"Dun&Bradstreet": Novi sporazum sa MMF ojačao bi poverenje investitora u Srbiju

"Dun&Bradstreet", najveća bonitetna kuća na svetu, u februarskom izveštaju i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja. Rejting koji D&B dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Pokazatelji koje D&B koristi u određivaju rejtinga zemlje su: politički rizik, poslovni rizik, makroekonomski rizik i spoljni rizik. U regionu i dalje najveći rejting ima Slovenija, a za njom slede Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Albanija, Madjarska, Makedonija i Grčka. Niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina.

Oporavak srpske privrede je bio ubrzan tokom prošle godine, najviše zahvaljujući ekspanziji u sektorima finansijskog posredovanja, transporta, trgovine i ugostiteljstva. Iako su performanse u prva tri kvartala prošle godine bile bolje od očekivanih, u zadnjem kvartalu zabeležen je pad spoljne potražnje i izvoza kao ključnih faktora ekonomskog oporavka, dok je izostao značajniji podsticaj domaće tražnje usled niskih zarada, pogoršanih uslova na tržištu rada, slabe dostupnosti kredita i čvršće monetarne politike.

Početkom decembra 2010 u nameri da obuzda rastuću inflaciju, podstaknutu rastom cena poljoprivrednih proizvoda, kao i dalje slabljenje dinara Narodna banka Srbije je za 100 procentnih poena podigla referentnu kamatnu stopu po peti put od početka avgusta od kada je ukinula ciklus popuštanja monetarne politike. Inflacija nastavlja da raste i u novembru 2010 iznosi 9,6% na medjugodišnjem nivou (iznad ciljanog raspona od 6,2 ± 2%). Do sada NBS nije uspela da suzbije inflatorni pritisak, nestabilnost kursa i dalje je visoka i pored povećanja kamatne stope i intervencija na deviznom tržištu. Izgledi za dinar su i neizvesni, dok slab priliv kapitala i neusklađenost privatnog sektora pogoduje daljoj depresijaciji domaće valute.

U međuvremenu, MMF je završio šestu reviziju ekonomskog programa Srbije u okviru stand-by aranžmana potpisanog sredinom maja 2009 koji omogućava isplatu 373 mil EUR (ukupni iznos do sada je 1,9 mlrd EUR). MMF je izjavio da je ekonomski učinak u okviru stand-by aranžmana u potpunosti zadovoljavajući i da su svi kriterijumi ispunjeni uz naznaku da bi vlast u Srbiji trebalo da bude oprezna s obzirom da su povećani rizici makroekonomske stabilnosti, uključujući i uticaje iz regiona i događaje na graničnim delovima evro zone. Kako postojeći stand-by aranžman ističe u februaru, vlada zbog predostrožnosti razmatra mogućnost traženja kredita od MMF-a u 2011. Mogućim novim sporazumom bi se nastavila fiskalna disciplina i ojačalo poverenje investitora u srpsku privredu.