Slovenija beleži pad BDP-a i potrošnje

U Sloveniji je došlo do značajnog usporavanja ekonomske aktivnosti. Potrošnja domaćinstava usmerena je u letnjim mesecima, a podaci o ekonomskoj klimi početkom poslednjeg tromesečja ove godine ukazuju na dalje pogoršanje.

Kako su objasnili iz Kancelarije Republike Slovenije za makroekonomske analize i razvoj, međugodišnji rast potrošnje domaćinstava, koji proizlazi iz potrošnje u neprehrambenoj trgovini i uslugama, umeren je zbog pada poverenja potrošača i realnog pada primanja u letnim mesecima. U međuvremenu, investicijska aktivnost ostala je snažna u trećem tromesečju, pri čemu je aktivnost u građevinarstvu posebno ojačala, prenosi SeeBiz.

Pogoršanje izvoznih očekivanja još nije uočljivije uticalo na rast robnog izvoza, ali su od proleća u tom segmentu zabeležene veće mesečne oscilacije zbog velike neizvesnosti u međunarodnom okruženju. Nešto sporijom dinamikom nastavio se i rast razmene usluga. Ukupni rast izvoza nadmašio je rast uvoza, što je doprinelo pozitivnom doprinosu deviznog bilansa, naglašeno je iz Kancelarije.

U međuvremenu, podaci o ekonomskoj klimi na početku poslednjeg tromesečja ove godine ukazuju na dalje pogoršanje. U poređenju sa prethodnim mesecom, u oktobru je poverenje najviše pogoršano u trgovini na malo, zatim u prerađivačkoj industriji i uslužnim delatnostima.

- Raspoloženje među potrošačima bilo je malo optimističnije nego u septembru, što povezujemo sa merama Vlade Slovenije za ublažavanje cena energenata, popravilo se i u građevinarstvu - dodaje se u saopštenju.

Prema njihovim rečima, zahlađenje ekonomske aktivnosti na tržištu rada još nije vidljivo, a kompanije i dalje probleme u pronalasku kvalifikovanih radnika rešavaju zapošljavanjem stranaca. Oni već sada delaju sa 70% u ukupnom međugodišnjem rastu broja zaposlenih.

Uprkos visokoj inflaciji, prosečna bruto plata je i u avgustu bila realno niža na međugodišnjem nivou, pri čemu je pad veći u javnom sektoru zbog još uvek prisutnog učinka prošlogodišnje osnovice, vezane uz isplatu epidemioloških naknada.

U međuvremenu, međugodišnja inflacija i dalje je na visokom nivou "i sve je šira". U proseku je u trećem tromesečju premašila 10%, ali je u oktobru drugi mesec zaredom blago pala na godišnjem nivou, na 9,9%.

Sa 378 mil EUR deficit javnih finansija u prvih devet meseci osetno je manji nego u istom razdoblju lane, kada je iznosio 2,1 mlrd EUR. Zbog dobrog poslovanja firmi u prošloj godini, rast prihoda dolazi uglavnom od poreza na dobit, kao i uz jačanje potrošnje domaćinstava i inflacije, od poreza na dodatnu vrednost, objašnjeno je saopštenju.

Što se tiče ekonomskih kretanja u evrozoni, navedeno je da je i tu rast znatno usporen u trećem tromesečju, ali da je ostao pozitivan. Evropska komisija značajno je snizila svoje preliminarne prognoze za 2023. godinu u novembru, podsetili su iz Kancelarije Republike Slovenije za makroekonomske analize i razvoj.

Kancelarija Republike Slovenije za makroekonomske analize i razvoj

BDP

pad BDPa

prosečna bruto plata

smanjenje potrošnje

inflacija