CEES: Rast crnogorske ekonomije u ovoj godini oko dva odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore će, prema projekciji Centra za ekonomske i evropske studije (CEES), u ovoj godini biti oko dva odsto, što je niže od Vladine zvanične projekcije.

U dokumentu CEES-a pod nazivom Pregled ekonomskih indikatora za prošlu godinu i ovogodišnjih projekcija, navodi se da je, analizom kretanja ključnih komponenti potrošnje, procjena da je realni rast ekonomije u prošloj godini bio između 5,8 i 6,3%, dok se ove godine očekuje da bude oko dva odsto.

- S obzirom na to da u ovoj godini zbog inflacije lična potrošnja više neće imati tako snažan doprinos rastu BDP-a kao u prošloj, i da se očekuje dalji pad investicija, projekcija CEES-a je da će realni rast BDP-a u ovoj godini biti oko dva odsto, što je niže od Vladine zvanične projekcije - navodi se u saopštenju.

Kako su kazali, niža stopa ekonomskog rasta uticala bi i na ostvarenje nižih prihoda budžeta u ovoj godini u odnosu na plan.

- Imajući u vidu ogromno povećanje rashoda koje je planirano budžetom za prošlu godinu, naročito za socijalnu zaštitu, biće značajno povećani rizici finansiranja budžeta, ukoliko se država ubrzo ne zaduži na međunarodnom tržištu - rekli su iz CEES-a.

Zaduživanje će, svakako, imajući u vidu postojeće fiskalne indikatore Crne Gore, biti veoma izazovno, naročito zbog toga što je krajem decembra prošle godine ponuda crnogorskih obveznica na Frakfurtskoj berzi bila na oko 20 procenata diskonta, a kamatna stopa je iznosila oko osam odsto.

- Takođe, najava Evropske centralne banke da će zbog i dalje visoke inflacije i u sljedećem periodu povećavati kamatne stope, ukazuje da će prvu polovinu ove godine karaterisati još skuplji ulovi zaduživanja - dodaje se u saopštenju.

Iz CEES-a su saopštili da sve navedeno upućuje da Vlada u najkraćem roku mora pristupiti mjerama budžetskih ušteda, odnosno fiskalne konsolidacije, koje bi vodile poboljšanju projektovnih fiskalnih indikatora Crne Gore, na što je CEES više puta upozoravao.

- Time bi se smanjio ogroman deficit javnih finansija, koji je zvanično projektovan na oko šest odsto BDP-a, ali koji može biti i viši, imajući u vidu da je zvanična projekcija BDP-a za ovu godinu optimistična. Hitnim mjerama fiskalne konsolidacije bi se izbjeglo moguće kašnjenje u isplati plata, penzija, socijalnih davanja, dospjelih anuiteta po kreditima i ostalih kategorija mandatorne potrošnje u ovoj godini, koji se ne mogu finansirati bez zaduženja - objasnili su iz CEES-a.

Kako su kazali, rast lične potrošnje kroz administrativno povećanje zarada, najveća inflacija od obnove nezavisnosti Crne Gore, koja je smanjila kupovnu moć građana, pad investicija i rast tekuće budžetske potrošnje obilježili su prošlu godinu.

Inflacija od 17,5% u novembru prošle godine smanjila je kupovnu moć građana, što se ogleda u značajnom smanjenju realne zarade u odnosu na prošlogodišnji januar.

- Tako su građani za iznos prosječne neto zarade od 721 EUR u novembru prošle godine, mogli kupiti znatno manje robe i usluga nego sa prosječnom neto zaradom od 686 EUR u januaru prošle godine - tvrde u CEES-u.

Kako su naveli, lična potrošnja, naročito u prvoj polovini prošle godine, je najviše doprinijela povećanju BDP-a, dok su investicije stagnirale i počele padati od trećeg kvartala.