Ristić: Pošumljavanje je vrhunski ekološki i privredni cilj Vojvodine

Pošumljavanjem bi se smanjila površina poljoprivrednog zemljišta za 1,5% do 2%, ali bi se za 15% do 20% povećali prinosi, usled uvećane plodnosti zemljišta, rekao je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, u izjavi kojom je podržao kampanju "Pošumimo Vojvodinu".

Po rečima prof. Ristića, pošumljavanje Vojvodine je prioritetna ekološka, ekonomska i socijalna aktivnost u narednom periodu. Trenutni stepen šumovitosti Vojvodine je oko 6,7%, što je oko 140.000 hektara. U skladu sa Prostornim planom AP Vojvodine to bi trebalo da se poveća na 14,3%, što znači da bi trebalo pošumiti dodatnih oko 180.000 hektara. Brojne opštine imaju šumovitost manju od 1%, do svega nekoliko odsto.

- Na području Vojvodine je izražena eolska erozija, odnosno erozija izazvana dejstvom vetra, koja deluje na najplodnije obradive površine. Tada dolazi do pokretanja ogromnih količina čestica zemljišta i premeštanja na neka neželjena mesta, kao što su gradovi i sistem kanala DTD. Sa tim česticama se kreće i ogromna količina polutanata. Zato bi vrhunski ekološki i privredni cilj Vojvodine trebalo da bude uspostavljanje tih oko 180.000 hektara novih šuma - rekao je prof. Ristić u izjavi podrške inicijativi mreže "Pošumimo Vojvodinu".

Profesor Ristić je dodao da bi te nove šume primarno bile u formi šumskih zaštitnih pojaseva. Uspostavljanjem šumskih zaštitnih pojaseva, uspostavili i koridori za širenje i obnovu biodiverziteta. Bili bi i zaštićeni urbani centri, jer drveće sa svojom zelenom masom, zadržava ogroman deo polutanata, koji se pokreću pod dejstvom eolske erozije.

- Višeredni šumski zaštitni pojasevi su idealni i da se unutar njih uspostave pešačke, trim i biciklističke staze i ostali sportsko-rekreativni sadržaji. Povećanje šumovitosti Vojvodine doprinelo bi i ublažavanju trenutnih klimatskih anomalija. Smanjio bi se efekat intenzivnog zagrevanja. Takođe bi se i oplemenio vojvođanski pejzaž i razbila ravničarska monotonija, što bi obezbedilo jedan nov duhovni i estetski sadržaj – zaključio je Ratko Ristić.