Šta predviđa Nacionalni program za poljoprivredu za period od 2022. do 2024. godine?

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva prošle sedmice završilo je javni uvid Nacionalnog programa za poljoprivredu za period od 2022. do 2024. godine, u kojem su bliže razrađeni pravci razvoja poljoprivrede na srednjoročnom planu predviđeni Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024. godine.

Nacrt programa je zapravo planski dokument koji treba da definiše smernice razvoja poljoprivrede i dinamiku usklađivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politkom (ZPP ) EU, i kako je Ministarstvo istaklo, predstavlja početak konsultacija u kom smeru treba da ide ova grana privrede.

Pre nego što do javnosti stigne šta su zainteresovani za ovu oblast sugerisali putem veb sajta E-konsultacije, treba spomenuti, a to je odmah na početku programa i navedeno, da je poljoprivreda sa prehrambenom industrijom jedini sektor privrede Srbije koji ostvaruje pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Naime, poljoprivredno prehrambeni proizvodi učestvovali su u ukupnoj vrednosti izvoza naše zemlje sa 21,3%, dok su u uvozu činili 8,8% u 2020 godini.

Naši izvozni najznačajniji proizvodi su merkatilni kukuruz, smrznute maline, duvan, cigarete i sveže jabuke, dok je najznačajniji trgovinski partner naše zemlje Evropska unija. Za razliku od Nacionalnog programa za poljoprivredu od 2018-2020 godinu čije su mere i aktivnosti bile u najvećoj meri usmerene na podršci u okviru direktnih plaćanja i mera uređenja tržišta ovaj program pored ovih aktivnosti uključuje i oblast organske proizvodnje, koja je 2020 godine zauzimala 21.000 hektara, a do kraja primene ovog programa do 2024. treba da se prostire na 24.000 hektara.

Pošto je pre mesec dana od‌jeklulo da nemamo mleka i da smo započeli uvoz zanimljivo je pročitati šta nacrt Programa razvoja poljoprivrede do 2024. godine previđa u mlekarstva. Odmah na početku je navedeno da premija nije prihvatljiva sa stanovišta Svetske trgovinske organizacije, a ni EU pa je potrebno tokom pretpristupnog perioda prilagoditi je pravilima ZPP .

Treba je modifikovati, u dve faze, u prvoj od prvog kvartala 2024.godine primenjivati različite nivoe plaćanja za isporučeno mleko u zavisnosti od kvaliteta sve do dostizanja nivoa EU standarda, da bi se kasnije nakon primene Progama, premija za mleko transformisala u plaćanje po grlu mlečne krave što je prihvatiljivo sa gledišta ZPP EU.

Nakon postizanja stabilne proizvodnje a radi povećanja konkurentnosti treba nastaviti podršku po količini isporučenog mleka, ali uz klasifikaciju kvaliteta sirovog mleka od strane nadležne laboratorije i plaćanje premije prema klasama kvaliteta mleka.

Tako bi se za svaku klasu kvaliteta mleka primenjivao različiti iznos premije čim bi se proizvođači podstakli da unapređuju kvalitet mleka ali i količina.

Ovakvom transformacijom primene Programa doprinelo bi se kontinuiranom unapređenju proizvodnje otkupa i prerade mleka, s jedne strane, dok bi se istovremeno učinio značajan korak ka ZPP .

Ali dok obračun premije ne zaživi potrebno je prvo prilagoditi propise odnosno zakonski okvir a rok za to je četvrti kvartal 2023. godine, a uspostvljanje mehnaizma obračuna početi od prvog kvartala 2024. godine. U nacrtu programa je navedeno da godišnje proizvedemo oko 1,5 milijardi litara mleka i da u sturkturi proizvodnje dominira kravlje sa udelom od 96 - 97 % , dok kozje učestvuje sa svega 2%, a ovčije sa 1%.