U prvih devet meseci u Slobodnoj zoni Subotica ostvaren promet od 750 mil EUR - U planu širenje parcela i delatnosti

U zoni je zaposleno oko 6.500 radnika iz Subotice i okoline, a promet ostvaren u prvih devet meseci nadmašuje onaj iz cele prošle godine.


Na prostoru Zone uvek je živo, kaže sagovornik "Politike" i navodi da su im ovih dana u poseti bili prestavnici ruskih firmi, a je prilikom nedavne posete Subotici ambasador Japana izrazio interesovanje za rad zone, da će uskoro imati i slobodnu parcelu koju će ponuditi investitorima.

- Do kraja godine Zona će se proširiti na Sentu, gde već imamo tri zainteresovane kompanije, i na Kanjižu gde se razrešavaju imovinsko-pravni odnosi. Imamo odličnu saradnju sa Republikom Srpskom gde smo napravili prezentaciju rada slobodnih zona u čije formiranje i oni kreću - kaže Gravorac. Slobodna zona Subotice prostire se na 72 hektara površine u industrijskoj zoni Mali Bajmok i unutar nje posluje 11 multinacionalnih kompanija, a pod upravom Subotice je i slobodna zona u Kikindi gde posluje jedan fabrika. U industrijskim pogonima ovih kompanija zaposleno je oko 6.500 radnika, odnosno ovaj industrijski kompleks smatra se važnim generatorom ne samo ekonomskog razvoja grada, već i magnetom koji privlači veliki broj stanovnika iz okoline.

Uobičajeno se ocenjuje da su Slobodne zone mali izvoznici, odnosno da dodatna vrednost koja se ovde stvara potiče pre svega od najjednostavnijeg manuelnog rada. Gravorac tvri da se i ta slika sada menja.

- Ekonomska dobrobit zona je važna zbog velikog broja zaposlenih. Naši korisnici ovde rade doradu, a iskustvo nam pokazuje da se sve više radi o visoko-specijalizovanom, visoko-tehnološkom procesu. Ovdašnje kompanije angažuju visoko stručne kadrove, a pojedine ovde postavljaju i razvojne centre - kaže direktor Slobodne zone.

Ambicija rukovostva Slobodne zone Subotica je i da pokaže da ovo nije izolovani proizvodni prostor na rubu grada, već da su znanje i tehnologije koje se ovde primenjuju mogu povezati sa obrazovnim institucijama, gradskim službama privrednim kompanijama. Gravorac kaže da im je ideja da povežu praksu, teoriju i nauku i zbog toga su pre mesec dana potpisali 20 ugovora o poslovno tehničkoj saradnji sa srednjim i višim školama, javnim preduzećima, a jedna od najuspešnijih oblika saradnje odvija se i kroz kontakte sa Ekonomskim fakultetom, sa kojim su organizovali zajedničke panel diskusije.

- Planiramo proširenje delatnosti kako bismo učestvovali u pisanju projekata sa Evropskom unijom. Imamo ideju o postavljanju solarnih panela na našu centralnu zgradu, a intenzivno razmišljamo i o formiranju kulturno-edukativnog poslovnog centra - kaže Gravorac.

DOO Slobodna zona Subotica

Ambasada Japana Beograd

Saša Gravorac

širenje zone

poslovna zona

industrijska zona Mali Bajmok

postavljanje solarnih panela

formiranje kulturno edukativnog centra

sloboda zona Kikinda

slobodna zona Senta