Kakva ekonomska situacija očekuje Evropu?

Ekonomista Milan Nedeljković, profesor na FEFA fakultetu govorio je u emisiji Global fokus o trenutnoj ekonomskoj situaciji u Evropi, kao i o tome kakva nas budućnost očekuje. Na pitanje postoji li neko kome je "svanulo" u ovoj situaciji, kaže da je svanulo kompanijama koje su van Evrope i prodaju naftu i gas i trgovcima električnom energijom.

Govoreći o najavama tabloida u Srbiji da "Evropu očekuje strašna zima", Nedeljković kaže da je to, s jedne strane, preterivanje.

- Da bismo imali u tabloidima, neophodno je da imamo nešto bombastično, s druge strane, činjenica jeste da se Evropa suočava sa problemima u ovom trenutku i tek će se suočavati tokom 2023. godine. Situacija u Evropi svakako nije idealna, ali da je tako tragična – nije - smatra on.

Kako je rekao, "zvanična inflacija za njega kao potrošača je mnogo veća".

- Inflacija sublimira cene ogromnog broja proizvoda, od kojih neki za mene kao potrošača nisu bitni - kaže.

Ističe da to može da se zaustavi na više načina.

- Jedan jeste upravo ono što rade centralne banke – zatezanje monetarne politike. Drugi segment jeste da psotoji i odgovarajuća trgovinska politika koja će pratiti da li su sva podizanja cena relevantna - kaže on.

Govoreći o tome da se nezaposlenost nije povećala, kaže da postoje tri faktora koja utiču na to što vidimo.

- Jedan jeste da imamo kretanja na tržištu rada koja su heterogena, postoje zanimanja za kojima postoji ogromna tražnja, to utiče da postoji dosta veliki pritisak na tržište rada koji generiše tražnju za ljudima, što je pozitivna stvar, s druge strane, kada je krenuo kovid, kompanije koje su otpustile radnike posle nisu mogle da ih vrate, pa su sada obazrivije. Kad to uzmemo sve zajedno, ne bih uzeo kao pozitivnu činjenicu da nezaposlenost nije porasla - kaže on.

Na pitanje postoji li neko kome je "svanulo" u ovoj situaciji, kaže da je svanulo kompanijama koje su van Evrope i prodaju naftu i gas i trgovcima električnom energijom.

- Treći faktor su donekle i političari. Ovakve stvari su sjajne za medije, imate priliku da preusmeravate pažnju javnosti na neke stvari koje nisu prioritetne, imate priliku da pravite dimnu zavesu. Ima više ljudi koji mogu profitirati - kaže on.

Mišljenja je da "treba da gledamo ono što je potrebno za našu ekonomiju, ne samo u kratkom roku".

- Ono što mi treba da gledamo jeste da li se ova ekonomija i privreda razvijaju u pravcu koji će biti za dobrobit svih nas. Dobro je što vidimo da postoje inicijative u pravcu stimulisanja onog dela privrede koji je inovativan, jer je to način da se ova ekonomija izdigne iz nečega što se zove zamka srednjeg dohotka - kaže on.

Ruska ekonomska analitičarka Aleksandra Prokopenko rekla je za N1 da Putin nameće narativ "zar hoćete da bude kao devedesetih"

- Plašeći time narod. Nakon početka rata, mnogi odgovaraju potvrdno, jer je tada bilo osećaja slobode u vazduhu. Odliv mozgova je veliki problem, mislim da ruska vlast to potcenjuje. Otišao je veliki broj talentovanih specijalista, čak i oni koji su ostali i nastavljaju da rade, oni se boje, strah ima sputavajuće dejstvo, produktivnost opada - kaže ona.

- Ruska ekonomija će se suočiti sa problemima produktivnosti - kaže ona.

Ističe da je "Evropa izabrala scenario totalne energetske krize, a s druge strane istočni partneri Rusije traže i dobijaju gas sa popustom, traže i odlaganje plaćanja. Rusija postaje talac kupaca, jer je broj kupaca sada ograničen, naravno da će se to sve odraziti na prihod Rusije - rekla je ona.