Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Kako je Ljubljana postala raj za pešake i bicikliste i šta poručuje Beogradu
Komentari
Ali, postoji još jedan razlog zašto Vita bira bicikl iako na poslu može da parkira – naime, ona radi kao stručna saradnica za odnose sa javnošću u Odeljenju za saobraćaj Grada Ljubljane. U poslednjih 15 godina, ovaj grad je "proterao" automobile iz centra i promovisao zelene vidove transporta, poput pešačenja i vožnje biciklom.
– Ne mogu ja da pričam ljudima da koriste bicikl, a da sama idem autom – kaže Vita srpskim novinarima naviknutim na dvostruke standarde domaćih političara: – Da se razumemo, i dalje imam auto, ali ga u gradu ne koristim, jer vam u Ljubljani zaista nije potreban.
Uverila se u to grupa srpskih novinara koja je u okviru projekta "Puls Evrope" nekoliko dana boravila u Ljubljani i videla nebrojene bicikliste u gradu, u sred decembra, kako pedalaju po kiši, na temperaturama koje su se približavale nultom podeoku.
Ljubljana sada ima 17 hektara pešačke zone, a sve je počelo 2007. godine sa jednom ulicom. Sa jednom ulicom, ali i vizijom – napraviti grad za ljude, ne automobile.
– Znamo da ne možemo bez automobila, ali želeli smo da stvorimo mogućnosti da ga koristimo što manje, da ne moramo da idemo 500 metara autom – priča Vita i objašnjava da se pešačka zona stalno širi od 2007: – U crvenim zonama je saobraćaj potpuno zabranjen, dok je u žutim dozvoljen javni prevoz, kao i prolazak stanara, i to jedan automobil po domaćinstvu. Uskoro ćemo imati 19 hektara pešačke zone.
Rezultati su zaista impresivni. Dok je 2003. godine samo 19% ljudi išlo peške, deceniju kasnije, taj procenat je porastao na 34,8%. Istovremeno, smanjen je broj ljudi koji putuju automobilom sa 58% na 41,5%.
Zatvaranje glavne ulice
Velika promena nastala je 2013. godine zatvaranjem glavne ulice, Slovenske ceste za saobraćaj. Nekada tranzitna ulica, sada je zajednički prostor bez semafora i pešačkih prelaza. Nekadašnje četiri trake smanjene su na dve kojima saobraćaju samo vozila gradskog prevoza i dostave. Ono što je oduzeto automobilima dato je pešacima i biciklistima sa idejom zajedničkog prostora bez ograničenja i prioriteta.
I zaista, kada prvi put hodate Slovenskom cestom, neće vam biti baš najjasnije kuda idu pešaci, a kuda biciklisti. Može vam na trenutke čitav sistem izgledati haotično. Ali ideja rekonstrukcije je da zajednički prostor poveže ljude i da zajednica postane tolerantnija i odgovornija.
Na početku jeste bio prisutan strah, priznaje naša sagovornica i dodaje da treba vremena da ljudi shvate promene i prihvate novi koncept prostora.
– Bilo je pitanja, "pa gde će sad biciklisti", ali ideja je da svi imamo prostor i hajde da ga zajedno koristimo i sarađujemo. Proces uvođenja bio je jako dug, mi smo godinama razgovarali sa ljudima, pokazivali im kako će izgledati i objašnjavali kako će saobraćaj funkcionisati, slušali njihove primedbe. Vozači autobusa su veoma oprezni, voze 10 km na sat. Od 2013. kada smo zatvorili ulicu, nije bilo velikih nesreća. Desila se jedna na izlasku iz ulice kada je taksista vozeći 80 km/h prošao na crveno i zgazio pešaka, ali tu nije kriv koncept, već bezobrazluk i nepoštovanje propisa – priča Vita.
Kavalir i Bicike(lj)
Zbog starijih ljudi i osoba sa poteškoćama u hodu uveden je Kavalir, električno vozilo koje saobraća po pešačkoj zoni, kao i od bolnica. Trenutno ih ima 7 i korišćenje je besplatno. O popularnosti govori podatak da je do sada na ovaj način prevezeno dva miliona ljudi.
Veoma popularan je i sistem za pozajmljivanje bicikala Bicike(Lj). Sada u gradu ima 840 bicikala koji se mogu preuzeti ili ostaviti na nekoj od 84 stanice. Još jedan impresivan podatak – od maja 2011. ostvareno je više od 10 miliona vožnji.
Važan deo mera odnosio se i na rešavanje zagušenja saobraćaja koje nastaje zbog vozila koja dnevno dolaze u Ljubljanu iz različitih regija. A takvih je 120.000. Zato se širi mreža Park&Ride mesta gde građani mogu parkirati automobil i dalje nastaviti put ka centru grada javnim prevozom. Cena je veoma podsticajna – 1,3 evra košta parkiranje, a u to su uključene i dve vožnje autobusom. Takođe, tu su i stanice za bicikle, kao i za punjenje električnih vozila.
