Kako opstajati na tržištu uprkos krizama? - Poslovni ljudi regiona predlažu zajednička ulaganja u hranu i u energetiku

Nepredvidljivost globalnog tržišta, niska konkurentnost u odnosu na industrijski napredne i razvijene zemlje, cenovno visok pristup finansijama je ono sa čime se kompanije regiona svakodnevno susreću. Zato je poslednji panel na Konferenciji o ekonomiji Montenegro 2022, koju organizuje Privredna komora Crne Gore, bio posvećen upravo temi kako opstajati na tržištu uprkos krizama.

- Svi smo svedoci da 2022. godina puna izazova za privredu, što je rezultat paralelnih kriza koje su se desile i poremetile tržište energije i dovele do nestašice hrane. MMF je najavio najslabije projekcije rasta ekonomije koja u globalu usporava. Trećina ekonomija se suočava sa negativnim rastom, dok inflacija ima najviše uticaja na zemlje u razvoju, kakve su u regionu - kazala je predsednica Privredne komore Crne Gore Nina Drakić, koja je bila i moderatorka na panelu.

Naglasila je značaj međusobne povezanosti i intenzivne saradnje privreda na prostoru Zapadnog Balkana.

- Privrede nesmetano sarađuju, ali su nam potrebne infrastrukturne povezanosti kako bismo bili još konkurentiiji i brže se razvijali. Ovih dana se daje dodatan impuls Berlinskom procesu i treba iskoristiti benefite koji nudi, odnosno njegove fondove za infrastrukturni napredak - istakla je predsednica PKCG.

Finansijski direktor Euromix Betona Enes Banda predstavio je svoju kompaniju koja će uskoro svoju autobeton pumpu - crnogorski, u tehnološkom smislu visokosofisticirani proizvod - prezentovati na autosajmu u Minhenu.

- I na ovoj konferenciji je bilo saveta da naše ekonomije pozabave visoko tehnološki sofisticiranom proizvodnjom, što je intenzivno u smislu ulaganja kapitala i zahtevno, ali kada proizvedete baš takav proizvod, taj osećaj ništa ne može da zameni - ocenjuje Enes Banda.

Ono što radite mimo krize određuje vašu poziciju tokom nje, navodi on.

- Mi smo odlučili da se pozicioniramo i kreiramo poslovni model kako ne bismo zavisili od drugih - rekao je on.

Smatra da ovo nije kriza koja će brzo proći.

- Vrlo je važno formirati sinergijski efekat, kako među biznisima, tako i sa državom, a u šta će se uključiti akademska zajednica i privredne komore kao bi uticale na donosioce odluka. Očekivanja su da će naredne do dve godine biti turbulentne - smatra on.

Viktor Mizo, direktor Kostala iz Severne Makedonije, istakao je da je kriza među prvima pogodila auto-industriju, pa i njihovu kompaniju, koja proizvodi elektorniku za električne i hibridne automobile. Najveći problem je bio sa čipovima, koji su zbog velike potražnje tokom krize bili usmeravani u telekomunikacije, dok su za druge industrije bili deficitarni.

- U poslednjoj godini problemi koje imamo u našoj industriji veći su nego 2020, jer postoji pad prodaje novih automobila u Evropi. Naša industrija se nije vratila u normalu - ocijenio je Mizo, ističući i problem nedostatka inženjera u ovoj oblasti.

Njegova predviđanja ekonomskih kretanja nisu optimistična.

- Ekonomska kriza je počela, ne zna se i nije bitno hoće li se manifestovati kroz recesiju ili stagflaciju. Cela iduća godina će biti krizna. Nadam se da ćemo se u 2024. godini vratiti polu-normali - kazao je on.

Prema njegovim rečima, potrebno je strateški razmišljati o energetskoj efikasnosti, odnosno o tome kako da bolje koristimo energiju.

Vasilis Panagopoulos, direktor Jugopetrola, konstatovao je da je reč o trećoj krizi u nizu u poslednjem periodu, kao i da se neće lako razrešiti, jer se uglavnom odnosi na energiju.

- Ne krećemo se dovoljno brzo ka obnovljivoj energiji. Ako se brzo ne preorijentišemo ka OIE, ova pitanja koje je nametnula energetska kriza se neće brzo rešiti. Kriza je dovela do velikih poremećaja tražnje, gde moramo brzo i savesno da reagujemo. Cene osciluju, vdimo neka kretanja u energetici koja nisu zapamćena i prouzrokovala su izazove za preduzeća. Ukupno iz svega smo naučili da nam je neophodno da se brzo okrenemo energiji iz obnovljivih izvora, kako bismo smanjili cenu prirodnog gasa i električne energije. Zemlje jugoistočne Evrope imaju potencijal i vlade treba da kroz promenu regulative omoguće ulazak investicija u OIE i električnu mobilnost - navodi on.

Direktor Exclusive Group iz Prištine, Gazmend Abraši, kazao da je među deset najvećih poreskih obveznika na teritoriji Kosova i u Albaniji, zahvaljujući odličnom timu koji radi u sinergiji.

- Privrednici regiona su veoma dobro povezani i političari to treba da čuju i da se ugledaju na nas. Jedini izlaz je da međusobno sarađujemo, jer smo mi ljudi koji treba da menjaju svest ovog područja - kazao je Abraši

Ističe da normalno stanje ekonomije sada postoji samo u knjigama, ali i da zna za brojne kompanije koje su napravile rezultate u vreme krize, posebno u oblasti digitalizacije.

Takođe smatra da je potencijal Luke Bar nedovoljno iskorišćen zbog železnice u koju treba uložiti značajna sredstva u cilju modernizacije.

- Kako možemo biti kompetitivni sa Evropom kada ne koristimo svoje resurse? Kome je interes da se železnica stavi u funkciju - nama, jer želimo 16 puta jeftiniji transport. Treba svi da sednemo i da napravimo pritisak na lidere u regionu - ističe on.

Smatra da ne treba očekivati od EU i SAD da nam reše probleme i da je to pogrešan pristup, već moramo sami.

- Solarni paneli jesu budućnost, ali je to proces u koji idemo polako. Samo s termoelektranama možemo rešiti energetske probleme i to kroz zajedničke projekte i nikako drugačije - zaključio je Abraši.