. godine jeste bila umnogome drugačija.

- Oni su bili ruska aristokratija, intelektualna snaga, ljudi koji su preporodili Beograd. Ali doprinelo je i to što je ovdašnje stanovništvo bilo otvoreno prema njima, kao slovenskoj braći, zbog slične kulture, sličnog jezika. Tako percepiramo i ove današnje pridošlice. Oni možda nisu "oni" beli Rusi, ali su Rusi, i mahom intelektualci. I iako su, po svemu sudeći, kosmopoliti i ljudi koji ne razmišljaju u nacionalnom ključu, tim pre će se lakše ovde prilagoditi i asimilovati – smatra Stanić, podsećajući da se jedan broj belih Rusa kasnije uputio dalje ka Evropi, ali da ih je dosta i ostalo ovde i utopilo se u domaće stanovništo.

Dodaje i da će "novo" prisustvo Rusa doprineti srpskoj ekonomiji i na mikronivou, jer će se povećati tražnja za nekim proizvodima na koje su ipak kao Rusi tradicionalno navikli.

- Recimo u domenu ishrane, poznato je da Rusi jedu dosta ribe, pa je i tu šansa za, konkretno, ribarstvo. S druge strane, reč je o mladim ljudima koji su i kod kuće navikli da idu u restorane i kafeterije, pa možemo u perspektivi očekivati otvaranje ruskih restorana i slično. A sve to povećava ekonomsku aktivnost u zemlji – zaključuje Stanić.

Mihailo Paunović ističe da se Institut za ekonomske nauke još uvek nije konkretnije pozabavio temom ekonomskih benefita od doseljavanja Rusa u Srbiju, ali da prate i polako sumiraju informacije.

- Trenutno ispunjavamo planove za ovu godinu vezano za instraživanja, ali uskoro pravimo plan za narednu pa će i ova aktuelna tema sigurno doći na red za istraživanje, analizu i izvlačenje konačnih zaključaka – poručuje sagovornik eKapije.

B. Petrović

INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA

Privredna komora Srbije

Mihailo Paunović

Bojan Stanić

ruska emigracija

nova ruska dijaspora u Srbiji

beli Rusi

ekonomske koristi od doseljavanja Rusa

preseljenje industrije