Fiskalni savet: Revidirana fiskalna strategija postavlja javni dug na sigurnu opadajuću putanju

Revidirana fiskalna strategija postavlja javni dug Srbije na sigurnu opadajuću putanju u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), ocenio je danas Fiskalni savet. Po prognozi Saveta, revidirana Fiskalna strategija predviđa postepenu stabilizaciju budžeta nakon nekoliko veoma turbulentnih godina, što je Srbiji potrebno.

- Još od izbijanja zdravstvene krize 2020. koja je kasnije bila praćena i energetskom krizom, budžet Srbije beleži vanredno velike deficite. Visoki fiskalni deficiti dobrim delom bili su posledica velikih subvencija privredi, neselektivnih davanja stanovništvu, pokrivanja ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora i drugo - naveo je Savet u analizi izmenjene fiskalne strategije za 2023. godinu i projekcijama za 2024. i 2025. godinu.

To, kako je ukazano, ne može da traje neograničeno i fiskalna politika mora sad da se "vrati u kolosek".

Revidirana Fiskalna strategija koju je uradila Vlada Srbije predviđa ukidanje vanrednih izdataka države i postepeno uravnotežavanje budžeta u srednjem roku.

Кonkretan plan iz strategije je da se fiskalni deficit sa 3,8% BDP-a, koliko je predviđeno da iznosi u 2022, smanji u nekoliko koraka na 1,4% u 2025. godini.

Planirano je da javni dug sa sadašnjih oko 57% BDP-a padne na 54% na kraju 2025. godine.

Pre izbijanja zdravstvene krize, odnosno na kraju 2019. javni dug je bio 52,8% BDP-a.

Važan deo strategije je i to što se najavljuje usvajanje novih zakonskih pravila (fiskalna pravila) koja će povećati predvidivost fiskalne politike i bolje je povezati s objektivnim ekonomskim parametrima, a što Fiskalni savet podržava.

- Revidirana Fiskalna strategija donosi realističnije prognoze makroekonomskih kretanja koja su sad primetno lošija u odnosu na ranija očekivanja. Prvo značajnije unapređenje strategije u odnosu na njen Nacrt su kredibilnije makroekonomske projekcije - ocenio je Savet.

U nacrtu Fiskalne strategije bilo je prognozirano da će privredni rast Srbije već od 2023. da se vrati na uobičajene stope od 4% kakve je imao pre 2020, a da će inflacija brzo i snažno da uspori. Sad se, međutim, ocenjuje da su trenutna makroekonomska pogoršanja nešto trajnije prirode.

To znači, kako je navedeno, da se revidiranom strategijom prognozira rast BDP-a u 2023. od svega 2,5%, uz dostizanje stope rasta od 4% tek u 2025. godini. Slično tome, i prosečna inflacija u 2023. projektuje se na dosta visokom nivou od 11,1%, a njeno vraćanje u ciljni koridor Narodne banke Srbije, koji je 3% sa odstupanjem plus ili minus 1,5%, očekuje se tek 2025. godine, eventualno, krajem 2024. godine, naveo je savet u analizi.

Istaknuto je da u sadašnjem vremenu povećanih neizvesnosti, sve makroekonomske prognoze po definiciji su nepouzdane i vrlo je verovatno da će se i poslednje prognoze iz strategije menjati u narednim mesecima.

- Međutim, korekcije prognoza koje su napravljene revizijom Fiskalne strategije izvršene su u dobrom smeru i predviđeni makroekonomski okvir u osnovi ocenjujemo kao trenutno odgovarajući - naveo je Savet.

Procenjeno je da će planirano smanjivanje fiskalnog deficita u srednjem roku zavisiti prvenstveno od rešavanja problema javnih preduzeća iz energetskog sektora.

- Iako planirano smanjivanje fiskalnog deficita sa 3,8% BDP-a iz 2022. na 1,4% u 2025. izgleda na prvi pogled kao znatno prilagođavanje, to zapravo i nije toliko ambiciozan cilj. Najveći deo deficita iz 2022. od 3,8% BDP-a potiče od pokrivanja gubitaka Srbijagasa i EPS-a (2,1% BDP-a) i od tri neselektivne isplate sredstava za mlade (0,4% BDP-a). Bez ova dva rashoda budžetski minus već bi u 2022. bio manji od 1,5% BDP-a – što je srednjoročni cilj smanjivanja deficita do 2025. godine - ocenio je Fiskalni savet.