Srbija živi na lignitu - Gde je još ovaj ugalj bitan?

Srbija, Bugarska, Rumunija, Grčka

- U Srbiji se godišnje iskopa 37 miliona tona lignita u područjima južno i istočno od Beograda. Postoji i niz manjih kopova u centralnoj Srbiji, ali na njih otpada svega dva odsto od ukupne količine uglja - nastavlja list.

- Oko 70% električne energije u Srbiji se proizvodi na bazi lignita. Vlada je 2021. objavila da želi dugoročno da podigne udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije na 50%, kako bi najkasnije 2050. prekinula eksploataciju lignita.

- Bugarska proizvodi 45% energije u zemlji na osnovu 30 miliona tona iskopanog lignita godišnje. Lignit se dobija u deset površinskih kopova na jugu i jugoistoku zemlje - piše dalje diseldorfski list.

Autor napominje da je bugarski parlament pre nekoliko dana velikom većinom doneo odluku o obustavljanju eksploatacije uglja 2038. Time je parlament odustao od prvobitnog termina 2026. jer bi to značilo nedovoljnu energetsku bezbednost i gubitak hiljada radnih mesta. Autor teksta napominje da politička nestabilnost u Bugarskoj, gde od 2021. ne postoji stabilna parlamentarna većina, ne pogoduje formiranju dugoročne energetske politike.

- Oko 24 miliona tona lignita godišnje se iskopa u Rumuniji, a to pokriva oko 20% energetskih potreba zemlje - navodi se u tekstu i dodaje se da je retko gde rudarstvo tako rascepkano kao u Rumuniji, jer se lignit dobija na 30 manjih kopova širom zemlje.

Rumunija je prema navodima iz teksta 2021. odlučila da prestane sa eksploatacijom uglja 2032. "To bi trebalo kompenzovati obnovljivim izvorima energije i nuklearnom energijom, koja je već sada, posle energije vode, drugi najvažniji izvor energije."

Grčka je prvobitno nameravala da prekine upotrebu uglja 2028. Ali sada je doneta odluka da to bude već 2025. Trenutno skoro pola energije Grčka dobija iz lignita. Planira se da se na mestima površinskih kopova naprave solarni parkovi.


Bosna i Hercegovina, KiM, Severna Makedonija

- Bosna i Hercegovina proizvodi 14 miliona tona lignita godišnje – time je količina izvađenog lignita za jednu deceniju skoro udvostručena. Značaj uglja kao energenta je velik, on pored vodene snage, pokriva polovinu energetske potrebe zemlje - piše dalje u tekstu.

Dodaje se da bi do 2050. trebalo da se završi sa eksploatacijom uglja. Izgradnja obnovljivih izvora energije, kao i modernizacija postojećih hidroelektrana otežani su političkim okolnostima, pošto dve sastavne republike slede različite energetske ciljeve.

- Smatra se da na području KiM postoje najveće rezerve lignita na svetu, kojima bi Kosovo moglo decenijama da snabdeva i sebe i susedne zemlje. Trenutno se tu iskopa sedam miliona tona lignita godišnje, koji skoro sam snabdeva strujom dva miliona stanovnika, mada energetske potrebe jedva da mogu biti pokrivene, pa se planira proširenje termoelektrane u Obilić - dodaje list.

U tekstu se navodi da Severna Makedonija pokriva čak 80% potreba za energijom na bazi lignita, pa bi svako smanjivanje tog procenta značilo i sve veći uvoz energije. - Zemlja je, međutim, kako kandidat za prijem u EU, dužna da usmeri buduću energetsku politiku prema prestanku korišćenja uglja.

Autor navodi da otvaranje solarnog parka na jednom bivšem površinskom kopu u Severnoj Makedoniji zapravo ima simbolično značenje.


Od Mađarska do Španije – Crna Gora vodi

Iz teksta se saznaje da je planirano da poslednje termoelektrane budu ugašene u Mađarskoj već 2025. Godišnja proizvodnja iznosi osam miliona tona lignita. Mađarska pola energije dobija iz nuklearnih elektrana, a planirano je sve intenzivnije korišćenje energije sunca i vetra.

Slovenija proizvodi tri miliona tona lignita godišnje za jednu termoelektranu kod Velenja, a vlada je donela odluku da se prekine sa eksploatacijom lignita 2033. Nedostajuća energija će biti nadoknađena atomskom energijom i energijom iz obnovljivih izvora. Problem u Sloveniji je – zaštita prirode jer "40 odsto zemljišta je zaštićeno i ne može se koristiti ni za solarne parkove ni za vetroparkove".

Autor navodi primer Crne Gore gde postoji jedna jedina termoelektrana na lignit koja pokriva 45% energetskih potreba zemlje. - Sa 33% sledi iza toga miks obnovljivih energija, čime Crna Gora zauzima prvo mesto u Evropi.

Autor navodi i primer Slovačke koja je siromašna sirovinama i pokušaće da izgradi mešavinu atomske i obnovljive energije, ali i Albanije koja je prestala sa eksploatacijom lignita, a ionako je vadila manju količinu.

- Španija je od 2018. sprovela izuzetno brz prestanak korišćenja uglja i ponovo dovela u prirodno stanje svoje površinske kopove. Austrija je 2020. ugasila svoju poslednju termoelektranu, još 2007. je zatvorila svoje poslednje nalazište lignita.