Apneja u snu jedan od vodećih faktora rizika za moždani udar
Komentari
(Foto: Triff/shutterstock)
Moždani udar je stanje opasno po život i zahteva hitnu akciju. Do njega dolazi zbog blokade dotoka krvi u delove mozga ili usled pucanja krvnog suda u mozgu, objašnjavaju američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Ako osoba preživi moždani udar, postoji velika šansa da će mozak biti oštećen, što može da dovede do dugotrajnog invaliditeta, pa čak i do smrti.
Ko je u povećanom riziku?
Prema klinici Mejo, osobe starije od 55 godina, one sa već postojećim zdravstvenim stanjima poput visokog krvnog pritiska, visokog holesterola, dijabetesa i osobe sa porodičnom istorijom moždanog udara, srčanog udara ili prolaznog ishemijskog napada mogu da budu izloženi većem riziku od moždanog udara.
Povezanost sa apnejom u snu
Osim navedenih faktora rizika, teška apneja u snu takođe može da povećati rizik od moždanog udara. Apneja u snu može da prethodi moždanom udaru, a kod 80 odsto pacijenata ostaje nedijagnostikovana.
Apneja u snu je ozbiljan poremećaj spavanja kod kog disanje više puta prestaje i počinje iznenada, praćeno glasnim hrkanjem. Ono što je zanimljivo je da izveštaji ukazuju na moguću vezu između apneje u snu i moždanog udara.
Ovaj poremećaj spavanja se javlja kod otprilike 70 odsto pacijenata nakon moždanog udara. Prijavljeno je da poremećaj disanja u snu može čak i da prethodi moždanom udaru. Međutim, otkriveno je da oko 85 procenata osoba sa apnejom u snu ne zna da je imaju, pa tako ovaj poremećaj postaje ozbiljna pretnja mozgu. Zbog toga stručnjaci veruju da je apneja u snu faktor rizika za moždani udar.
Opstruktivna i centralna apneja za vreme spavanja su dve vrste apneja za vreme spavanja koje se mogu javiti. Međutim, prema klinici Mejo, neki od najčešćih simptoma uključuju:
– glasno hrkanje
– epizode u kojima prestajete da dišete tokom spavanja
– buđenje sa suvim ustima
– jutarnju glavobolju
– poteškoće sa spavanjem – nesanicu
– prekomernu dnevnu pospanost – hipersomniju
– poteškoće u obraćanju pažnje dok ste budni
Znaci moždanog udara koji zahtevaju hitnu akciju
Moždani udar se javlja kada je blokiran dotok krvi u delove mozga. To utiče na različite delove tela, što dovodi do simptoma koji uključuju:
– probleme sa govorom i razumevanjem
– paralizu ili utrnulost lica, ruke ili noge
– probleme sa vidom
– glavobolju
Kako smanjiti rizik?
Izuzetno je važno znati svoje faktore rizika. Ako imate visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes ili bilo koje drugo postojeće stanje, najbolje je da ga kontrolišete i regulišete.
Održavanje zdrave težine je ključno i zbog toga ishrana bogata voćem i povrćem može da pomogne u postizanju dobrog zdravlja.
Redovno vežbanje i eliminisanje nezdravih navika kao što su pušenje i konzumiranje alkohola mogu da imaju značajnu ulogu u suzbijanju rizika od moždanog udara. Što je najvažnije, ako vam je dijagnostikovana apneja u snu, važno je da je što pre lečite, prenosi Times of India.
Osim navedenih faktora rizika, teška apneja u snu takođe može da povećati rizik od moždanog udara. Apneja u snu može da prethodi moždanom udaru, a kod 80 odsto pacijenata ostaje nedijagnostikovana.
Apneja u snu je ozbiljan poremećaj spavanja kod kog disanje više puta prestaje i počinje iznenada, praćeno glasnim hrkanjem. Ono što je zanimljivo je da izveštaji ukazuju na moguću vezu između apneje u snu i moždanog udara.
Ovaj poremećaj spavanja se javlja kod otprilike 70 odsto pacijenata nakon moždanog udara. Prijavljeno je da poremećaj disanja u snu može čak i da prethodi moždanom udaru. Međutim, otkriveno je da oko 85 procenata osoba sa apnejom u snu ne zna da je imaju, pa tako ovaj poremećaj postaje ozbiljna pretnja mozgu. Zbog toga stručnjaci veruju da je apneja u snu faktor rizika za moždani udar.
Simptomi apneje u snu
Opstruktivna i centralna apneja za vreme spavanja su dve vrste apneja za vreme spavanja koje se mogu javiti. Međutim, prema klinici Mejo, neki od najčešćih simptoma uključuju:
– glasno hrkanje
– epizode u kojima prestajete da dišete tokom spavanja
– buđenje sa suvim ustima
– jutarnju glavobolju
– poteškoće sa spavanjem – nesanicu
– prekomernu dnevnu pospanost – hipersomniju
– poteškoće u obraćanju pažnje dok ste budni
– razdražljivost
Moždani udar se javlja kada je blokiran dotok krvi u delove mozga. To utiče na različite delove tela, što dovodi do simptoma koji uključuju:
– probleme sa govorom i razumevanjem
– paralizu ili utrnulost lica, ruke ili noge
– probleme sa vidom
– glavobolju
– probleme sa hodanjem
Izuzetno je važno znati svoje faktore rizika. Ako imate visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes ili bilo koje drugo postojeće stanje, najbolje je da ga kontrolišete i regulišete.
Održavanje zdrave težine je ključno i zbog toga ishrana bogata voćem i povrćem može da pomogne u postizanju dobrog zdravlja.
Redovno vežbanje i eliminisanje nezdravih navika kao što su pušenje i konzumiranje alkohola mogu da imaju značajnu ulogu u suzbijanju rizika od moždanog udara. Što je najvažnije, ako vam je dijagnostikovana apneja u snu, važno je da je što pre lečite, prenosi Times of India.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.