Šta za Srbiju znači članstvo u Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju?

Inače, Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, između ostalog, je da se pravno i etički uredi primena veštačke inteligencije i da se na globalnom nivou definišu pravila pod kojima se algoritmi veštačke inteligencije mogu primeniti, a da se obezbedi etičnost i sačuva privatnost ljudi.

- Da bi se osigurao razvoj i primena veštačku inteligencije u malim državama kao što je Srbija i uhvatio korak sa svetom, neophodna je međunarodna saradnja u ovoj oblasti utemeljena na konkretnim projektima istraživanja i razvoja. Time se podstiče primena VI, stvaraju nova radna mesta i pospešuje ekonomski rast i razvoj država članica - ističe za Euronews Srbija dr Dragiša Mišković, naučni saradnik u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.

Srbija poslednjih decenija razvija IT sektor i iz tog sektora sada se izvlače resursi za razvoj veštačke inteligencije.

- Ono što je veoma značajno je da kroz veštačku inteligenciju povezujemo IT sektor sa drugim oblastima koje do skoro nisu bile toliko atraktivne, na primer mašinstvo ili biološke nauke. Primenom veštačke inteligencije javlja se potreba za različitim domenskim znanjima i omogućava se razvoj proizvoda i usluga bilo gde u svetu - naglasio je dr Mišković.

Institut za veštačku inteligenciju Srbije ima za cilj da bude spona između nauke i privrede kako bi doprineo i razvoju inovacionih kapaciteta u Srbiji. S tim u vezi, treba istaći da je prema objavljenom Globalnom indeksu inovativnosti za 2022. godinu, Srbija zauzela 55. mesto, dok je prema inovacionim performansama naša zemlja lider u regionu.

Ali, šta se zapravo radi na Institutu? Dr Dragiša Mišković, naučni saradnik u Institutu rekao je za Euronews Srbija da istraživačka grupa radi na razvijanju sveobuhvatnog sistema veštačke inteligencije koji bi mogao da prati različite parametre vezane za klimatske uslove (vetar, temperatura, pritisak, itd.), kao i uslove koji utiču na to zagađenje, gustinu saobraćaja, intenzitet industrije, industrijskih zagađenja, intenziviranje aktivnosti individualnih ložišta.

- Sistem bi mogao da detektuje šta su stvarni uzroci zagađenja, a onda i da predvidi takve situacije i omogući državnim organima da adekvatno reaguju, na primer preuzme mere da se proredi saobraćaj ili smanji zagađenje koje dolazi iz industrije ili pak nekom politikom da se smanji korišćenje individualnih ložišta - ističe dr Mišković.

Institut takođe razvija programe za institute, i već je uključen u pilot projektu primene veštačke inteligencije u ovoj oblasti počev od mašinske analize medicinske dokumentacije u cilju detekcije retkih bolesti kod ljudi do primene različitih algoritama za analizu EKG signala, za analizu rendgenskih snimaka za detekciju kovida 19 i drugih plućnih bolesti.

Istraživačka grupa "Human Computer Interface", kojoj je dr Mišković rukovodilac, fokusira se na sve aspekte koji se odnose na interakciju ljudi i mašina, odnosno kompjutera.

- Može se reći da je davno prošlo vreme kada je jedini vid interakcije bio preko tastature i miša. Danas ljudi sa kompjuterima komuniciraju preko zvuka, preko videa i drugih modaliteta koje mi u okviru grupe nastojimo da pokrijemo - objašnjava sagovornik portala.

Jedan deo grupe se bavi obradom prirodnog govora koja je veoma značajna u smislu da omogućava mašini da ispravno interpretira ljudski govor. Znači, ne da ga prepozna, nego da ga interpretira, tačnije razume šta je rečeno.

- Bavimo se i samim prepoznavanjem ljudskog govora, a to je prvi stupanj u interakciji gde se sam govor pretvara u tekst, a nakon toga ide dalja obrada. Bavimo se istraživanjima u oblasti multimodalne percepcije koja pokušava da fuzijom informacija iz različitih modaliteta dođe do dodatnih informacija i omogući mašinama prirodniju i potpuniju interakciju - dodaje dr Mišković.

Iskustvo koje grupa ima u obradi signala primenjuje i u drugim domenima, tako da je već razvila i algoritme za primenu veštačku inteligenciju u industriji u smislu preventivnog održavanja i nadgledanja procesa, preko podataka koji se dobijaju sa različitih senzora.

Suština Strategije za razvoj veštačku inteligencije od 2020. go 2025. godine jeste da se obezbedi nadogradnja IT sektora i da se upotrebom veštačke inteligencije ostvari dodatna vrednost.

Takođe, potencira se primena rezultata u privredi i da se na taj način pospeši ukupan privredni i ekonomski rast.

- Pandemija jeste malo usporila, ali sa druge strane je ona otvorila vrata za neke primene koje nisu bile u fokusu ranije. Pre svega, mislim na online pristup za organizaciju sastanaka i različitih skupova gde takođe veštačka inteligencija može da se primeni - ističe dr Mišković.

Prilike za saradnju sa institutom prepoznale su kako privatne kompanije, tako i javni sektor.