Promena strukture setve i pravljenje senaže mogu spasti stočare
Komentari
Ilustracija (Foto: Aleksandra Kekić)
- Na teritoriji Valjeva, zemljišta su težeg sastava, slabo su propusna za vodu i teško se obrađuju, naročito kada je sušno vreme i kada nema dovoljno padavina. To za sobom povlači i veću potrošnju goriva i veći trošak za poljoprivrednike. Kada se potrošnja goriva računa u agroekonomskim analizama, odnosno kada se radi kalkulacija biljne proizvodnje, uzima se paritet od jenog litra za jedan cetimetar dubine - kaže stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo Svetlana Jerinić i dodaje da se zbog ovakvih uslova, potrošnja goriva kretala i do 30 litara po hektaru, a kada se uzme u obzir cena, to je značajno učešće u setvi, pre svega pšenice.
Izostalo đubrenje njiva za jesenju setvu
Rast cena repromaterijala koji je počeo prošle godine, nastavljen je i ove, pa je tako cena jednog kilograma mineralnog đubriva veća od 100 dinara. U pitanju su mešana đubriva koja poljoprivrednici moraju da koriste za prihranu usev, ukoliko žele da imaju visoke prinose, ali su mnogi poljoprivrednici izostavili đubrenje u jesenjoj setvi pšenice ove jeseni.
Semenski materijal takođe je poskupeo gotovo za 100%, jer je prošlogodišnja cena semenske pšenice bila 40 do 50 dinara, a ove od 80 do 90, pa čak i više.
- Oni ratari koji su primenili kompletne agrotehničke mere za pripremu zemljišta i koristili deklarisano seme potrošili su oko 70.000 dinara po hektaru. Kada se to preračuna na cenu merkantilne pšenice, već je unapred potrošeno oko dve tone. Pšenica trenutno nije u dobrom stanju, na mnogo parcela nije nikla, jer sušni period tokom oktobra i većeg dela novembra nije pogodovao ovoj ratarskoj kulturi - napominje Jerinićeva i dodaje da pšenica ukoliko uđe nespremna u zimu, povećaće troškove proizvodnje jer će morati da se prihranjuje i zaštiti na proleće. Savet je i da oni koji su izostavili osnovno đubrenje, na proleće izvrše prihranu.
Više njiva zasejano pšenicom
Zbog problema sa kukuruzom ove godine koji je zbog suše bio lošeg kvaliteta, mnogi poljoprivrednici su se ove godine odlučili da poseju veće površine pod pšenicom. Padavine od bar 30 litara po metru kvadratnom mogu dosta pomoći usevima, pa bi i pšenica mogla ući spremno u period zimskog mirovanja.
- Poljoprivrednici na teritoriji cele Srbije, pa i na području našeg okruga povećali su površine pod pšenicom. Podaci pokazuju da je u Srbiji zasejano oko 700.000 hektara, što je dobro, ako se zna da je pre nekoliko godina bilo zasejano oko 300.000 hektara. Ove godine u Kolubarskom okrugu zasejano je pšenicom 15,6 hiljada hektara. Ovogodišnji prinosi, kakvi god da su bili, premašili su prinos kukuruza, a glavna briga poljoprivrednih proizvođača bila je da se obezbede dovoljne količine hrane za stoku - kaže sagovornica Agrokluba i dodaje da se u njihovom kraju oko 80%pšenice koristi kao stočna hrana.
Promeniti strukturu setve
Valjevski kraj je pretežno stočarski, ali su se usled loših vremenskih prilika i visokih cena stočne hrane, mnogi odlučili da smanje stočni fond, naročito broj muznih krava. Ipak, ako se poslušaju saveti stručnjaka, možda i postoji rešenje.
- Poljoprivrednici ne mogu uticati na vremenske prilike, cene repromaterijala i cene proizvoda i baš zbog toga je savet za one poljoprivrednike koji žele da se ozbiljno bave i da opstanu u ovim teškim vremenima, da izmene strukturu setve. Kod nas je prisutno dvopolje, pšenica i kukuruz. Tu su velika ulaganja poslednjih godina - kaže savetodavac i dodaje da nekada to nije bilo tako.
- Pšenica se gajila iz hobija, davala dobre prinose i tako zadovoljavala potrebe domaćinstva. Za razliku od nas, u zapadnoevropskim zemljama oni koji se bave mlečnim govedarstvom, proizvode kvalitetnu kabastu hranu. To su travne smeše, travnoleguminozne smeše i oni inaju određenu mehanizaciju za čuvanje te hrane, to su rolobale u kojima hrana previre i ona se koristi za ishranu tokom zimskih meseci - kaže Jerinićeva.
Pravljenje senaže može biti spas za stočare
Poljoprivrednici u Srbiji uglavnom se oslanjaju na pšenicu i kukuruz, a to ne doprinosi dobrom ekonomskom poslovnju domaćinstva i njegovoj održivosti.
- Tu su prisutni visoki troškovi, hrana nije toliko kvalitetna i na nama je da se potrudimo da poljoprivrednici usvajaju savete struke, savete stočara, da prate primere dobre prakse, ne samo iz sveta, ima i kod nas poljoprivrednika koji prave dobre senaže i od lucerke i od travnoleguminoznih smeša i na taj način postižu dobre rezultate i uspevaju da opstanu u ovim teškim uslovima poslovanja - kaže ovaj stručnjak za ratarstvo.
Saveti struke sporo se usvajaju u poljoprivredi, ali su primeri dobre prakse jedan od načina da se proizvodnja kvalitetne kabaste hrane počne primenjivati u većem broju domaćinstava. Istraživanja su pokazala da se đubrenjem prirodnih livada i pašnjaka, može doći do većih prinosa sena.
Analize su pokazale da u takvom senu ima oko 67% dobre trave, dobar je i procenat zeljastih biljaka, dok je procenat bezvrednih i beskorisnih biljaka manji od 14%. Kada se koristi senaža u ishrani muznih krava, mlečnost im se povećava i do 25%, što nije zanemarljivo, a značajne su i uštede jer se smanjuje količina koncentrata u ishrani.
Tagovi:
Svetlana Jerinić
suša
jesenja setva
cena mineralnog đubriva
cena semenske pšenice
cena merkantilne pšenice
kukuruz
struktura setve
senaža
lucerka
travnoleguminozna smeša
proizvodnja kabaste hrane
kabasta hrana
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.