Više sloboda, manje subvencija - Liberalizacija poljoprivrede pretnja ili šansa za srpsku privredu?
Počev od 2014, domaći poljoprivrednici će najmanje pet godina biti bez subvencija za izvoz, dok će stranim proizvođačima, ulaskom Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), uvoz robe u našu zemlju biti olakšan ukidanjem carina. Usled izmenjenih pravila tržišne utakmice, srpskom agraru preti opasnost od "brisanog prostora", koji će neminovno nastati liberalizacijom poljoprivrednog sektora, a potrajaće do trenutka prijema naše zemlje u Evropsku uniju. U takvim uslovima, kao jedino rešenje za agrarni sektor, koji čini skoro 10% BDP-a i u izvozu učestvuje sa 21%, ostaje jačanje konkurentnosti, poručili su učesnici konferencije "Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Srbije", koja je juče održana u Beogradu.
Predstavnici resornog ministarstva, domaći i strani eksperti u oblasti poljoprivrede i članovi poslovnih udruženja složili su se da je srpski agrar istovremeno razvojna šansa, ali i potencijalni socijalni i ekonomski izazov jačanju naše privrede.
Učesnici skupa u organizaciji USAID-a, Ministarstva poljoprivrede i NALED-a poručili su da je liberalizacija neminovnost, koju naša poljoprivreda može iskoristiti. Međutim, neophodan uslov za korišćenje prednosti slobodne trgovine je uspostavljanje dijaloga između nadležnog ministarstva i proizvođača.
Miroljub Labus, ekonomsta i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ukazao je na značaj donošenja antikriznog programa zbog bliženja trenutka liberalizacije i pojave, kako je rekao, "brisanog prostora".
- Osnovni izazovi srpskog agrara su slabi administrativni kapaciteti i ograničenost pretpristupnih fondova. Rešenje je reforma relevantne budžetske politike i insitucija, kao i osvešćivanje diplomatije koja bi trebalo da se angažuje na skraćivanju perioda "brisanog prostora" – kazao je Labus.
Bojana Todorović iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, jedan od pregovarača tima za priključenje Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju, istakla je:
- Proces pristupanja u STO jedan je od neformalnih uslova za članstvo u EU, a u slučaju Srbije prijem je usporen zbog prvenstveno poljoprivrednih pitanja. Osim multilateralnih pregovora, koji se vode na nivou STO, moramo obaviti i bilateralne pregovore sa pojedinačnim zemljama članicama. U tom smislu, pregovori su uspešno zaključeni sa većinom zainteresovanih zemalja, ali i dalje traju sa Ukrajinom, SAD, Brazilom, i to uglavnom oko pitanja visina carinskih barijera za određene poljoprivredne proizvode. Prosek pregovora za ulazak u STO je šest godina, a Srbija vodi razgovore od 2005. godine - objasnila je Todorović, i naglasila da očekuje prijem do kraja ove godine.
Aleksandar Stevanović, ekonomski analitičar Centra za slobodno tržište, ukazao je na probleme nekonzistente poljoprivredne politike.
- Država bi, optimalnom agrarnom politikom, trebalo da usmeri poljoprivrednike na tržišni način poslovanja, ali i da im pruži pomoć u procesu dostizanja standarda kvaliteta, i obezbedi im tehničku i menadžersku obuku. Takođe, značajan doprinos jačanju konkurentnosti je ukrupnjavanje gazdinstava, kao i smanjenje broja poljoprivrednika – kazao je Aleksandar Stevanović.
Stiv Gos, konsultant Svetske banke, istakao je da je potrebno doneti i set "mekih" mera za poboljšanje konkurentnosti.
- Neke od tih mera su povećanje socijalne zaštite poljoprivrednika i zadržavanje zelenih pijaca kao tradicionalnog kanala distribucije. Takođe, država bi trebalo da obezbedi i pomoć farmerima da postignu makar minimalne evropske standarde u proizvodnji - precizirao je Gos.
Prema rečima ambasadora Slovenije Franca Buta, koji je preneo slovenačka iskustva, jedan od ključnih elemenata jačanja konkurentnosti agrara je oživljavanje prehrambene industrije.
– Liberalizacija agrarnog sektora u Sloveniji je zahtevala značajne investicije u agrar, prehrambenu industriju, kao i u ruralni razvoj.
Poljoprivreda u brojkama
Poljoprivredni sektor je u prvih 11 meseci 2010. godine ostvario trgovinski suficit od 1,08 mlrd USD. Uprkos povoljnim rezultatima, naša poljoprivreda je među najmanje produktivnim u Evropi. Razlog su usitnjena gazdinstva, nizak tehnološki nivo, loša infrastruktura, nesiguran plasman proizvoda.
Goran Živkov iz konsultantske kuće SEEDEV naveo je da je srpski izvoz po hektaru od 466 USD od zemalja regiona niži jedino u Albaniji i Bosni i Hercegovini, dok je u Hrvatskoj duplo veći. Trgovinski suficit je, po rečima Živkova, rezultat slabe kupovne moći domaćeg stanovništva, kao i barijera na uvoz, a ne izraz cenovne ili kvalitativne konkurentnosti. Kao dodatni problem Živkov je naveo značajne cenovne oscilacije svih poljoprivrednih proizvoda.
Goran Živkov je skrenuo pažnju na veliki uspeh u domenu voćarstva, u kome je zbog razvoja skladišnih kapaciteta, Srbija postala neto izvoznik. Pozitivni trendovi su zabeleženi i u sektoru industrijskog bilja kao i šećera i šećerne repe. Sa druge strane, u sektoru povrtarstva i stočarstva su zabeležena veoma negativna kretanja, zbog čega se, po mišljenju Živkova, u ovim sektorima nalazi najveća mogućnost za uvoz.
Miroljub Labus je istakao da mleko i mlečni proizvodi učestvuju sa 8-9% u poljoprivrednom BDP-u, dok svega 14% tih proizvoda zadovoljava standarde EU. Mlečnost po grlu je 3.000 litara, dok je evropski prosek 7.500. Poslednji desetak godina Srbija beleži stagnaciju u proizvodnji mleka od oko 1,5 mil tona mleka, ali uspeva da ostvari pozitivan spoljnotrgovinski bilans u domenu mleka i mlečnih proizvoda od 20 mil USD godišnje.
M.D.