Organsko imanje gde ribe daju đubrivo za akvaponski uzgoj povrća

Na velikom organskom imanju Pomona, nedaleko od Rogaške Slatine, između Boča i Donačke gore u Sloveniji, moderan je voćnjak, poučna staza među krošnjama 17 vrsta drveća, edukativni vrt sa brojnim povrćem, autohtone svinje, pa i pet vrsta riba koje daju đubrivo za akvaponski uzgoj povrća.

Iza svega stoji preduzetnik Janko Zupanec koji je kroz godine, upornim radom, ali i učenjem na vlastitim greškama, došao do gotovo samoodržive proizvodnje hrane na ovom imanju. Naziv Pomona, otkriva, potiče od rimske boginje voća i voćnjaka. Isto ime krasi i ruralnu kuću sa osam soba koje su dobile nazive po brojnom voću na gazdinstvu: 2.750 stabala kruške, 239 dunja, s tim da u savremenom voćnjaku, pod zaštitnom mrežom, rastu kasije, jabuke, šljive.

Međutim, pokazalo se da sadnice, "koje su mi savetovali stručnjaci," nisu bile dobre i u ono je doba voćnjak loše rodio.

Ipak, tvrdoglav kakav jeste, puno je godina čupao i ponovno sadio, kupovao zemlju, ali i zasadio nove sadnice pa se upornost na kraju i isplatila. No, nije bio zadovoljan samo voćem. Uredio je veliku baštu prepunu povrća.

Uz porodični hotel se nalazi rustikalna kuća u čijem je prizemlju restoran u kojem se može uživati u domaćoj hrani koja je rasla u njihovim vrtovima. Hleb peku u hlebnoj peći u obnovljenoj kućici na imanju u kojoj su rođeni i živeli Jankovi preci. U podrumu ispod restorana nalazi se velika dvorana, koja je do sada ugostila na stotine zvanica, a treću godinu održala se i slikarska kolonija o čemu svedoče brojne slike na zidovima, izveštava sajt Agroklub.

Ove je godine dovršio poučnu turističku stazu koja započinje sa vrtom u kojim raste 17 vrsti lekovitih i začinskih biljaka, a potom šest metara iznad zemlje na trupcima od sibirskog bora počinje staza dugačka 450 metara. Kročeći na 120 metara dugačak most ulazi se u šumu u kojoj raste 17 vrsta stabala, a hoda se iznad desetak hrpi posloženih trupaca u kojima je izbušeno 6.300 rupa u koje je stavljen micelij šitaki gljiva.

Sledeće će godine, kaže, ubrati prve plodove, a u planu je da svake godine širi gljivarski vrt. Za par godina namerava da ima toliko gljiva da će moći i da ih prodaje. Nakon čarobne šume, odnosno "gljivarnika", drvenim se mostom dolazi iznad šume po čijoj površini veselo trčkaraju svinje. I to ne bilo koje, već autohtone slovenske rase krškopoljac koja je spašena od izumiranja, te sada ima više uzgajivača. Čuli smo da se takva rasa ne može uzgajati u zatvorenom prostoru pa im je meso zbog ishrane i stalnog pokreta, posebnog ukusa i vrlo cenjeno. U šumi trenutno trči osam svinja od kojih će se, nada se, dobiti vrhunsko meso, kobasice, čvarci i slanina.

U donjem delu hotela nalazi se sauna i velnes, a u vrtu bazen sa ležaljkama. Ali, to nosi i velike troškove jer je cena struje i u Sloveniji otišla "u nebo", a 20.000 EUR uloženih pre dve godine u kolektore, smanjilo je mesečni račun Pomone za struju za 400 EUR, jer bi, bez njih, on bio hiljadu evra, otkriva Zupanec za Agroklub.

U originalnom paviljonu toči se mineralna voda, a Janko je u svom odlučio da toči rakiju, vino, penušac… Ali, nije samo paviljon replika gradnje iz Rogaške Slatine. Nedavno je sagradio staklenik koji je replika tamošnje "vrtlarije". U njega se ulazi stazom okruženom ružama, a u stakleniku žive beluga jesetra, albino kečiga, ruska sibirska, zvezdasta jesetra i šaran. Sve zajedno trideset velikih riba koje hrane peletima i skupljaju njihov izmet.

Na pitanje zašto, Janko odgovara da je odlučio da povrće uzgaja akvaponski. Dakle, riblji izmet sadrži amonijum nitrit koji nije dobar ni za ribe, niti za biljke. Ali, pomoću biofiltera preko kojih kruži voda uz uduvavanje vazduha i mikroorganizama koji žive u sistemu, nitrit se pretvara u nitrat, a njega jako vole biljke, toliko da mogu rasti samo iz glinopora natopljenog vodom u kojoj su plivale ribe.

Tako u plasteniku uz simbiozi sa ribama rastu paradajz, patlidžani, paprike, a prkosno se crveni i najljuća papričica na svetu - Carolina reaper.