– Trebalo bi što više razvijati i deljenje automobila. Već postoji aplikacija, Avant car, putem koje se može rezervisati auto. Čini se da je to budućnost. Sada ćete nažalost često videti automobile samo sa vozačem ili eventualno još jednom osobom, što negativno utiče na saobraćaj – kaže Vita.
Vazduh bolji nego pre 20 godina
Ljubljana je nedavno izabrana kao najbolja destinacija u Evropi za 2022. godinu po izboru turista iz 182 zemlje. Pre šest godina, proglašena je Zelenom prestonicom Evrope. Titulu zelenog grada opravdava i činjenica da u Ljubljani ima 542 kilometara kvadratnih javnih zelenih površina po stanovniku.
A vazduh koji stanovnici prestonice udišu bolji je nego pre 20 godina. Prekoračenja dozvoljenih vrednosti dešavaju se zimi, otkriva nam Svetlana Čermelj, viša savetnica u Odeljenju za zaštitu životne sredine Grada Ljubljane.
– To se obično dešava kad imamo temperaturne inverzije i kada se čestice zadržavaju u nižim slojevima na šta ne možemo da utičemo. Granična vrednost PM10 čestica je 40 mikrograma, a prekoračenje je obično oko 50, 60. Poslednjih godina nismo prešli 70 mikrograma – kaže Čermelj.
Više od 50% gradskih autobusa vozi na metan, postoje planovi za autobuse na vodonik, ali treba napraviti stanice za punjenje. U gradu je i više od 400 mesta za punjenje električnih automobila, 25 stanica za električne bicikle, dok je više od 200 električnih automobila je u sistemu deljenja.
– Kad je gradski prevoz u pitanju, najvažnija je vrsta goriva koja se koristi. Ta promena je najviše uticala da je zagađenje manje, ali sve mere su doprinele, bez obzira na to što je broj vozila veći. I dalje je saobraćaj jedan od glavnih zagađivača zbog čega pokušavamo da usmerimo ljude na gradski prevoz – kaže Svetlana Čermelj, viša savetnica u Odeljenju za zaštitu životne sredine Grada Ljubljane.
Gradonačelnik sa vizijom – "Ne smeš to da uradiš"
A šta kaže prvi čovek grada? Gradonačelnik Zoran Janković ugostio je srpske novinare u svom kabinetu koji krase njegove fotografije sa Aleksandrom Vučićem, Vladimirom Putinom, Đorđem Balaševićem. Nasmejan i energičan, Janković kaže da zna svaku od 1626 ulica grada na čijem je čelu od 2006. godine. Ovo mu je peti mandat i poručuje da greši svako ko misli da ovakve promene mogu da se naprave u jednom mandatu.
– Imali smo viziju, ali ona mora biti nadograđena projektima. Realizovali smo ukupno 2400 projekata i dobili 600 miliona evra nepovratnih evropskih sredstava. Imamo najveću pešačku zonu u celoj Evropi i to je bila najteža odluka koju smo doneli. Bivši gradonačelnik mi je rekao "Ne smeš to da uradiš". Ali kad smo odlučili da ćemo to uraditi, išli smo korak po korak, nema stajanja – priča Janković.
Ne krije gradonačelnik da su se ljudi bunili, da su trgovci mislili da će propasti jer više niko ne može parkirati tik ispred radnje. Ali desilo se upravo suprotno. Ponosan je na više od 100 nagrada koje je Ljubljana dobila. Savete ne želi da daje, ali primećuje da je beogradski Vrabac preslikan ljubljanski Kavalir.
– Ranije, pre 15 godina, popodne u gradu nije bilo nikoga, sada nam svi dolaze. Ljubljana ima preko dva miliona noćenja, dobili smo preko 100 nagrada, postali najbolja destinacija u Evropi po izboru turista. Biti najbolji servis, to je ključ. Moja funkcija je kao trenera u fudbalu, svakom naći pravo mesto, motivisati, zaštititi – poručuje Janković.
NVO sektor: Javni prevoz je veoma loš
Imaće Janković još dosta posla ako se uzmu u obzir kritike nevladinih organizacija. Najveće zamerke u ovom polju, predstavnici NVO sektora imaju na javni prevoz koji je, slažu se, veoma loš.
Ekspertkinja iz NVO Fokus Katjuša Šavc kaže nam da pešačka zona u gradu jeste impresivna, ali nije sve savršeno. Biciklističke staze sada koriste i električni trotineti, pa konflikti nisu retkost, kaže Katjuša. Problem je i što biciklisti staze moraju deliti sa pešacima u pojedinim slučajevima.
– Javni prevoz takođe nije zadovoljavajući, teško da je alternativa automobilima. Broj putnika gradskog prevoza je u padu što govori da on nije dobar. Ljubljana je ponosna na svoje uspehe iz prošlosti, ali ne treba da se opusti, Grad mora da bude ambiciozniji. Potrebna je i pomoć Vlade kako bi se poboljšale železničke linije – nabraja Katjuša.
