Trenutna situacija predstavlja čistilište u poslu sa malinom?

Prema njegovim rečima, iako je već kraj godine do sada je plaćeno tek oko 40% prodatih malina. Otkupljivači, inače posrednici između velikih hladnjača i proizvođača kojima su prodate maline, sada tvrde da im veliki trgovci nude svega 300 dinara, jer ovo voće iz Poljske uvoze po toj ceni.

Nezvanično se može čuti da su otkupljivači u problemima, prezaduženi i da traže moratorijum za otplatu kredita, po modelu koji je nedavno odobren poljoprivrednicima.

Šta je uzrok ovakvom stanju na tržištu i imali izlaza iz ove čini se prilično komplikovane situacije?

Kako za Politiku kaže dr Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za jagodasto voće iz Instituta za voćarstvo u Čačku u ovom segmentu situacija na svetskom tržištu još je prilično složena. A u Srbiji, smatra, postoje i konkretni razlozi za ovo što se trenutno događa.

- Podstaknuti dobrom cenom 2021., usled rasta tražnje za malinom u postkovid periodu na svetskom tržištu, u našoj zemlji stvorena je atmosfera da njena cena, prema mišljenju pojedinaca, može ići unedogled – naglašava Leposavić.

Kod naših tradicionalnih kupaca revolt i nezadovoljstvo izazvala su i neodgovorna i neopravdana istupanja. Podseća kako je u sezoni iza nas pominjan čak i iznos od 1.000 dinara po kilogramu, u otkupu maline. Ako se tome doda i poslovična neobaveštenost i neorganizovan nastup naših otkupljivača i izvoznika ovo nije bio neočekivan sled dešavanja.

- Jednostavno, hladnjačari nemaju novca. Banke već duže vreme ne plasiraju sredstva u biznis sa hranom, ne samo sa malinom, a proizvođači su naplatili samo manji deo predatog roda. Nedostatak novca je doveo do toga da pojedini hladnjačari trenutno prodaju "originale" (neprebranu smrznutu malinu) po cenama daleko manjim od onih pisanih na otkupnim listovima u kampanji berbe - objašnjava Leposavić.

Upozorava da sve ovo proizvodi ne samo trenutne već i dugoročne posledice za biznis od kojeg u našoj zemlji direktno zavisi više desetina hiljada ljudi.

- Često se može čuti da trenutna situacija predstavlja čistilište u poslu sa malinom i da će to dovesti do propadanja velikog broja malih, srednjih pa i velikih hladnjačara - kaže sagovornik Politike.

Navodi da je, ne tako davno u Skupštini Srbije bio predstavljen strateški okvir za proizvodnju maline kao voćne vrste od posebnog značaja za našu državu. U tom dokumentu integralno su sagledani svi činioci koji bi ovu proizvodnju učinili dugoročno stabilnom i ekonomski privlačnom. Nažalost i taj dokument je ostao mrtvo slovo na papiru. Iz njega su suprotstavljene grupacije pokušavale da izvuku ono što je njima u određenom trenutku odgovaralo, a ne ono što bi bio zajednički interes svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline.

Napominje da u narednom periodu Srbija ima težak ali ne i nemoguć zadatak.

- Treba da proizvodimo ono što kupci traže, pre svega sorte vilamet i miker. Ostale ne treba mešati da bi dobili na kvantitetu - naglašava Leposavić.

Američko ministarstvo poljoprivrede, krajem prošle nedelje, objavilo je da je došlo do znatnog pada količina smrznutog jagodastog voća u njihovim hladnjačama. Zalihe smrznute jagode u oktobru bile su za 6% manje u odnosu na septembar, borovnice za 8%, a kupine za 9% Najinteresantnije je da je smrznuta malina imala najveći pad - za 19%.

Sagovornik Politike očekuje da će se taj trend nastaviti jer najava sezone berbe u Čileu ukazuje na ne baš sjajnu situaciju u njihovim zasadima.

- To ipak ne znači i da će automatski doći do povećanog plasmana robe iz naših hladnjača – smatra dr Aleksandar Leposavić.