Makedonski građani strahuju od uvoznog otpada kao alternativnog goriva
Uvoz otpada kao alternativnog goriva tema je koja se ponovo našla u fokusu makedonske javnosti, nakon tvrdnje VMRO-Narodne partije da postoji takva inicijativa Privredne komore, uz napomenu da se ta stranka oštro protivi tome. Međutim, u Privrednoj komori su rekli da takve inicijative sa njihove strane nije bilo, niti je Upravni odbor Komore zauzeo stav po tom pitanju.
Pominjanje reči "uvoz otpada" izazvalo je talasanje u javnosti, a njihova objava izazvala je lavinu komentara na društvenim mrežama.
Za opstanak zabrane
VMRO Narodna partija je saopštila: "Smatramo da je industrija dobila dovoljno subvencija za ove godine i tokom kovid-krize i rata u Ukrajini i da nema potrebe da se ponovo menja zakon od 2020. godine kada je potpuno zabranjen svaki uvoz otpada koji bi se koristio kao alternativno gorivo za sagorevanje".
Poslednjim zakonskim izmenama Zakona o upravljanju otpadom zabranjen je uvoz bilo kakvog otpada na spaljivanje, odnosno uvoz otpada čija je krajnja namena spaljivanje, tj. korišćenje kao izvora energije.
Kao što je poznato, cementara Usje ima i finansijska ulaganja kako bi fosilna goriva zamenila alternativnim gorivima. Tekstil, pravilno tretiran, takođe se smatra alternativnim gorivom, a cilj cementare je bio da dostigne 15% korišćenja alternativnog goriva. Zbog zabranjenog uvoza, cementara je svedena na korišćenje domaćeg tekstilnog otpada. Međutim, zbog specifične prerade, domaće tekstilne kompanije jednostavno bacaju tekstil kao otpad. Ima nekoliko izuzetaka, među kojima je i holandska kompanija koja posluje u Makedoniji i koja održava "zelene standarde" za korišćenje tekstilnog otpada. Takođe, u korišćenju alternativnih goriva, Cementara se okrenula i pirinčanim poljima, tako da se taj obim zamene fosilnog goriva kreće između 3 i 5%.
Iskustva razvijenih zemalja
Alternativna goriva se već 20 godina koriste u razvijenim industrijskim zemljama i u članicama Evropske unije. Razvijena su savremena tehnološka rešenja koja omogućavaju njihovo efikasno korišćenje u industriji, čime je značajno smanjena potrošnja fosilnih goriva. Lider je Nemačka, gde korišćenje alternativnih goriva zamenjuje do 65% fosilnih goriva u industriji.
Međutim, čini se da Makedonija još nije sazrela za korišćenje takvih alternativnih goriva. Prošlog leta ministar životne sredine Naser Nuredini izjavio je da neće dozvoliti uvoz RDF otpada dok se ne obezbede uslovi za adekvatnu kontrolu. Tada je skupštinska komisija za evropske poslove morala da obezbedi paket zakona iz oblasti upravljanja otpadom, uključujući i predlog koji bi ponovo dozvolio uvoz otpada koji bi se koristio kao alternativno gorivo.
Zakonske promene
Paket zakona letos nije prošao skupštinski odbor, nakon što je, osim opozicionih VMRO-DPMNE i Alijanse za Albance, za njihovo povlačenje sa dnevnog reda glasala i LDP, koja je deo vladajuće koalicije.
Ministar Nuredini je najavio široku raspravu o zakonskim promenama koje bi omogućile ponovni uvoz otpada i rekao da bi to bilo u skladu sa zakonodavstvom EU, ali da razume zabrinutost građana zbog nedovoljne kontrole i nedostatka kapaciteta za redovnu i temeljnu inspekciju.