Da je javni prevoz najveći problem Ljubljane, smatra i direktor Instituta za politike prostora IPoP Marko Peterlin. Ova organizacija je započela projekat Pešibus koji podrazumeva da deca idu u škole peške, uz pratnju odraslih volontera. Samo ove godine u projektu koji, kako kaže Peterlin, pokazuje da deca žele da hodaju, učestvovalo je 3.000 mališana.
Ipak, iako veruje da je uspostavljanje pešačke zone odlična odluka gradskih čelnika i da je prvih 5-6 godina bilo dosta poboljšanja, Peterlin primećuje da se sa poboljšanjima onda stalo.
– Javni transport je sve gori. Na autobuse se čeka skoro dva puta više nego ranije jer idu sve ređe, pritom je sistem nepredvidiv, čime se ne motivišu građani da koriste javni prevoz. Imali smo predloge za poboljšanje, ali Grad nije imao sluha – kaže Peterlin.
Prema njegovim rečima, ne poboljšava se ni biciklistička infrastruktura i ne prati povećan broj ljudi koji koriste ovaj vid prevoza.
– Električni skuteri koriste istu infrastrukturu, tako da na biciklističkim stazama postaje opasno. S druge strane, grad je odobrio novih 4.000-5.000 parking mesta u centru, a to podstiče korišćenje automobila. Grad bi mogao da uradi više i da prati iskustva Nemačke i Holandije – jasan je Peterlin.
Poruka za Beograd – Krenite od Knez Mihajlove
Svesna je ovih kritika Vita. Kako kaže, u gradu je sada 310 km sređenih biciklističkih staza, a u jednosmernim ulicama dozvoljenoje prolazak biciklistima i u suprotnom smeru, čime se dobija dodatnih 130 km staza.
– Dosta smo radili na uslovima za bicikliste, ali znamo da oni nisu zadovoljni, traže još – ne krije Vita.
Ali ne planira Ljubljana da uživa na lovorikama. Cilj je da do 2027. godine dve trećine putovanja budu održiva, peške, biciklom, javnim transportom, a da samo trećina bude ostvarena automobilom.
Da je Ljubljana na dobrom putu, govori i niz međunarodnih priznanja, kojima se ove godine, pridružilo još jedno – slovenačka prestonica je, uz Kranj i Velenje, izabrana da se pridruži EU misiji 100 klimatski neutralnih i pametnih gradova do 2030.
– Znamo da to neće biti lako i da verovatno nećemo ispuniti sve ciljeve na putu do klimatske neutralnosti, ali idemo ka njoj. U ovom procesu su svi važni, i industrija, i građani. Planiramo proširenje pešačkih zona, efikasniji javni prevoz, sarađujemo sa državom jer je ona nadležna za unapređenje železničkog saobraćaja što će smanjiti pritisak na grad – priča Vita.
A iako Ljubljana ima 293.000 stanovnika, neuporedivo manje nego Beograd, i srpska prestonica mogla bi iskoristiti neka iskustva. Uspostavljanje pešačke zone je dobar početak, smatra naša sagovornica.
– Vi imate Knez Mihajlovu kao pešačku zonu, pa možete krenuti odatle sa proširenjem. Kad sklonite automobile, prostor počinje da se koristi na drugi način. Ali, potrebno je obezbediti ljudima i alternativu. Ne možete samo zatvoriti zonu za saobraćaj bez uvođenja drugih mera – poručuje Vita.
A ko se na to odluči mora da bude spreman i na kritike. Jer, kako kaže naša sagovornica, mere zatvaranja za saobraćaj su uvek nepopularne kada se uvode, ali se ispostave kao dobre.
– Generalno, mi na Balkanu volimo svoje automobile, pa je teško promeniti navike. Kad se prave promene u gradu, uvek ima protivnika. Stare navike teško umiru, ali naš koncept je da treba biti uporan i objašnjavati ljudima. Nikada ne možemo postići da svi budu zadovoljni, ali pokušavamo da napravimo najbolje za većinu. To je kao sa uređenjem stana, počnete sa jednom prostorijom, i nastavite sve dok ne počnete da se osećate dobro u prostoru u kom živite. Tako je i sa gradom, kad se grad promeni, ljudi počinju da se dobro osećaju u njemu – zaključuje Vita Kontić Bezjak koja će na kraju i tog radnog dana, sesti na svog dvotočkaša, spremna da uživa u 8km vožnje do kuće.
Kao i stotine onih koji su tog decembarskog popodneva, na samo četiri stepena, u dugim jaknama krstarili na biciklima gradom, sami ili porodično. Da li zbog nestvarno lepe praznične dekoracije po kojoj je poznata, veselih turista koji su ispijali vruće vino na Prešernovom trgu ili zbog odsustva sirena, buke i nervoznih vozača, Ljubljana je tih dana zaista izgledala kao magično mesto. Mesto stvoreno za ljude.
