Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Kuda ide srpsko zdravstvo - Da li je odricanje od najiskusnijih stručnjaka lek za zadržavanje mladih doktora u zemlji?

Izvor: eKapija

Ponedeljak, 26.12.2022.

13:05

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Syda Productions/shutterstock.com)

Otkako je stupila na mesto ministra zdravlja, Danica Grjučić izlazi sa predlozima na koji način menjati ovaj sektor. Naime, kako je nedavno pisala Politika, buru u javnosti podigla je vest da je ministarka zdravlja naložila da se napravi spisak svih zdravstvenih radnika koji su stekli uslov za penziju, a i dalje rade u državnim ustanovama, kako bi se videlo koliko njih planira da ode iz službe i mesto ustupi mlađim kolegama.

Kako je rekla tada za Politiku, da bi neko postao odličan neurohirurg, kardiohirurg, vaskularni hirurg, potrebno je da prođe oko 15 godina od početka specijalizacije.

- Zato je neophodno da napravimo plan prema kome ćemo zapošljavati mlade ljude i planski praviti strategiju za budućnost srpskog zdravstva. Zadatak svih nas starijih je da mlađe kolege naučimo poslu kako bi oni posle našeg odlaska u penziju mogli i bolje od nas da rade. Koliko će se mesta osloboditi kada dobijemo tačne podatke o zaposlenima, videćemo - navela je ona.

Prema rečima epidemiologa Predraga Kona (67) u izjavi za Kurir, sugerisano mu je da ide u penziju, pa je tako odradio svoj poslednji dan u Zavodu za javno zdravlje Beograd. Čuveni kardiohirurg Miljko Ristić (74) za isti medij je rekao da je s nekolicinom uglednih doktora, koji su kao i on u penziji, a na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje su radili po ugovoru o delu, morao da ode. Prema pisanju Kurira, domino efekat se širi zdravstvenim ustanovama Srbije.

- Promene u zdravstvu skreću sa prave linije, toliko je mali broj lekara koji rade, a u penziji su. Ako prof. Dana Grujičić misli da će smenom tih 40-50 lekara po Srbiji, koji ne zauzimaju mesto mladima, rešiti probleme u zdravstvu - vara se. Mi smo na Dedinju bili po ugovoru o delu, a ne na teret Fonda, plaćeni smo iz sopstvenih prihoda Instituta. Mladih lekara nema dovoljno, masa ih odlazi u Nemačku, jer tamo imaju zagarantovanih 5.000 EUR platu. A i ne možete od mladog lekara preko noći načiniti dobrog hirurga - naveo je Ristić i dodao da će on nastaviti svoj rad u privatnoj praksi.

Kako kaže, problem je što će njegovih 5.000 pacijenata godišnje, od kojih neke leči i po 10-20 godina, a koji žele baš njega, morati da plaćaju privatno, umesto da se leče o trošku zdravstvenog osiguranja u Dedinju.

Kako je Grujičić izjavila za Kurir nije u pitanju čistka niti dekret, nego je samo "rekla da smatra da je red da oni koji imaju uslove za penziju i odu u penziju". Prema njenim rečima, najviše bi volela kada bi stariji lekari bili angažovani da kontrolišu kvalitet zdravstvene usluge po Srbiji.

- To će biti moja preporuka, da ljudi do svoje sedamdesete, koji znaju čitav sistem, koji tačno mogu da vide gde je koji kvalitet usluge, budu angažovani - navela je ona.

Plata lekara 2.500 EUR - Koliko je izvodljiva?

Kao jedan od osnovnih razloga velikog iseljavanja mladih lekara i odlaska na rad u inostranstvo svakako je visina plate. Prema rečima ministarke Danice Grujičić, plan je da se napravi takva formula po kojoj bi lekar opšte prakse imao platu od 2.500 EUR, kao što je slučaj u severnoj Makedoniji. Kako je navela u izjavi za Euronews Srbija, zalaže se za sistem primarne zdravstvene zaštite zasnovan na porodičnom lekaru, odnosno grupama od po tri, četiri lekara opšte prakse po kvartovima, piše sajt Danas.

Predstavnici sindikata u zdravstvu pozdravili su ovakve planove, ali i izneli sumnje da bi plate zaista mogle da dostignu nivo koji spominje ministarka.

Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije naglašava da informacija da lekari u Makedoniji imaju platu od 2.500 EUR nije u potpunosti tačna i naglasio da neki od lekara imaju tolike plate, ali ima lekara koji primaju i 1.000 EUR.

- Lekari bi bili zadovoljni i da se primenjuju važeći zakoni o platnim razredima, po kojima bi osnovna plata lekara iznosila između 180 i 190.000 dinara - ističe Panić.

Prema rečima Zorana Ilića, predsednika Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost, naravno da bi pozdravili plate od 2.500 EUR, kada bi i sestre imale bar 1.300, a nemedicinsko osoblje između 700 i 800 EUR.

Božo Drašković, profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura naglašava da je dobra ideja da lekar ima platu 2.500 EUR, ali to podrazumeva da imate lekare, ne samo opšte prakse, nego i specijaliste koji su spremni da rade svoj posao odgovorno.

