Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Ekonomski krah zapadne Evrope guši i Srbiju
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Gerd Altmann)
Prema projekcijama međunarodnih finansijskih agencija, bruto društveni proizvod (BDP) Srbije bi, u predstojećoj godini trebalo da bude oko 2,5%, pa čak možda i nešto više od toga.
Problem Srbije bi, međutim, mogao da bude to što, po proceni MMF-a, evrozonu očekuje slab privredni rast od svega 0,5%. Pritom, Nemačkoj i Italiji, koji su najveći spoljniotrgovinski partneri i investitori u Srbiji, predviđaju recesiju koja će, po oceni MMF-a, negativno uticati na izgled cele evrozone.
Utucaj slabe evrozone na Srbiju
Kada se uzme u obzir da će i u našem komšiliku privreda biti u opadanju, pitanje koje se nameće je kako će to sve uticati na našu situaciju, koliko god da su prognoze međunarodnih finanijskih institucija za nas dobre.
Urednica "Biznis magazina" i "Ekonometra" Radojka Nikolić, kao i Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatraju da je nezahvalno projektovati rast, jer su rizici i dalje jako visoki, pre svega zbog rata u Ukrajini i energetske neizvesnosti sa kojom se suočava Evropa. Pomaka nabolje, kažu, ipak ima.
- Moramo primetiti da je uticaj ovih faktora za nijansu blaži nego što je bio pre mesec, ili dva, ili tokom leta. Čak je i infalcioni pritisak koji je karakterisao sve zemlje globalno, splasnuo, i čini se da je dostigao neki maksimum, tako da se sa boljim pretpostavkama ulazi u narednu godinu. Ali, nema dileme da dinamika privredne aktivnosti u evrozoni usporava - kaže za Sputnjik Nikolić, jedan od direktora u Ekonomskom institutu.
Po njegovom mišljenju, privredna aktivnost evozone vraća se u onaj opseg stagnacije koji je karakterisao evropsku ekonomiju pre rata u Ukrajini.
Veza sa evrozonom kao ograničenje
- To nama, naravno, ne pogoduje jer smo ekonomski vezani za evrozonu , ali očigledno moramo da to uzmemo kao ključno ograničenje. I to će presudno opredeliti i privrednu aktivnost kod nas. Projekcija rasta našeg BDP-a od 2,5 odsto dogodine, čak je možda za nijansu više optimistična ako uzmemo u obzir tekuću dinamiku usporavanja privrede koja se beleži u poslednja dva tromesečja - smatra Nikolić.
On, međutim, ukazuje i na to da je za naš rast BDP karakteristično nešto što ne znamo kako će biti, a to je poljoprivreda koja je ove godine zbog suše bila u padu. Poljoprivreda može da ima bitnije posledice - ili da promeni trend naviše, ili naniže, što je u ovom trenutku nemoguće predvideti, dodaje naš sagovornik. Prehrambena industrija nam je, kako ističe, jako bitna, jer čini petinu ukupne prerađivačke industrije.
Dobro da inflacija usporava
Po oceni Nikolića, loše stanje ekonomija u neposrednom okruženju direktno će uticati na pojedine sektore naše industrije, pre svega prehrambenu, a delom i građevinsku. Ipak, što se tiče ukupne privredne aktivnosti, onda je ona, pre svega, predodređena tempom rasta evrozone, jer privrednu aktivnost vuče izvoz, a on je pre svega okrenut ka evrozoni, zaključio je Ivan Nikolić.
Tog je mišljenja i Radojka Nikolić:
- Ti problemi sa energetikom i inflacijom praktično će obojiti sve prognoze za 2023. Kada se posmatra samo deo EU za koji smo mi vezani, a to su pre svega Nemačka i Italija, što se Srbije tiče, dobra vest može da bude da u evrozoni infalcija donekle usporava gledajući samo novembarsku inflaciju u odnosu na oktobar. Međutim, ako se pogleda međugodišnja inflacija i dalje je ona dvocifrena. Sve ostalo su očekivanja - kaže Nikolićeva za Sputnjik.
Nemci polovinu troškova prelivaju u cenu
Po nekim mišljenjima, inflacija još nije dostigla pik, što će se dogoditi u prvom kvartalu iduće godine, a ima i onih koji misle da je on dostignut i da će doći do smirivanja.
Iz tog istraživanja koje je obuhvatilo nekoliko hiljada privrednika vidi se da su oni do sada, prema njihovim izjavama, prelili 35 odsto tih troškova koje su imali na cene, a da u narednoj godini nameravaju da preliju do 50 posto. Dakle izvesno je da ćemo u prvom kvartalu sledeće godine i kod nas i u EU, po principu spojenih sudova imati veći nivo inflacije nego što je sada - uverena je ona.
To je, kako ističe Nikolićeva, za nas nepovoljno, zato što smo vezani za dve privrede u EU, nemačku i italijansku, koje očekuje recesija. One u Srbiji imaju brojne kompanije koje zajedno zapošljavaju oko 130.000 naših radnika.
Zbog pada privredne aktivnosti u tim državama, njihova potreba za poluproizvodima i komponentama koje dobijaju iz Srbije koje ugrađuju u svoj finalni proizvod sigurno će biti manja. A to, zaključuje naša sagovornica, automatski znači smanjeni obim posla za Srbiju.
Tagovi:
Ivan Nikolić
Radojka Nikolić
rast srpke privrede u 2023
rast privreda evrozone u 2023
inflacija u evrozoni
rat u Ukrajini
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.