– Mi već dve decenije imamo dva paralalena zdravstvena sistema. Državni u kome se čeka po šest meseci, godinu dana na intervenciju i privatni u kome se sve plaća i gde intervencije obavljaju doktori koji su inače zaposleni u državnim zdravstvenim insitucijama. Sa povećanjem plata treba istovremeno i obezbediti da lekari pružaju usluge na odgovarajući način. Treba rešiti i problem odlaska lekara u inostranstvo i zato morate valjano da ih platite. Ali za tolike plate treba obezbediti dovoljno novca u budžetu - kaže Drašković, dodajući da nikada nije bila urađena analiza da li ima unutrašnjih resursa da se reorganizacijom podigne kvalitet usluga, piše sajt Danas.

__________________________________________________

Kako se region nosi sa reformama zdravstvenog sektora

Situacija u zdravstvu slična je i u zemljama regiona. Naime, lekari zaposleni u Kliničkom centru kao i u ostalim državnim zdravstvenim ustanovama u Crnoj Gori ubuduće neće moći da rade u privatnim klinikama, a kako je predviđeno Nacrtom zakona o zdravstvenoj zaštiti, dopunski rad biće im omogućen samo u državnom sektoru. Oni će, kako piše Pobjeda, pored redovnog posla u KCCG, moći jednom sedmično da ambulantno rade u toj ustanovi, ali će se tada pregledi naplaćivati, rečeno je na javnoj raspravi povodom Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti. Kako je za ovaj list objasnila državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja dr Slađana Ćorić, lekari će imati mogućnost zarade kao kod privatnika. Na taj način će ljekari ostajati u državnom sektoru.

Lekari specijalisti iz Kliničkog centra Crne Gore (KCCG), njih oko 230, potpisali su peticiju koju će do kraja ove sedmice predati Skupštini Crne Gore, a njom traže da ministar zdravlja Dragoslav Šćekić povuče Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti jer im se izričito zabranjuje dopunski rad u privatnim zdravstvenim ustanovama. Lekari KCCG apeluju da poslanice i poslanici ne glasaju za ovaj zakon ukoliko ministar Šćekić odbije povlačenje, piše Dan.

__________________________________________________

Kubanski sistem zdravstva - Da li je primenjiv kod nas?

Reforma zdravstvene zaštite koju namerava da sprovede Ministarstvo zdravlja, podrazumeva i uvođenje porodičnog lekara. To je ideja koja se bazira na prevenciji bolesti.

Kako je naveo nedeljnik Vreme, prema rečima Danice Grujičić - cilj je da doktori budu ti koji dobro poznaju svoje pacijente, njihove navike, kompletnu porodicu, da mogu da se bave preventivom, jer je to način da se vrati poverenje u doktore.

Navela je i da je Ministarstvo trenutno u pregovorima sa Svetskom bankom kako bi krenuli sa finansiranjem pilot-projekta u toku sledeće godine. Ideja je da se za početak krene od nekoliko seoskih i nekoliko gradskih sredina i da se posle projekat proširi ka celoj Srbiji. Smatra da u nekoliko narednih godina možemo veći deo posla da se uradi ako se krene od sledeće godine.

Kao ilustraciju institucije privatnog doktora, ministarka Grujičić je navela primer Kubanskog zdravstvenog sistema, piše Vreme.

Osnovne karakteristike tog sistema su jedan lekar na 200 pacijenata, besplatno zdravstvo za sve, obavezan rad od tri godine u Opštoj praksi u lokalnoj ambulanti za završene studente medicine, brojna medicinska dostignuća, jeftino i pouzdano lečenje.

Stručnjaci su, međutim, ocenili da je Kubanski model dobar u teoriji ali ne i u praksi. Naime, kažu da lekari i medicinske sestre imaju veoma malo zaliha lekova, pa prevencija i lečenje postaje problematično, pogotovo što nemaju pristup najnovijoj dijagnostičkoj tehnologiji.

Firme:

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

Svetska Banka-WB Beograd

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje

Futura Fakultet Beograd

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Početak gradnje nove zgrade GAK Narodni front najavljen za sledeću godinu Građevina, Zdravstvo

Početak izgradnje novog UKC Kragujevac najavljen za kraj sledeće godine - Tender za projektovanje do 15. aprila Građevina, Zdravstvo

Da li je ostvariv predlog ministarke Grujičić za skraćenje lista čekanja u državnim bolnicama? Zdravstvo

Lekari najavili štrajk zbog lošeg Zakona o platama Zdravstvo

U pripremi zakonska zabrana prodaje elektronskih cigareta maloletnicima u Srbiji Agro

Grujičić: GAK Narodni front dobiće novu zgradu na Bežanijskoj kosi Građevina, Zdravstvo

Zatvaraju se kovid bolnice - Mišeluk, Kruševac i Batajnica uskoro centri za palijativnu negu? Zdravstvo

Porodični lekar besplatno na usluzi 24 sata - Šta bi nam donelo uključivanje privatnika u državni zdravstveni sektor Zdravstvo

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.